Ekologija
Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera
 
barska kornjaca
Lepo za slikanje, ali...

Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formiraju mozaični predeo bogatog biodiverziteta unutar malog područja. Zato je to važan lokalitet na istočnom migracionom putu ptica, a tu žive i druge životinje, kao što su vidra, barska kornjača, retke vrsta insekata i biljaka koje se navode u „Crvenoj knjizi Srbije" (spisak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta). Prstenovanje i praćenje ptica se na Ludašu obavlja još od 1985. godine, što ga stavlja u red najstarijih mesta gde je to počelo da se radi.

U sadašnjem obliku ovaj rezervat zaštićen je od 1994. godine, a prema novoj uredbi on obuhvata površinu od 847 hektara plus 2.002 hektara zaštitne zone. Kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku, pripada prvoj kategoriji zaštite, a istovremeno zvanično spada u močvarno područje svetskog značaja.

Susedski program EU na delu
 
Ludasko jezero
Trska polako „jede" jezero

Uprkos tome, zbog prirodnih procesa taloženja i zarastanja, ako se ništa ne učini, Ludaško jezero je osuđeno na propast. Njegova konzervacija više nije dovoljna, već je neophodna revitalizacija čitavog regiona, počev od zaštite ugroženih barskih kornjača, preko izmuljavanja i sečenja trske, do poboljšanja kvaliteta vode i ekosistema u celini.

Ovo je ocena dr Gabora Mesaroša, doktora bioloških nauka i člana Udruženja građana „Protego" koje, u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, preduzima konkretne korake u dugoročnom projektu spasavanja njegove flore i faune. Tome će doprineti i letos otvoren Vizitorski centar (Centar za posmatranje) „Ludaš" sa savremenom Istraživačkom stanicom koji je finansirala Evropska unija, a u okviru projekta Susedskog programa saradnje Mađarske i Srbije.

Obnova jezera

– „Protego" je mala nevladina organizacija koja je, kao prvi korak u revitalizaciji jezera, pokrenula praktičnu akciju zaštite barske kornjače čija je populacija ovde u velikoj meri opala – objašnjava dr Mesaroš.
Kako kaže, utvrđeno je da gotovo polovina jedinki ima znakove bolesti ili genetskih anomalija koje se veoma loše odražavaju na njihovu sposobnost reprodukcije, a takođe i da veliki broj strada od pecaroša.
– Zato smo i započeli ovaj projekat koji u početnoj fazi podrazumeva postavljanje tabli sa obaveštenjem da su kornjače zakonom zaštićena vrsta kod nas, tribine za đake i lokalno stanovništvo, kao i prikupljanje ugroženih jedinki sa najkritičnijih mesta i odnošenje u Zoo-vrt na Paliću, kako bi u veštačkim uslovima ojačale pre nego što budu vraćene u prirodu – objašnjava naš sagovornik.

--------------------------------------------------------
„Edukativna" staza

Još od 1987. godine na Ludašu se tokom leta održava tradicionalni eko-kamp, a skoro je trasirana i posebna edukativna (obrazovna) staza kojom se može ići samo u pratnji vodiča. Cilj je da se posetioci, pre svega đaci i studenti, upoznaju sa nekoliko tipičnih staništa.

----------------------------------------------------

Prevaziđeni herbarijumi

Biolog Sandra Džokić, saradnik Vizitorskog centra „Ludaš", pripada grupi stručnjaka u Zavodu za zaštitu prirode koji smatraju da su školski programi, koji od učenika zahtevaju pravljenje herbarijuma i insektarijuma, zastareli i opasni po životnu sredinu.
– U današnje vreme, kad su sve informacije o biljkama i insektima dostupne preko interneta, to postaje besmisleno. Ima smisla da herbarijume i insektarijume poseduju naučne institucije, ali nikakvog opravdanja nema nekontrolisano masovno branje biljaka ili probadanje insekata. Neke retke vrste su, između ostalog, i zbog toga, ili sasvim nestale ili su veoma ugrožene.

Tekst i fotografije R. Tamindžić
[objavljeno: 07/12/2008]

 Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 393 48
Samozačeti miš... Japanski naučnici uspeli da kombinacijom hromozoma uzetih samo od majke i bez oplodnje jajašca stvore ženku miša. TOKIO - Kombinujući dve skupine hromozoma iz različitih jajašca, japanski naučnici su stvorili ženku miša a da prethodno nisu oplodili jajašce iz koga je začeta. Japanski naučnici uspeli da kombinacijom hromozoma uzetih samo od majke i bez oplodnje jajašca stvore ženku miša TOKIO - Kombinujući dve skupine hromozoma iz različitih jajašca, japanski naučnici su stvorili ženku miš...
Com Content 400 48
Pacovi razumeju jezik ljudi... Verovalo se da je artikulisano opstenje jedna od razlika izmedju ljudi i zivotinja, najnovije istrazivanje pokazuje da postoje govorne sposobnosti zajednicke i jednima i drugima. Pacovi po ritmu razlikuju , na primer danski od japanskog jezika. Istrazivanja spanskih naucnika ukazuje da su zivotinje, narocito sisari, razvile neke sposobnosti znatno pre nego sto se jezik pojavio. Prvi put se pokazuje da te vestine osim ljudi i zviotinja kao sto su majmuni, imaju i pripadnici drugih vrsta. Veroval...
Com Content 552 48
Lagerfeld: I životinje bi ubijale nas... Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu u lice" borcima protiv nošenja krzna, nazivajući ih detinjastim jer "živimo u svetu u kojem je meso na stolu najnormalnija stvar". Ulje na vatru dolio je izjavom da bi "životinje ionako ubile nas, samo kad bi imale priliku". Lagerfeld je u intervjuu za britanski Radio 4 izjavio da on sam ne nosi krzno, ali da i pored toga "ne vidi moralni problem" u vezi sa proizvodima od krzna. Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu...
Com Content 319 48
Intervju sa Čarlsom Petersonom... Kao istoričar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Čarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacističkih nedela u Nemačkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu između izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Večna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust. Internet novine sa recenzijama knjiga časopisa Anila Agravalova (  Anila Agg...
Com Content 1667 48
Medved ubio ženu kod Zrenjanina ... Veronika Sarčev (59) iz Stajićeva smrtno je stradala juče oko 13 časova u blizini etno-restorana „Trofej“ kod Stajićeva. Nesrećnoj ženi smrtonosne povrede naneo je mrki medved Miša, dugogodišnji stanar Etno-centra „Tiganjica“ na placu restorana.Prvi su su na mesto strašnog događaja stigli policajci. Po rečima očevidaca, jedan policajac je upitao šta da radi, a svi prisutni su povikali da ubije medveda. Usmrtio je Mišu jednim hicem u glavu.Vlasnik restorana Z.O.(32) iz Zrenjanina je uhapšen....

Komentari   

+1 # daca udres 21-03-2010 11:19
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla
+1 # Kathy 22-03-2010 21:26
Citat daca udres:
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla


Bude se kada se poveca dnevna temperatura, a to je sada, kad se aktiviraju i ostale zivotinje i kada pocinju da stizu i ptice selice.

Dakle, obezbedite hranu i vodu vasoj kornjaci. Ne znam gde ste je smestili, trebalo bi da je pocela da se budi, ali to treba da bude postepeno. Nemojte je ostavljati napolju ujutro i tokom noci, dok je jos hladno, sve do stabilizacije i jos veceg povecanja temperature vazduha.
# magdalena 21-06-2013 22:40
dal se može nesto uraditi kod bunarica u subotici da se manje životinje da pregaze neka ograda kao u nekim mestima stalno pregaze kornjace zeceve macke i td hvala

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Samozačeti miš

Detaljnije »