Ekologija

Vojvodina 4 S Jpg

VOJVODINA NAJMANJE POŠUMLJENA REGIJA U EVROPI

Hoćemo li uskoro živeti u pustinji?

I pored odličnih uslova za razvoj mnogih šumskih vrsta drveća, Vojvodina je najmanje pošumljena, a time i najugroženija, regija u Evropi, kaže za „Dnevnik“ stručnjak JP „Vojvodinašume“ dr Zoran Tomović.

Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Pokrajini iznosi 175.136,05 hektara, a JP „Vojvodinašume“ gazduje na većini od 130.589,26 hektara. Privatne šume se prostiru na 5.567,09 hektara, vodoprivredne organizacije gazduju na 7.575 hektara, poljoprivredne organizacije na 5.989, mesne zajednice na 722 hektara, VU „Karađorđevo“ na 2.243, a i JP NP „Fruška gora“ na 22.450 hektara. Sve ukupno to predstavlja 8,10 odsto površina Vojvodine, međutim, šume se prostiru na 140.717,68 hektara, tako da se stvarna šumovitost nalazi na nivou od svega 6,5 odsto, što je veoma malo.

Raspored šuma je izrazito nepovoljan, jer se na šest skoncentrisanih površina - Fruška gora, Posavlje, Deliblatska peščara, Vršačka planina, Subotička peščara, uži pojas uz Dunav i Tisu, nalazi preko 90 odsto svih šuma Vojvodine, a preostalih 10 odsto je razbacano na prostoru površine od oko 2 .000.000 hektara. Prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opštine Bačka Topola, Kula, Mali Iđoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Inđija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište imaju stepen pošumljenosti ispod jedan odsto!

U svega pet opština (Beočin, Irig, Pećinci, Šid i Kovin) pošumljenost je preko 15 odsto. U svim ostalim vojvođanskim opštinama pošumljenost se kreće između jedan i 15 odsto. Najviše zelenila i šuma ima Sremu, dok je u Banatu stanje najkritičnije.

- Ove brojke i statistika najbolje govore o izuzetno lošem stanju u pogledu rasporeda šuma u Vojvodini, kaže pomoćnik direktora za šumarstvo u i lovstvo JP „Vojvodinašume“ Gojko Janjatović. - Ogromni prostori, koji čine celine i preko 500.000 hektara nemaju ni jedan odsto, a ima i područja sa površinom od oko 100.000 hektara sa oko jedan odsto šumovitosti. Pored ekonomskih, koje se ogledaju u proizvodnji drvne mase, šume imaju i čitav niz opšte korisnih funkcija.

Tu prvenstveno mislim na vezivanje ugljen-dioksida iz atmosfere i umanjenje efekta staklene bašte, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu zemljišta od vodne i eolske erozije, zaštitu oranica od prekomernog isušivanja, očuvanje biodiverziteta u šumskim i susednim eko-sistemima, očuvanje geno-fonda vrsta šumskog drveća... Vojvodini je neophodno da poboljša kvalitet šuma, da se povećaju prinosi, kako drveta, tako i ostalih resursa, poput onih u poljoprivredi, jer nema, niti će biti, dobrih useva, bez zaštitnih pojaseva. Ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da postane prava pustinja!


Stručnjaci kažu da je optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima procenjena na osnovu prosečne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 hektara po glavi stanovnika, čime bi se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Prema ovom, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od 308.045 hektara, tako da bi u tom slučaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih oko 6,5 odsto bila povećana na preko 14. Za ovakav poduhvat treba podići preko 170.000 hektara novih šuma i zaštitnih zasada, obezbediti novac, projekte, prostor, obezbediti održavanje i očuvanje pošumljenih površina.


- Za ostvarivanje plana pošumljavanja neophodna su velika ulaganja, pa će se formirati Fond za pošumljavanje pri Izvršnom veću Vojvodine, kako bi se redovno izdvajao novac za ovu namenu, kaže Janjatović. - U prvoj fazi trebalo bi pošumiti 1.000 hektara, za što je potreban dodatni novac, pre svega za ulaganje u proizvodnju sadnica, obezbeđenje površina, pripremu zemljišta kao i za negu i zaštitu šuma. Za podizanje, primera radi, 1.000 hektara šuma mora se obezbediti oko 365.000.000,00 dinara, i to pre svega za sadnice, negu i zaštitu. Šumari bi jednu trećinu obezbedili sami, i to svojim radom i mehanizacijom, a ostatak bi izdvojila Pokrajina.

Pomozimo Srbiji da lakše diše!

Srbija je u 13. i 14.veku od tadašnjih putopisaca opisivana kao zemlja šuma, međutim, Josif Pančić, već sredinom devetnaestog veka, putujući po Srbiji, zatiče ogoljene strane i presahle izvore, iznosi profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Milan Medarević. On u predgovoru zbornika radova „Pomozimo Srbiji da lakše diše“ kaže da obešumljavanje jakog intenziteta traje sve do kraja Drugog svetskog rata. Sedamdesetih godina prošlog veka inicirane su prve velike akcije na pošumljavanju Srbije, što je dalo rezultate, ali nedovoljne. Naime, Prostornim planom Republike Srbije (1996) konstatovana je sadašnja nedovoljna šumovitost od 27,3 odsto (u Evropi je više od 29 odsto), u odnosu na procenjenu optimalnu 41,4. Tu je posebno ugrožena Vojvodina, gde je pošumljenost tek iznad 6 odsto. Prema rečima dr Medarevića, uvećanjem šumovitosti na željeni, a i potreban nivo, Srbija bi se pridružila šumovitijim zemljama Evrope. Istovremeno, time bi se obezbedila ravnomernija zaštita i očuvanje prirodnih resursa, ali i višestruko korišćenje potencijala šumskih ekosistema.

Aleksandra Brzak

Vojvodina com

----------------------------

A ovo je primer kako ne bi trebalo raditi, jer širom sveta postoje slučajevi kad novouvedene strane vrste čine štetu i na kraju uništavaju autohtone, domaće vrste biljaka i životinja:

„Kineske šume” za spas Vojvodine

Sadnjom paulovnije, najbrže rastućeg drveta, možda bi moglo da se nadoknadi kašnjenje u pošumljavanju, uveravaju promotori ovog nesvakidašnjeg predloga
 
Sremska Mitrovica – Budući da Vojvodini hronično nedostaju šume, ovih dana mogu se čuti i neki sasvim neobični predlozi za prevazilaženje situacije. Ideje, verovatno u nedostatku boljih, ovdašnji stručnjaci pokušavaju da pozajme iz – daleke Kine!

Naime, sa vojvođanskog tla godišnje nestaje sloj od 2,5 centimetra, iliti tona crnice po hektaru. Prirodni procesi obnavljaju zemljište, ali mnogo sporije: potrebno je 20 godina da se obnovi ono što vetar odnese za godinu. Takvim tempom 40 odsto sada plodnog vojvođanskog zemljišta će za tri decenije biti pretvoreno u slatinu.

– Da bi se vojvođansko zemljište izlečilo, potrebno je da se pošumi do 16,5 procenata teritorije – kaže za „Politiku” Miloš Galečić, jedan od najaktivnijih promotora pošumljavanja Vojvodine.

– Vojvodina ima 6,5 odsto šuma, ali to nije pravo stanje stvari, jer u taj procenat ulaze i šumska gazdinstva, a ona se, i pored njihovog nemerljivog značaja, naprosto ne računaju u ovoj priči. Prava slika stanja je da u 35 opština Vojvodine ima svega jedan procenat šuma! U centralnoj Srbiji pošumljenost je 32,8 posto, što je za 17 odsto manje od optimalnog za postojeću kategoriju zemljišta – ističe Galečić, podsećajući da je pre dve godine promovisan program sadnje 100.000 hektara šuma do 2015.

– Nažalost, dinamika kojom se Srbija pošumljava neće doneti željeni rezultat do 2015. godine – kaže Galečić, predlažući „revolucionarni korak” kojim bi ovo zadocnjenje bilo nadoknađeno. Naime, naš sagovornik spas za vojvođanske njive vidi u projektu koji su još 1997. formulisali inženjer Slobodan Vukojevac i prof. Dragica Vilotić. Reč je o, kako se to stručno kaže, reintrodukciji, odnosno „uvođenju” u ovdašnju sredinu drveta po imenu paulovnija. Primera radi, paulovnija se u Kini prostire na više od 17 miliona hektara i glavna je sirovina tamošnje drvne industrije. Za sada, ovog drveta u Srbiji ima samo na oglednim plantažama.

– Za deset godina paulovnija dostiže debljinu od metra u prečniku i visinu od 20 metara. Tada je zrelo kao tehničko drvo, a kao celulozna sirovina može da se seče tri godine posle sadnje. Osim toga, paulovnija zadovoljava i estetske kriterijume: lišće dostiže prečnik i do 60 centimetara, pogodno je za ishranu životinja, a cvet, koji je i lekovit, privlači pčele. I, što je posebno važno, stablo se posle seče samo obnavlja iz izdanka – navodi Galečić, prognozirajući da bi, ukoliko Vojvodina „usvoji ” paulovniju, za dve do tri decenije pošumljenost mogla da bude od 12 do 14 odsto.

D. Dragičević
[objavljeno: 22/03/2008]

Politika

------------------------------

Vojvodina - Šumarstvo

Porodica sa šest gazdinstava

Više samostalnosti i novih sadnica

Sekretarijat za poljoprivredu i šumarstvo Vojvodine pripremio je, na osnovu omnibus zakona, predlog o osnivanju javnog preduzeća najverovatnije pod imenom "Vojvodinašume" ili "Panšume", rekao je pokrajinski sekretar mr Igor Kurjački.

Buduće javno preduzeće, koje bi moglo da bude osnovano do kraja aprila ove godine, činiće šest šumskih gazdinstava : "Sremska Mitrovica", "Sombor", "Subotica", "Novi Sad", "Pančevo" i "Zrenjanin".

U sastavu ovog preduzeća, predviđa se, biće "Lovoturs", kao organizaciona jedinica koja će brinuti o organizaciji lovstva u Pokrajini. "Lovoturs" će, kao i do sada, gazdovati sa ukupno 103.000 hektara lovišta, od čega je 25.000 ograđeno.

Gazdinstva bi kontrolisala direkcija JP, ali će ona, za razliku od dosadašnjeg organizacionog rešenja, biti prilično samostalna u radu, kaže Kurjački. On tvrdi da je centralizacija šumarstva u okviru "Srbijašuma" oštetila vojvođanske šumske resurse. Naime, Pokrajina je sada područje sa najnižim stepenom pošumljenosti u Evropi.

U njoj ima manje šuma (samo šest odsto površine je pošumljeno) nego u Danskoj ili Velikoj Britaniji, gde je, recimo, pošumljeno devet odsto površina. Optimalna pošumljenost Vojvodine procenjena je, naučnim istraživanjima obavljenim još osamdesetih godina prošlog veka, na 14,4 odsto. Vojvodina nije mogla da izdrži i dosadašnji nivo seče šuma, dok je pošumljavanje bilo gotovo simbolično.
 

Glas javnosti

-------------------------------

Seminar u PKS: Mehanizam čistog razvoja u oblasti poljoprivrede, šumarstva i upravljanja otpadom 
     
BEOGRAD, 2. septembar 2008 - Mehanizam čistog razvoja ili CDM projekti, primenjivaće se u oblasti poljoprivrede, u šumarstvu i upravljanju otpadima raznih vrsta, a seminari i obuka za sve zainteresovane treba da omoguće prepoznavanje i primenu CDM projekata već od ove godine, istaknuto je danas na seminaru "Potencijali za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja u oblasti poljoprivrede, šumarstva i upravljanja otpadom" u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Primenom Kjoto protokola emisija štetnih gasova koji utiču na stvaranje takozvane "staklene bašte" treba da se smanji u atmosferi za 5,2 odsto u periodu od 2008. do 2012. godine u odnosu na 1990. godinu, koja je uzeta kao referentna.

Naša zemlja, svakako, ne spada u red najvećih zagadjivača atmosfere, ali je Kjoto protokole prihvatila i napravila programe i deo strategije za smanjenje štetnih gasova u atmosferi i čistiji vazduh naročito u velikim gradovima.
 
Započeta je i realizacija projekta "Pomoć za izradu Nacionalne strategije za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja (CDM) u okviru Kjoto protokola", koji zajedno sa Privrednom komorom Srbije izvodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.


Projekat se svim zainteresovanima u privredi i državnim institucijama prezentuje putem seminara, a projektne i ostale aktivnosti plaćaju se iz donacije koju je obezbedila Vlada Kraljevine Norveške.

Ključna tema ovih seminara su glavni principi i pitanja vezana za razvoj CDM (mehanizma čistog razvoja) projekata u oblasti poljoprivrede, šumarstva i upravljanja otpadom.

Predstavljajući status u Srbiji kada je o CDM projektima reč Danijela Božanić, rukovodilac grupe za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, istakla je da je primena ovih projekata u zemljama u razvoju (kakva je naša) od velike koristi jer se dobija čista energija i savremena tehnologija koja pomaže razvoj.
CDM projekti kod nas su već identifikovani, a preporuka je da se krene u realizaciju onih koji nisu tako skupi i za koje Vlada može da obezbedi sredstva.

Istovremeno CDM projekti popularizuju se kod budućih sponzora, a to se posebno odnosi na projekte koji utiču na smanjenje emisije ugljen dioksida u atmosferu. Božanić ističe i rad na osnivanja Nacionalnog tela za sprovođenje programa CDM u koji je uključeno više ministarstava.

Kada je reč o upravljanju otpadom, Radmila Šerović iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, podseća na obimnu zakonsku regulativu kao i nekoliko zakona koji su u proceduri usvajanja, koji se odnose na ovu problematiku.

Pa ipak, Srbija zaostaje za rešenjima koja se primenjuju u razvijenim zemljama.

Nema odvajanja otpada, mašine su zastarele, učestalost sakupljanja je nedovoljna, ali dobra je vest da se u fazi izgradnje nalazi sedam regionalnih sanitarnih deponija, a još tri je u pripremi.
 
Srbija nema ni dobra rešenja za upravljanje opasnim otpadom, ali i medicinskim.

Za čistiji vazduh i kvalitetnije življenje od posebne važnosti je pošumljavanje.

Ukazujući na pošumljenost u Srbiji, dr Milan Medarević, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, ističe da je u Srbiji pošumljeno 30,7 odsto teritorije, a jedan od strateških ciljeva je da do 2015. godine bude pošumljeno 100.000 hektara.

To bi umanjilo efekte "staklene bašte" kroz potrošnju 600.000 tona ugljenika, donelo bi proizvodnju drveta godišnje od 10 miliona evra, a za 10 godina učešće visokih šuma u ukupnom fondu bilo bi 43,2 odsto.


Dr Medarević upozorava da će klimatske promene doneti povećanje srednje godišnje temperature za 4,5 odsto do kraja veka, što će biti pogubno za šumski pokrivač.

Već je utvrđeno da dolazi do povlačenja šumskog pojasa od dva do pet kilometara svake godine prema severu, kada temperature porastu u proseku oko dva stepena Celzijusa u jednom veku.

Izvor: PKS

Ekoforum

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 106 48
Novi lepooki stanovnici Novog Beograda... U park Tehničke škole "Novi Beograd" stigla su dva nova lepooka stanovnika. Udruženje Sloboda za životinje omogućilo je smeštaj dva dvoipomesečna laneta, Sare i Marka u park Tehničke škole "Novi Beograd", zastupajući njihova prava na neophodnu negu i brigu od strane ljudi. Lanad je dobio na čuvanje domar škole Ljubiša Marijanović a obavezu da brine o njihovoj dobrobiti i zdravstvenoj zaštiti Udruženje «Sloboda za životinje». Udruženje Sloboda za životinje omogućilo je smeštaj dva dvo...
Com Content 231 48
Svinje su prijatelji... Svinje su osećajne, inteligentne životinje, koje prave jake socijalne veze sa ostalim svinjama. Pametnije su od pasa i trogodišnje dece! Da to je tačno, pametnije su od vaše mlađe braće i sestara- to je istina! One su osećajne, druželjubive životinje koje, čak vole da igraju video igrice. Nažalost svinje u današnjim modernim farmama nemaju nikakvu udobnost.   Svinje su osećajne, inteligentne životinje, koje prave jake socijalne veze sa ostalim svinjama. Pametnije su od pasa i trogodišnj...
Com Content 113 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (8. deo)... Nikola Tesla (1856-1943), fizičar i elektrotehničar:''Mnoge rase, koje skoro isključivo žive od povrća, pokazuju izvanredno stanje tela i snagu.''Isak Baševis Singer (1904-1991), jeverjsko - američki pisac; Nobelova nagrada 1978:''Često se kaže da su ljudi navodno oduvek jeli meso, kao da je to nekoopravdanje da se to i dalje čini. Shodno toj logici ne bismo smeli dapokušamo ni da sprečavamo ljude da ubijaju druge ljude, jer je i tooduvek činjeno.''Leonard Nelson , (*1927), nemački filozof:''Naj...
Com Content 272 48
Švarceneger potpisao Zakon o Zaštiti životinja... LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava vlasnike kućnih ljubimaca koji svoje životinje ostavljaju u automobilima po vrućini. "Guverner je potpisao zakon koji će kažnjavati vlasnike kućnih ljubimaca koji neoprezno ostavljaju životinje u vozilima u opasnim okolnostima, kakva je visoka temperatura", saopšteno je iz njegova kancelarije.  Izvor: Beta-AFP LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava v...
Com Content 379 48
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta... U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.   Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uv...

Komentari   

-2 # miloš 08-12-2008 23:06
Ako zasadimo šume gde ćemo sa obradivom površinom??? Da uvozimo hranu????
+3 # Kathy 24-02-2009 17:43
U Slavoniji imaju mnogo shuma, ali i obradivih povrsina. Sve se moye udesiti, samo kad se hoce. Prvo treba prestati sa nepotrebnim pretvaranjem obradivih povrsina u gradjevinsko zemljiste. A sa njiva oko kojih nema drveca i zbunja, nestaje plodonosni sloj zemljista jer ga odnose vetrovi i kise.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Novi lepooki stanovnici Novog Beograda

Detaljnije »