U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države, kaže načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Sekulić.
On je ukazao da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke. Zaštićene biljke su Pančićeva omorika, molika, beli i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplaninska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.
Prema rečima Sekulovića, za te vrste postoji zabrana korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti one same ili njihova staništa.
"To podrazumeva zabranu branja, sakupljanja, sečenja ili čupanja iz korena, zatim hvatanje, zarobljavanje, ubijanje ili ozleđivanje životinja, uništavanje ili sakupljanje njihovih jaja, prikazivanje u komercijalne svrhe i slično", naveo je on.
Sekulović je dodao da bi te vrste bez posebnih mera zaštite zbog ugroženosti svog opstanka u prirodnim staništima ubrzo iščezle i precizirao da su one zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, koja je doneta 1993. godine.
Prema njegovim rečima određene vrste gljiva, biljaka i životinja, koje su manje ugrožene, obuhvaćene su Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune sa ciljem da im se smanji stepen ugroženosti ili da se spreči mogućnost da postanu ugrožene.
On je naveo da se ta Uredba iz 2008. godine odnosi na 94 vrste biljaka, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva, jednu vrstu riba, kornjača i zmija, tri vrste žaba, tri vrste puževa i jednu vrsta pijavica.
Sekulić je precizirao da se na godišnjem nivou određuju dozvoljene količine i vreme kada se mogu određene vrste biljaka i životinja sakupljati i područja na kojima se to može činiti.
Na teritoriji Srbije kao nestale vrste smatraju se crni lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac...
Sekulović je istakao da država zaštitom delova teritorije čuva svoja najvrednija područja. Sakupljanje podataka o ugroženim i iščezlim vrstama važno je za izradu specijalizovanih naučno-stručnih publikacija - crvenih lista, na osnovu kojih se potom donose zakoni i uredbe u toj oblasti.
Svoju prvu Crvenu knjigu Srbija je dobila 1999. godine i ona se odnosi na iščezle i krajnje ugrožene biljne vrste. U njoj su, pored ostalog, navedene četiri vrste i podvrste koje su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, a živele su samo u Srbiji.
Druga Crvena knjiga je doneta 2003. godine i odnosi se na dnevne leptire.
Autor: Beta | 04.01.2009. - 22:39
vrste Srodni članci (po ključnim rečima)
Kuću ne napušta samo pas Beli...
Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali retki su primeri da ih odanost gazdi ne napušta ni posle njegove smrti. Takav jedan primer zabeležili smo u zaseoku Prostruga podrajačkog sela Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca. Pas Beli već godinu dana od smrti Borislava Radenkovića ne odvaja se ok kuće u kojoj više niko ne živi.
Beli pred praznom kućom
7. 05. 2010. 12:05h | Z. Marjanović
Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali ret...
Putovanje u plastični vrtlog...
Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...
Rogonja s Alpa...
Na nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni.
N...
Zahtev za uvođenje odredbe o zaštiti prava životinja u novi Ustav...
Devet Udruženja za zaštitu životinja uputilo Narodnoj Skupštini Republike Srbije, predsedniku g. Predragu Markoviću, zajednički Zahtev za uvodjenje u Ustav Republike Srbije odredbe o zaštiti prava životinja..
Devet Udruženja za zaštitu životinja uputilo Narodnoj Skupštini Republike Srbije, predsedniku g. Predragu Markoviću, zajednički Zahtev za uvodjenje u Ustav Republike Srbije odredbe o zaštiti prava životinja sa sledećom formulacijom:Pogledajte dokument >> Udruženja koja su uputila z...
Codex alimentarius – zavera najbogatijih kompanija...
Dok mi koji vodimo računa o svom zdravlju pokušavamo da se hranimo i da živimo što zdravije, ni ne slutimo šta nam se potajno sprema: u svim zemljama postaće nemoguće naći organsku i zdravu hranu, prirodne lekovite preparate i prirodne dodatke hrani, zato što će ih ogromne multinacionalne kompanije zabraniti zarad sopstvenog profita. Ni Srbija nije izuzetak, i te širom sveta prihvaćene regulative već su počele da se primenjuju i kod nas (Pravilnik o dijetetskim proizvodima), po kome će, ako se u...
Komentari
Ocigledno nista opasno, naprotiv - neuzimanje hrane zivotinjskog porekla podstice pozitivne i po zdravlje korisne procese.
RSS kanal za komentare na ovaj post