Ekologija

Vreme je da menjamo ishranu: mesare zagađuju životnu sredinu


Proizvodnja mesa zagađuje životnu sredinu više nego automobilski izduvni gasovi 
 
Vegetarijanci širom sveta su dočekali svojih pet minuta. Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.

Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko novog plana za smanjenje emisije štetnih gasova koji bi zamenio Kjoto protokol, poljoprivreda i transport označeni su kao najproblematičniji. Još je važnija činjenica da su druge privredne grane koje štete životnoj sredini, na primer teška industrija, strogo kontrolisane od strane međunarodne zajednice, ili bar pokušavaju da budu kontrolisane. Poljoprivreda je, sa druge strane, potpuno zanemarena.

Problem je ozbiljan. Hrana koja se koristi za uzgoj životinja sadrži metan, deset puta jači zagađivač od famoznog ugljen-dioksida. Da bi se ta hrana uzgajala, zbog rastuće proizvodnje mesa u svetu, sve više šuma se krči kako bi se stvorilo kultivisano zemljište, i time Zemlja gubi svoja dragocena pluća. Najbolji primer je seča Amazonskih šuma u Brazilu jer više od polovine hrane koja potiče odavde se koristi za uzgoj životinja. Na Konferenciji u Poljskoj predstavnici Brazila ponavljaju da će krčenje šuma biti smanjeno na minimum, ali međunarodna zajednica procenjuje da se takav stav ne poklapa sa trenutnom ekonomskom politikom ove zemlje koja umnogome zavisi od proizvodnje mesa. Najzad, gotovi mesni proizvodi spremljeni za izvoz moraju da se transportuju, i to u hladnjačama koje proždiru energiju, što opet dovodi do ogromne emisije ugljen-dioksida.

Najjednostavnije rešenje koje nude naučnici Ujedinjenih nacija je, jednostavno, da jedemo manje mesa. Kad se sve sabere, proizvodnja goveđeg mesa emituje 11 puta više štetnih gasova od proizvodnje piletine, a 100 puta više od proizvodnje povrća. Ali to nam je već poznato – pohlepno potrošačko društvo je glavni krivac za sivo nebo i mutne vode.

Ono što je povod za brigu, to je da ne bi moglo pomoglo ako bi smo svi jeli više povrća. Manja potrošnja mesa u zapadnim društvima samo kratkoročno rešava probleme. U velikim državama u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil, potrošnja crvenog mesa je u poslednjoj deceniji porasla za trećinu. Do 2050. godine će se, po procenama, duplirati. Dakle, ukupna potrošnja mesa u svetu će porasti, to je neizbežno.


Da se ne bismo u bliskoj budućnosti ugušili u smogu velikih klanica, moramo uperiti pogled ka proizvođačima. Poljoprivreda mora da postane zelena.

Neke razvijene i ekološki svesne zemlje, kao Novi Zeland, koji nastoji da počne sa proizvodnjom mesa kengura, ekološki manje štetnog, predlaže da se sistem svetske trgovine karbon kreditima uvede i u poljoprivredu. Danski seljaci, po novom zakonu, đubrivo puno metana koje se koristi za uzgajanje životinjske hrane moraju da ubrizgavaju u zemljište, umesto da ga jednostavno prosipaju po njemu.

 Verovatno najbolje rešenje su pronašli holandski seljaci. Na savremenim farmama, oni sakupljaju štetno svinjsko đubrivo, kuvaju ga u posebnim uslovima kako bi izdvojili metan, a zatim ovaj, u prirodi štetan gas, koriste u proizvodnji električne energije, koju prodaju. Ovim pokazuju kako zelena privreda može da donese profit i daju lokalni primer odgovornog čovečanstva.

U. Kovač
[objavljeno: 07/12/2008]

Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1699 48
Zeleni ponedeljak u brojkama... SMANJIVANJE UGLJENIKA: UN procenjuje da industrija mesa generiše gotovo jednu petinu ugljeničnih gasova koji ubrzavaju klimatske promene.ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/010/A0701E/A0701E00.pdfSMANJIVANJE KORIŠĆENJA VODE: Potrebe za vodom za stoku su ogromne, daleko iznad onih za povrće ili žitarice. Procenjuje se da je potrebno 15.500 litara vode za proizvodnju jednog kilograma mesa.http://www.clw.csiro.au/publications/water_for_food.pdf SMANJIVANJE UGLJENIKA: UN procenjuje da industrija mesa ...
Com Content 1478 48
Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja... Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim r...
Com Content 22 48
Akcija povodom 4.oktobra Svetskog Dana zaštite životinja - Reakcije građana... Na pitanje „Da li znate da su u najnovijem lovu na ptice po zvaničnim izveštajima dvadeset puta više od naših ulovili strani lovci?“ gotovo svi građani bili su iznenađeni i zaprepašćeni ovim podatkom. Takođe su skoro svi rekli da ne žele strane lovce u našoj prirodi kao i da bi radije sa svojim porodicama za vikend odlazili organizovano sa fotoaparatima u nacionalne parkove u kojima nema lova. Neki od potpisnika peticije iz unutrašnjosti pričali su nam o tome kako se kod njih na imanji...
Com Content 288 48
Laka zarada – uzgajajanje mrava... Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinciji Liaoning, obećala je profit od 35 do 60 % na uloge u lažni projekt.( Izvor: Beta)Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinci...
Com Content 1668 48
Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara... Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica.   Ponedeljak, 5....

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zeleni ponedeljak u brojkama

Detaljnije »