Ekologija
Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera
 
barska kornjaca
Lepo za slikanje, ali...

Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formiraju mozaični predeo bogatog biodiverziteta unutar malog područja. Zato je to važan lokalitet na istočnom migracionom putu ptica, a tu žive i druge životinje, kao što su vidra, barska kornjača, retke vrsta insekata i biljaka koje se navode u „Crvenoj knjizi Srbije" (spisak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta). Prstenovanje i praćenje ptica se na Ludašu obavlja još od 1985. godine, što ga stavlja u red najstarijih mesta gde je to počelo da se radi.

U sadašnjem obliku ovaj rezervat zaštićen je od 1994. godine, a prema novoj uredbi on obuhvata površinu od 847 hektara plus 2.002 hektara zaštitne zone. Kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku, pripada prvoj kategoriji zaštite, a istovremeno zvanično spada u močvarno područje svetskog značaja.

Susedski program EU na delu
 
Ludasko jezero
Trska polako „jede" jezero

Uprkos tome, zbog prirodnih procesa taloženja i zarastanja, ako se ništa ne učini, Ludaško jezero je osuđeno na propast. Njegova konzervacija više nije dovoljna, već je neophodna revitalizacija čitavog regiona, počev od zaštite ugroženih barskih kornjača, preko izmuljavanja i sečenja trske, do poboljšanja kvaliteta vode i ekosistema u celini.

Ovo je ocena dr Gabora Mesaroša, doktora bioloških nauka i člana Udruženja građana „Protego" koje, u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, preduzima konkretne korake u dugoročnom projektu spasavanja njegove flore i faune. Tome će doprineti i letos otvoren Vizitorski centar (Centar za posmatranje) „Ludaš" sa savremenom Istraživačkom stanicom koji je finansirala Evropska unija, a u okviru projekta Susedskog programa saradnje Mađarske i Srbije.

Obnova jezera

– „Protego" je mala nevladina organizacija koja je, kao prvi korak u revitalizaciji jezera, pokrenula praktičnu akciju zaštite barske kornjače čija je populacija ovde u velikoj meri opala – objašnjava dr Mesaroš.
Kako kaže, utvrđeno je da gotovo polovina jedinki ima znakove bolesti ili genetskih anomalija koje se veoma loše odražavaju na njihovu sposobnost reprodukcije, a takođe i da veliki broj strada od pecaroša.
– Zato smo i započeli ovaj projekat koji u početnoj fazi podrazumeva postavljanje tabli sa obaveštenjem da su kornjače zakonom zaštićena vrsta kod nas, tribine za đake i lokalno stanovništvo, kao i prikupljanje ugroženih jedinki sa najkritičnijih mesta i odnošenje u Zoo-vrt na Paliću, kako bi u veštačkim uslovima ojačale pre nego što budu vraćene u prirodu – objašnjava naš sagovornik.

--------------------------------------------------------
„Edukativna" staza

Još od 1987. godine na Ludašu se tokom leta održava tradicionalni eko-kamp, a skoro je trasirana i posebna edukativna (obrazovna) staza kojom se može ići samo u pratnji vodiča. Cilj je da se posetioci, pre svega đaci i studenti, upoznaju sa nekoliko tipičnih staništa.

----------------------------------------------------

Prevaziđeni herbarijumi

Biolog Sandra Džokić, saradnik Vizitorskog centra „Ludaš", pripada grupi stručnjaka u Zavodu za zaštitu prirode koji smatraju da su školski programi, koji od učenika zahtevaju pravljenje herbarijuma i insektarijuma, zastareli i opasni po životnu sredinu.
– U današnje vreme, kad su sve informacije o biljkama i insektima dostupne preko interneta, to postaje besmisleno. Ima smisla da herbarijume i insektarijume poseduju naučne institucije, ali nikakvog opravdanja nema nekontrolisano masovno branje biljaka ili probadanje insekata. Neke retke vrste su, između ostalog, i zbog toga, ili sasvim nestale ili su veoma ugrožene.

Tekst i fotografije R. Tamindžić
[objavljeno: 07/12/2008]

 Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 427 48
Kampanja informisanja o klimatskim promenama... Konferencije o klimatskim promenama na Baliju.Promena klime na Zemlji – SF ili sumorna buducnost?Neki ljudi pricaju o nastupajucim klimatskim promenama na Zemlji, o globalnom zagrevanju koje ce uticati na smanjenje ledenih naslaga na polovima i podizanju nivoa mora te ce to dovesti do velikih katastrofa u prirodi. Drugi, kažu da je to loš SF, da se nepotrebno uznemiravamo, da se ništa novo i opasno ne dogadja, stvari se drže “pod kontrolom”. Oni kažu da je Al Gorov film “Nepore...
Com Content 1604 48
SKUVAJ PSA DA TE UJEDE, PA TRAŽI ODŠTETU... Naši sugrađani su smislili nov, neverovatan i krajnje bolestan način da dođu do novca... Prvo nađu mrtvog psa ili ubiju lutalicu, a potom skuvaju njegovu glavu kako bi se meso odvojilo od kostiju. Sledeći korak je sušenje lobanje, da bi na kraju skuvanim čeljustima „ujeli“ sebe, posle čega od grada traže odštetu za ujed pasa! Što je najcrnje, u velikom broju slučajeva pare dobiju... ZASTRAŠUJUĆE Četvrtak, 2. Septembar, 2010.| Autor: KATARINA MARTIĆ Siromašni građani doseti...
Com Content 1552 48
Epidemija bruceloze na Pešteru... Pešter -- U prethodna dva dana na Pešterskoj visoravni izvršena je eutanazija hiljadu ovaca, koje su vlasnici doveli iz BiH na ispašu, zbog epidemije bruceloze. 28. maj 2010. | 20:45 | Izvor: B92 Pešter -- U prethodna dva dana na Pešterskoj visoravni izvršena je eutanazija hiljadu ovaca, koje su vlasnici doveli iz BiH na ispašu, zbog epidemije bruceloze. Uprava za veterinu naložila je eutanaziju ovih životinja, kako bi se zaštitila domaća stada ovaca i sprečila pojava bolesti koja ...
Com Content 587 48
Izašao je novi dvobroj časopisa ''Sloboda za životinje'' br.4-5... Pomoću sredstava dobijenih na konkursu Grada Beograda uspeli smo da izdamo novi dvobroj časopisa Sloboda za životinje br.4-5, u punom koloru na 48 strana, sa veoma interesantnim sadržajem. Svi registrovani članovi Udruženja ''Sloboda za životinje'' koji su uplatili članarinu, saradnici, takodje i donatori i svi oni koji su doprineli uspešnom radu Udruženja, dobiće ovaj časopis besplatno na kućnu adresu.  Ostali koji žele da dobiju časopis poštom, mogu ga naručiti preko sajta uz uplatu trošk...
Com Content 1603 48
DOKLE VIŠE? Da li je Srbija raj za monstrume svih vrsta?... Svim udruženjima za zaštitu životinja, kao i medijima, stiže sve veći broj prijava o sve većem broju najsvirepijih slučajeva iživljavanja nad životinjama, koje je poprimilo razmere EPIDEMIJE! Krajnje je vreme da se sve institucije države – policija, veterinarska inspekcija, ministarstva, sudovi, psihijatri, socijalni radnici, i, na kraju, političari  na svim pozicijama – pozabave ovim problemom, jer ako ne bude tako, ovo će poprimiti još veće razmere! Sudeći po sve češćim prija...

Komentari   

+1 # daca udres 21-03-2010 11:19
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla
+1 # Kathy 22-03-2010 21:26
Citat daca udres:
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla


Bude se kada se poveca dnevna temperatura, a to je sada, kad se aktiviraju i ostale zivotinje i kada pocinju da stizu i ptice selice.

Dakle, obezbedite hranu i vodu vasoj kornjaci. Ne znam gde ste je smestili, trebalo bi da je pocela da se budi, ali to treba da bude postepeno. Nemojte je ostavljati napolju ujutro i tokom noci, dok je jos hladno, sve do stabilizacije i jos veceg povecanja temperature vazduha.
# magdalena 21-06-2013 22:40
dal se može nesto uraditi kod bunarica u subotici da se manje životinje da pregaze neka ograda kao u nekim mestima stalno pregaze kornjace zeceve macke i td hvala

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kampanja informisanja o klimatskim promenama

Detaljnije »