Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.

Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.

U 2006. godini, ''New York Times'' je objavio da su inženjeri Univerziteta Ilinois izračunali da je godišnje potrebno dodatnih milijardu galona goriva za transport gojaznih Amerikanaca. Godinu dana ranije, ''Times'' je objavio da su istraživači iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti izračunali su da na svakih 4,5 kg viška telesne težine Amerikanaca tokom 90-tih godina prošlog veka, u avio prevozu je potrošeno dodatnih 350 miliona galona goriva (oko milijardu i 324 miliona tona, galon = 3,785 litara), što je dodalo 3,8 miliona tona ugljen dioksida više u atmosferu.



Londonski istraživači napominju da svetska populacija proizvodi oko 42 milijardi tona gasova staklene bašte godišnje, od čega 1,4 milijardi tona dolazi od proizvodnje hrane. Ako je 40 procenata populacije ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno – kao što je slučaj u Velikoj Britaniji -  potrebe za hranom rastu za 18 procenata, što podiže nivo gasova staklene bašte za oko 260 miliona tona.

Neki stručnjaci predlažu proste mere za smanjenje globalnog zagrevanja i gojaznosti u isto vreme. U ''Associated Press''-u je 2007. godine objavljeno da bi trebalo šetati između pola sata i sat vremena dnevno, umesto korišćenja vozila. To bi smanjilo emisiju ugljen dioksida za 64 miliona tona, uštedelo 6,5 miliona galona goriva, a rezultat u smanjenju suvišnih kilograma bio bi veći od 1,35 milijardi kilograma.
 
AP je objavio 2005. godine izveštaj Pola Higinsa (Paul Higgins), naučnika i saradnika Američkog meteorološkog društva, u kome je izračunao da bi prosečna osoba koja bi šetala pola sata dnevno umesto vožnje automobila, izgubila oko 5,85 kg godišnje. I ako bi svi to činili, sagoreli bismo ukupno 4,725 triliona kalorija i sprečili emisiju ugljen dioksida u količini koju proizvodi New Mexico godišnje.

Imajte na umu da smo svi odgovorni za globalno zagrevanje i da svi imamo obavezu da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo količinu ugljen dioksida kojeg ispuštamo u atmosferu.

Andrew Weil, M.D.

Dakle, šetajte što više i manje koristite vaše automobile. Bićete zdraviji i manje ćete zagađivati atmosferu, tj. u manjoj meri ćete doprineti efektu globalnog zagrevanja.

Takođe, šetnje i redovne vežbe mogu smanjiti gojaznost i pomoći kod ublažavanja simptoma diabetesa 2. O tome pogledajte ovde.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 271 48
Stiv Irvin - biografija... Od oktobra 1996. godine Stiv Irvin je neustrašivo vodio napetu, fascinantnu emisiju „ Lovac na Krokodile“ na kanalu Animal Planet-a.  Koristeći svoju hrabrost, znanje i neizmernu ljubav prema životinjama svih mogućih oblika i veličina, Irvin je postao jedan od najpoznatijih i najpopularnijih televizijskih lica.Od oktobra 1996. godine Stiv Irvin je neustrašivo vodio napetu, fascinantnu emisiju „ Lovac na Krokodile“ na kanalu Animal Planet-a. Koristeći svoju hrabrost, znanje ...
Com Content 205 48
Vivisekcija - Foto galerija 1... Deo 1   Deo 1 Deo 1 ...
Com Content 1681 48
Parkovi za pse u Beogradu... JKP „Zelenilo Beograd“ je u saradnji sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove ljubimcima omogućilo ograđene prostore kako bi dobili adekvatne uslove za igru i druženje sa vlasnicima i drugim psima. Takođe, jedan od važnih razloga je i taj što se na ovaj način brine i o drugim sugrađanima u parkovima, jer se psi smeju puštati sa povoca samo u ograđenim prostorima.   I psi dobijaju “teretane“I. D. LABOVIĆ | 26. decembar 2011. 11:28 Sve više beogradskih parkova ima poseban ograđeni p...
Com Content 1688 48
Veterinarska ustanova Beograd... Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspešnoj akciji udomljavanja pasa organizovanoj u Domu omladine, u organizaciji i uz podršku nekolicine udruženja za zaštitu životinja, i uz pomoć Veterinarske ustanove Beograd.   Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspe...
Com Content 233 48
Smrtonosni otrov... I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život!I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život! Danas je riba pre svega zagađena otrovnim materijama koje uzrokuju rak, razne degenerativn...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Stiv Irvin - biografija

Detaljnije »