Ekologija
16. jul 2008.

Poskupljenje goriva - ko je kriv?

Cena nafte na svetskom tržištu neprestano skače, što se i te kako oseća i kod nas. Poslednje poskupljenje donelo nam je cenu bezolovnog benzina od čak 110,70 dinara po litru. Cena sirove nafte se od 2003. godine upetostručila, a u proteklih godinu dana, uvećana je za 100%. Analitičari očekuju da bi do jula, barel mogao da dostigne i 150 dolara, te bi u tom slučaju, litar benzina kod nas iznosio oko 115 dinara!

Busotina

Sve veća potražnja nafte u rastućim azijskim ekonomijama, smatra se jednim od glavnih uzroka naglog skoka cena goriva. Sadašnjim tempom privrednog razvoja, Kina i Indija će do 2030. godine svoje porudžbine nafte povećati četiri puta, što će znatno ubrzati veliku nestašicu nafte na svetskom tržištu, koja bi se mogla osetiti već 2015. godine.

Protest Zbog Rasta Cena Goriva U Indiji
Protesti u Indiji zbog poskupljenja goriva.

Kao još jedan veoma bitan razlog ovih nemilih poskupljenja, navodi se skorašnje slabljenje dolara, prouzrokovano naglim porastom stope nezaposlenosti u SAD. Na ovaj način, povećana je potražnja, jer je slabljenjem dolara, ova sirovina postala jeftinija za strane kupce, te je kao rešenje problema nastupilo poskupljenje energenta, koji je na njujorškoj berzi dostigao rekordnu cenu od oko 138 dolara za barel od 159 litara.

Ukoliko se ovaj rast nastavi, a po svoj prilici hoće, barel nafte do kraja godine stajaće 200 dolara, dok će kod nas benzin koštati oko 140 dinara.

Gas

Grupa osam

Ministri finansija grupe osam ekonomski najsnažnijih zemalja sveta (G-8), zatražili su od proizvođača nafte da povećaju proizvodnju, osiguraju otvorenost tržišta i tako omoguće pad cena osnovne energetske sirovine.

G-8 je ukazala na rastući nivo spekulativnih operacija na svetskom tržištu, što takođe podstiče rast cena te sirovine u SAD-u, a i širom sveta. Nakon sastanka u Japanu, ministri G-8, ali i Kine, Indije i Južne Koreje, ocenili su da je potrebno hitno uvećati proizvodnju nafte kako bi se svet suprotstavio poskupljenju goriva.

Petrol Hike Killing Common Man

Šta preduzeti?

Kao dugoročno rešenje, stručnjaci predlažu liberalizaciju uvoza i štednju energije koja je u ovakvim uslovima neophodna.

U nastojanju da smanje potrošnju goriva, u SAD se u pojedinim gradovima uvode četvorodnevne radne sedmice, sa po 10 sati dnevnog rada i produženim vikendom. Budući da 80% Amerikanaca na posao ide automobilom, uštede bi mogle da budu čak i do 600 miliona dolara svakog dana.

Što se tiče Starog kontinenta, za štednju energije pobrinula se Evropska komisija i udruženje vodećih evropskih naftnih kompanija EUROPIA, koja je pokrenula akciju ”Hajde da štedimo gorivo”. Kampanjom je predviđeno da se na pumpama dele leci sa 10 pravila za štednju goriva. Tvorci ove kampanje očekuju smanjenje potrošnje goriva sa 7,5 l na 100 kilometara, na 5 litara, ali samo ukoliko vozači ispoštuju deset zlatnih pravila ekonomične vožnje. Ovoj kampanji se pridružio i ”Energy Observer”, sajt koji nudi informacije o energetici u jugoistočnoj Evropi.

Dok se u Francuskoj predlaže osnivanje fonda, koji će se finansirati od poreza na naftu, a iz kog će se izdvajati za pomoć ugroženima, u Indoneziji, koja ima najjeftinije gorivo u Aziji, podeljeno je već 1,5 milijardi dolara najsiromašnijem sloju koji je pogođen novim poskupljenjem nafte.

Fuel 3 S.

A kako to ide kod nas?

I tako, dok u svetu postoje razne akcije koje ublažavaju efekte povećanja cena naftnih derivata, u Srbiji se na tome još ne radi. U pogledu energetske efikasnosti, nalazimo se na dnu evropskog proseka, a o smanjenju akciza na naftne derivate, ministarstvo neće ni da čuje. Podsetićemo vas da su akcize siguran i izdašan državni prihod koji popunjava rupe u budžetu nastale prilikom neregulisanja javne potrošnje i zbog dodatnih troškova izazvanih kupovinom socijalnog mira, kao i troškova izbora.

Naime, trenutne akcize iznose 35,19 dinara na benzin i 19,1 dinara na dizel, a ne zaboravimo da se na to dodaje i 18% PDV-a, koji bi svakako imao manji udeo u krajnjoj ceni ukoliko bi se akcize smanjile.

Ako bismo od sadašnje cene benzina odbili PDV (19,8 dinara), zatim i akcizu od 35,19 dinara, došli bismo do osnovne cene koja je zapravo 55 dinara. Znači, na tu, osnovnu cenu, dodata nam je dupla vrednost! Pa tako, na primer, uz sadašnju cenu od 110 din, vozač koji troši mesečno samo 40 l moraće za benzin da izdvoji 4.400 dinara, a da plaćamo cenu bez dodatnih opterećenja, ona bi za istu količinu benzina iznosila 2.200, znači duplo manje.

Srbija je jedna od evropskih zemalja u kojoj se po jedinici proizvodnje troši najviše energije, te se tako dnevno potroši 10.000 tona goriva. Nakon poslednjeg poskupljenja, država dnevno od goriva zaradi 650 miliona dinara, tako da i nije čudo što imamo najskuplje gorivo među zemljama u okruženju.

Skala

Nova rešenja

Ubrzavanje rasta cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih nekoliko meseci, već se negativno odrazilo na prihode većine kompanija, kao i na stanje privrede razvijenih zemalja, i onih u razvoju. Osnovne životne namirnice poskupljuju, i to direktno utiče na svakog od nas.

Jedini sektor, kom poskupljenje goriva ide u prilog, jeste alternativna energetika. Nova hibridna vozila predstavljaju savremena rešenja kojima se nadamo. Neka od njih već postoje, ali su još uvek dostupna samo malom broju ljudi, jer većina ipak tako nešto, sebi teško mogu da priušte.

I šta sad? Ostaje nam da čekamo i da se nadamo da analitičari nisu u pravu, kada kažu da je era jeftinog goriva daleko za nama. U međuvremenu, ugledajmo se na Amerikance, jedne od glavnih uzročnika ovog poskupljenja. Ako su oni mogli da se odreknu poneke vožnje, luksuznih vozila i velikih terenaca koji mnogo troše, možemo i mi da se potrudimo i učinimo sve kako bismo smanjili potrošnju ovog sve dragocenijeg energenta.

Devils

Preporuke Evropske komisije i Udruženja EUROPIA

1. Redovno servisirajte automobil i proveravajte nivo ulja u motoru. Redovno održavani automobili su efikasniji, a emituju i manje CO2.
2. Redovno, bar jednom mesečno, proverite pritisak u gumama. Nedovoljno napumpane gume povećavaju utrošak goriva do 4%.
3. Uklonite nepotrebne stvari iz prtljažnika ili sa zadnjih sedišta. Kad je automobil teži, motor troši više goriva.
4. Ne držite otvorene prozore, pogotovo pri većoj brzini. Uklonite i prazne nosače prtljaga na krovu. To će smanjiti otpor vetra, potrošnju goriva i ispuštanje CO2 do 10%.
5. Klimu koristite samo ako je neophodno. Nepotrebna upotreba klime povećava potrošnju goriva i ispuštanje CO2 do 5%.
6. Čim pokrenete motor, krenite sa vožnjom - motor nije potrebno zagrevati. Takođe, isključite motor ukoliko automobil stoji duže od jednog minuta. Savremeni motori omogućavaju pokretanje vozila odmah nakon početka rada motora.
7. Vozite razumnom brzinom i pre svega umereno. Svaki put kada naglo ubrzate, motor koristi više goriva i oslobađa više CO2.
8. Pri ubrzanju, što pre prebacite u viši stepen prenosa. Viši stepeni prenosa su ekonomičniji u smislu potrošnje goriva.
9. Pratite šta se događa u saobraćaju dok vozite, kako biste što više izbegli nepotrebno zaustavljanje i pokretanje vozila.
10. Pokušajte da automobil što češće koristite zajednički pri odlasku na posao ili zabavu. Ako ne morate, nemojte se voziti sami u automobilu. Pomoći ćete u smanjenju zastoja u saobraćaju i potrošnje goriva.

Piše: Tamara Savić, Vrele Gume

Tekst preuzet sa sajta B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 234 48
Bajkalska krvava bajka... Bajkalsko jezero je jedinstveno čudo prirode nastalo pre više od 20 miliona godina. Duboko 1637m, to je najdublje jezero na svetu i čini jednu petinu ukupne zalihe slatke vode na planeti. Životno je stanište za veliki broj retkih životinjskih i biljnih vrsta, uključujuči i jedinu slatkovodnu foku.Bajkalsko jezero je jedinstveno čudo prirode nastalo pre više od 20 miliona godina. Duboko 1637m, to je najdublje jezero na svetu i čini jednu petinu ukupne zalihe slatke vode na planeti. Životno je sta...
Com Content 190 48
Vivisekcija (Eksperimenti na životinjama)... U mnogobrojnim primerima, lekovi koji su testirani na životinjama i koji su označeni kao sigurni, prouzrokovali opasne popratne pojave kod ljudi ili čak u pojedinim slučajevima i smrt... Svaki dan se za eksperimente koristi više od milion životinja. Eksperimenti su tajni i obavljaju se u bezbrojnim privatnim i državnim laboratorijima. Informacije o njima saznajemo samo u stručnim časopisima - objavljuju se, međutim, samo one uspeš...
Com Content 599 48
Hordašenje je psihijatrijsko oboljenje i oblik zlostavljanja životinja... O ovoj temi se nedovoljno razmatra među zaštitnicima životinja. “Hordašenje” je zapravo manifestacija psihijatrijskog poremećaja koji je poznat kao “Diogenov sindrom”. Radi se o sakupljanju životinja do broja koji ugrožava njihovu dobrobit, a često i život. Takvi ljudi ih sabijaju u velikom broju na malom prostoru, bez dovoljno hrane i vode, u prljavštini i bez dovoljno nege, bez veterinarskog nadzora i lečenja. Ovo je zapravo posebna vrsta zlostavljanja životinja. O ovoj temi se nedovoljn...
Com Content 1648 48
Čopor pasa zaklao 38 ovaca... Čopor pasa lutalica zaklao je 38 ovaca na farmi Bogdana Dobrijevića, svega kilometar od naselja Mali Bač. Desetak ovaca je ranjeno dubokim ugrizima i nekima od njih život je ugrožen. Celo stado je pod stresom, a zanimljivo je da su majke spasle jagnjad jer od dvadesetak jaganjaca nijedno nije stradalo.Po poslednjim vestima, među ubijenim ovcama je i petnaestak gravidnih, a desetak jagnjadi-siročadi starih tek po nekoliko dana, ne mogu opstati bez prihranjivanja na cuclu...   U pokolju nije s...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

CNR program - studija Roberta Smita

Detaljnije »