Ekologija

Ovom prilikom objasnićemo razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa – ono što mali broj ljudi zna i obično mešaju ove dve različite pojave, i navešćemo posledice oba ova procesa opasna po život na Zemlji.




OZONSKE RUPE nastaju uništavanjem zaštitnog omotača u atmosferi Zemlje, ozona, kojeg čini poseban oblik kiseonika: O3. Ozon štiti površinu Zemlje i živa bića od pogubnog uticaja Sunčevog ultraljubičastog zračenja kao i drugih opasnih kosmičkih zračenja. Da nema ozona, život na Zemlji bio bi nemoguć.

Ozon najviše uništavaju freoni, gasovi koji se nalaze u sprejevima i zamrzivačima. Do danas, u velikom broju zemalja zabranjena je proizvodnja i korišćenje freona. U poslednjim decenijama, pojavljuju se i šire rupe u ozonskom omotaču, koji postaje sve tanji. Zbog toga, Sunčevo zračenje postaje sve jače i sve je veća učestalost raka kože kod ljudi, kao i oštećenja vida pošto pojačano zračenje oštećuje i unutrašnje strukture očiju.


U SAD još uvek cenzurišu naučne izveštaje o globalnom zagrevanju i čak prete naučnicima koji se bave tom problematikom...

GLOBALNO ZAGREVANJE je posledica sve većeg oslobađanja ugljen-dioksida u atmosferu, kao posledica sve obimnijeg sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta), ali i zbog seče sve većih površina šuma, koje su glavni proizvođači kiseonika.

Ugljen-dioksid se taloži u gornjim slojevima atmosfere, stvarajući za Sunčevo zračenje nepropusni sloj koji se ponaša poput stakla u staklenim baštama: propušta zračenja u atmosferu ali višak ne pušta napolje. Zato se ovaj efekat naziva efektom staklene bašte.



Poslednjih godina i decenija primećeno je da su količine oslobođenog ugljen-dioksida sve veće i veće. Postignute su vrednosti koje nisu zabeležene ispitivanjima slojeva Zemlje starih više miliona godina. Svaka godina donosi nove rekorde u visini letnjih temperatura, pojava koju svi mi možemo da primetimo i ako ne pratimo saopštenja naučnika.

Iako se do sada zna već mnogo o ovoj pojavi, i dalje ne postoji dovoljno volje, pre svega kod svetskih moćnika i političara, da organizuju i zakonski primoraju ostale slojeve stanovništva da štede energiju i manje zagađuju životnu sredinu. Sve veći broj naučnika navodi da imamo samo malo vremena, bukvalno nekoliko godina, kada će rast temperatura postići takvo ubrzavanje, da nikakve mere više neće uticati na njih... Mi smo bukvalno na pragu uništenja.



Postoji dugi niz posledica globalnog zagrevanja, od kojih su neke zaista katastrofične:
- Porast prosečnih i maksimalnih letnjih temperatura. Svake godine događaju sve sve veći temperaturni rekordi!
- Sve učestalije suše i šumski požari na severnoj hemisferi, i sve učestalije poplave na južnoj.
- Sve učestaliji i jači uragani, tajfuni i tropske oluje, i sve češći i razorniji cunami.
- Sve manji rod poljoprivrednih kultura, uz sve veći broj ljudi na planeti.
- Sve je manje pitke vode.
- Sve veće umiranje ljudi zbog nedostatka vode i hrane, ratovi zbog ovih resursa.
- Širenje opasnih zaraznih bolesti.
- Velike migracije stanovništva i ratovi.
- Pojava tropskih bolesti biljaka, životinja i ljudi, komaraca malaričara i drugih insekata koji prenose bolesti, kao i otrovnih tropskih životinja i u do sada umerenim područjima Evrope i Severne Amerike.
- Zbog globalnog zagrevanja, desiće se naizgled paradoksalne posledice: kada se značajno bude otopio i led na Grenlandu, velike količine hladne vode zaustaviće toplu Golfsku struju iz Srednje Amerike. Samo zahvaljujući Golfskoj struji, severna heisfera nije okovana ledom. Već sada se oko dvanaest velikih vrtloga vode (mešanje toplih i hladnih slojeva) svelo na samo dva. Bukvalno je pitanje momenta kada će se Golfska struja zaustaviti a to je momenat kada će početi novo ledeno doba... U isto vreme, troske šume južne hemisfere, zbog sve učestaliji suša, pretvoriće se u savane... Te šume su i ovako u velikoj meri uništili ljudi, a globano zagrevanje će ih dokrajčiti.
- Krajnja posledica svih ovih promena biće izumiranje tri četvrtine svih vrsta biljaka i životinja i najmanje 4,5 milijardi ljudi...

Ko zanemaruje ovakve činjenice, zaista je nerazuman i neodgovoran.



Uzrok svim ovim opasnim problemima je preterano veliki broj ljudi. Sada nas ima već oko 6,5 milijardi! Ova planeta realno može da podnese samo do milijardu i po ljudi sa ovolikim apetitima. (Po proračunima naučnika, trebalo bi nam još šest ovakvih planeta kada bi svi trošili kao Amerikanci!) Dakle, sve što bismo eventualno radili, nema smisla ako postepeno ne redukujemo broj nas samih. Porodično planiranje bi trebalo da bude obaveza čije nesprovođenje bi trebalo da bude strogo kažnjavano.

Pitanje je samo da li Zemlja može da čeka dovoljno dugo da bi tako nešto moglo biti sprovedeno, ili će sama redukovati broj jedinih štetočina na ovoj planeti – ljudi. Po svoj prilici, uveliko je u toku ovaj drugi scenario...

Evo šta kaže Pol Votson, osnivač i predsednik organizacije ''Sea Shepherd'' u tekstu ''Početak kraja života kakvog poznajemo na planeti Zemlji?'':

''Danas, eskalirajuća ljudska populacija je uveliko prevazišla globalni kapacitet podnošljivosti i sada proizvodi ogromne količine čvrstog, tečnog i gasovitog otpada. Biološka raznovrsnost (biodiverzitet) je opasno ugrožena prenaseljenošću ljudima, zagađenošću, poljoprivrednim monokulturama, invazivnim vrstama, takmičenjem između vrsta, uništenjem habitata (životnog prostora), širenjem gradova, zakiseljavanjem okeana, uništavanjem ozona, globalnim zagrevanjem i promenama klime. To je nekontrolisano zahuktavanje voza ekološke propasti.''
...
Moramo radikalno i pametno da redukujemo ljudsku populaciju od nekoliko milijardi, do jedne milijarde. Moramo eliminisati nacionalizam i postati Zemljani. I kao Zemljani, potrebno nam je da prepoznamo da su ostale vrste koje žive na ovoj planeti takođe braća stanovnici i takođe Zemljani. Ovo je planeta neverovatne raznolikosti životnih oblika; ovo nije planeta jedne vrste kao što mnogi od nas veruju.''

Pročitajte ceo tekst ovde.

Pogledajte i grafikon klimatskih promena do 2020. godine u TAJM-u.

Pogledajte i ovaj poučan sajt - Global Warming Effects.