Vreme je da menjamo ishranu: mesare zagađuju životnu sredinu
Proizvodnja mesa zagađuje životnu sredinu više nego automobilski izduvni gasovi
Vegetarijanci širom sveta su dočekali svojih pet minuta. Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.
Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko novog plana za smanjenje emisije štetnih gasova koji bi zamenio Kjoto protokol, poljoprivreda i transport označeni su kao najproblematičniji. Još je važnija činjenica da su druge privredne grane koje štete životnoj sredini, na primer teška industrija, strogo kontrolisane od strane međunarodne zajednice, ili bar pokušavaju da budu kontrolisane. Poljoprivreda je, sa druge strane, potpuno zanemarena.
Problem je ozbiljan. Hrana koja se koristi za uzgoj životinja sadrži metan, deset puta jači zagađivač od famoznog ugljen-dioksida. Da bi se ta hrana uzgajala, zbog rastuće proizvodnje mesa u svetu, sve više šuma se krči kako bi se stvorilo kultivisano zemljište, i time Zemlja gubi svoja dragocena pluća. Najbolji primer je seča Amazonskih šuma u Brazilu jer više od polovine hrane koja potiče odavde se koristi za uzgoj životinja. Na Konferenciji u Poljskoj predstavnici Brazila ponavljaju da će krčenje šuma biti smanjeno na minimum, ali međunarodna zajednica procenjuje da se takav stav ne poklapa sa trenutnom ekonomskom politikom ove zemlje koja umnogome zavisi od proizvodnje mesa. Najzad, gotovi mesni proizvodi spremljeni za izvoz moraju da se transportuju, i to u hladnjačama koje proždiru energiju, što opet dovodi do ogromne emisije ugljen-dioksida.
Najjednostavnije rešenje koje nude naučnici Ujedinjenih nacija je, jednostavno, da jedemo manje mesa. Kad se sve sabere, proizvodnja goveđeg mesa emituje 11 puta više štetnih gasova od proizvodnje piletine, a 100 puta više od proizvodnje povrća. Ali to nam je već poznato – pohlepno potrošačko društvo je glavni krivac za sivo nebo i mutne vode.
Ono što je povod za brigu, to je da ne bi moglo pomoglo ako bi smo svi jeli više povrća. Manja potrošnja mesa u zapadnim društvima samo kratkoročno rešava probleme. U velikim državama u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil, potrošnja crvenog mesa je u poslednjoj deceniji porasla za trećinu. Do 2050. godine će se, po procenama, duplirati. Dakle, ukupna potrošnja mesa u svetu će porasti, to je neizbežno.
Da se ne bismo u bliskoj budućnosti ugušili u smogu velikih klanica, moramo uperiti pogled ka proizvođačima. Poljoprivreda mora da postane zelena.
Neke razvijene i ekološki svesne zemlje, kao Novi Zeland, koji nastoji da počne sa proizvodnjom mesa kengura, ekološki manje štetnog, predlaže da se sistem svetske trgovine karbon kreditima uvede i u poljoprivredu. Danski seljaci, po novom zakonu, đubrivo puno metana koje se koristi za uzgajanje životinjske hrane moraju da ubrizgavaju u zemljište, umesto da ga jednostavno prosipaju po njemu.
Verovatno najbolje rešenje su pronašli holandski seljaci. Na savremenim farmama, oni sakupljaju štetno svinjsko đubrivo, kuvaju ga u posebnim uslovima kako bi izdvojili metan, a zatim ovaj, u prirodi štetan gas, koriste u proizvodnji električne energije, koju prodaju. Ovim pokazuju kako zelena privreda može da donese profit i daju lokalni primer odgovornog čovečanstva.
U. Kovač
[objavljeno: 07/12/2008]
