Ekologija
Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera
 
barska kornjaca
Lepo za slikanje, ali...

Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formiraju mozaični predeo bogatog biodiverziteta unutar malog područja. Zato je to važan lokalitet na istočnom migracionom putu ptica, a tu žive i druge životinje, kao što su vidra, barska kornjača, retke vrsta insekata i biljaka koje se navode u „Crvenoj knjizi Srbije" (spisak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta). Prstenovanje i praćenje ptica se na Ludašu obavlja još od 1985. godine, što ga stavlja u red najstarijih mesta gde je to počelo da se radi.

U sadašnjem obliku ovaj rezervat zaštićen je od 1994. godine, a prema novoj uredbi on obuhvata površinu od 847 hektara plus 2.002 hektara zaštitne zone. Kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku, pripada prvoj kategoriji zaštite, a istovremeno zvanično spada u močvarno područje svetskog značaja.

Susedski program EU na delu
 
Ludasko jezero
Trska polako „jede" jezero

Uprkos tome, zbog prirodnih procesa taloženja i zarastanja, ako se ništa ne učini, Ludaško jezero je osuđeno na propast. Njegova konzervacija više nije dovoljna, već je neophodna revitalizacija čitavog regiona, počev od zaštite ugroženih barskih kornjača, preko izmuljavanja i sečenja trske, do poboljšanja kvaliteta vode i ekosistema u celini.

Ovo je ocena dr Gabora Mesaroša, doktora bioloških nauka i člana Udruženja građana „Protego" koje, u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, preduzima konkretne korake u dugoročnom projektu spasavanja njegove flore i faune. Tome će doprineti i letos otvoren Vizitorski centar (Centar za posmatranje) „Ludaš" sa savremenom Istraživačkom stanicom koji je finansirala Evropska unija, a u okviru projekta Susedskog programa saradnje Mađarske i Srbije.

Obnova jezera

– „Protego" je mala nevladina organizacija koja je, kao prvi korak u revitalizaciji jezera, pokrenula praktičnu akciju zaštite barske kornjače čija je populacija ovde u velikoj meri opala – objašnjava dr Mesaroš.
Kako kaže, utvrđeno je da gotovo polovina jedinki ima znakove bolesti ili genetskih anomalija koje se veoma loše odražavaju na njihovu sposobnost reprodukcije, a takođe i da veliki broj strada od pecaroša.
– Zato smo i započeli ovaj projekat koji u početnoj fazi podrazumeva postavljanje tabli sa obaveštenjem da su kornjače zakonom zaštićena vrsta kod nas, tribine za đake i lokalno stanovništvo, kao i prikupljanje ugroženih jedinki sa najkritičnijih mesta i odnošenje u Zoo-vrt na Paliću, kako bi u veštačkim uslovima ojačale pre nego što budu vraćene u prirodu – objašnjava naš sagovornik.

--------------------------------------------------------
„Edukativna" staza

Još od 1987. godine na Ludašu se tokom leta održava tradicionalni eko-kamp, a skoro je trasirana i posebna edukativna (obrazovna) staza kojom se može ići samo u pratnji vodiča. Cilj je da se posetioci, pre svega đaci i studenti, upoznaju sa nekoliko tipičnih staništa.

----------------------------------------------------

Prevaziđeni herbarijumi

Biolog Sandra Džokić, saradnik Vizitorskog centra „Ludaš", pripada grupi stručnjaka u Zavodu za zaštitu prirode koji smatraju da su školski programi, koji od učenika zahtevaju pravljenje herbarijuma i insektarijuma, zastareli i opasni po životnu sredinu.
– U današnje vreme, kad su sve informacije o biljkama i insektima dostupne preko interneta, to postaje besmisleno. Ima smisla da herbarijume i insektarijume poseduju naučne institucije, ali nikakvog opravdanja nema nekontrolisano masovno branje biljaka ili probadanje insekata. Neke retke vrste su, između ostalog, i zbog toga, ili sasvim nestale ili su veoma ugrožene.

Tekst i fotografije R. Tamindžić
[objavljeno: 07/12/2008]

 Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 197 48
Da li je prirodno biti čovek-lovac ?... U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).Mehanizam koji postoji kod životinja u kome jedna životinja, da bi sebe prehranila ili da bi p...
Com Content 591 48
Pandemije - zaraze poreklom sa stočnih farmi?... Zašto su masovni uzgoji domaćih životinja toliko opasni? Na savremenim farmama, na malom prostoru nalazi se veliki broj životinja. One ceo svoj kratki život provedu bez svežeg vazduha a često i bez prirodne svetlosti, u sopstvenim izlučevinama koje su idealna podloga za razvoj mikroorganizama i parazita, hranjene veštačkom hranom i kljukane antibioticima i hormonima da što pre porastu i da daju što više potomaka, mesa, mleka i jaja. Sve ovo veoma oslabljuje imunitet, a neprirodni uslovi života s...
Com Content 423 48
Partijski drugovi ojadili divljač... Pre desetak godina lovišta oko Kostolca bila su puna divljači, pa su zapala za oko partijskim drugovima porodice Milošević. Da bi se dokopali bogatog lovišta, tadašnji vlastodršci iz Požarevca smislili su da udruže lovačka društva „Dunav“ u Kostolcu i „Stig“ u Požarevcu u jedinstveno Lovačko udruženje „Vojvoda Milenko“. Od tada počinju muke lovaca iz Kostolca. LOVAČKA MAFIJA : Krivolov uzima danak u Srbiji (8)Partijski drugovi ojadili divljačU lovištima oko Kostolca divljač ub...
Com Content 449 48
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama... Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku. Od poljoprivrednih mašina; strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama; koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima. Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge. Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na sm...
Com Content 379 48
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta... U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.   Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uv...

Komentari   

+1 # daca udres 21-03-2010 11:19
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla
+1 # Kathy 22-03-2010 21:26
Citat daca udres:
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla


Bude se kada se poveca dnevna temperatura, a to je sada, kad se aktiviraju i ostale zivotinje i kada pocinju da stizu i ptice selice.

Dakle, obezbedite hranu i vodu vasoj kornjaci. Ne znam gde ste je smestili, trebalo bi da je pocela da se budi, ali to treba da bude postepeno. Nemojte je ostavljati napolju ujutro i tokom noci, dok je jos hladno, sve do stabilizacije i jos veceg povecanja temperature vazduha.
# magdalena 21-06-2013 22:40
dal se može nesto uraditi kod bunarica u subotici da se manje životinje da pregaze neka ograda kao u nekim mestima stalno pregaze kornjace zeceve macke i td hvala

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Da li je prirodno biti čovek-lovac ?

Detaljnije »