Ekologija

Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.

Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.

U 2006. godini, ''New York Times'' je objavio da su inženjeri Univerziteta Ilinois izračunali da je godišnje potrebno dodatnih milijardu galona goriva za transport gojaznih Amerikanaca. Godinu dana ranije, ''Times'' je objavio da su istraživači iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti izračunali su da na svakih 4,5 kg viška telesne težine Amerikanaca tokom 90-tih godina prošlog veka, u avio prevozu je potrošeno dodatnih 350 miliona galona goriva (oko milijardu i 324 miliona tona, galon = 3,785 litara), što je dodalo 3,8 miliona tona ugljen dioksida više u atmosferu.



Londonski istraživači napominju da svetska populacija proizvodi oko 42 milijardi tona gasova staklene bašte godišnje, od čega 1,4 milijardi tona dolazi od proizvodnje hrane. Ako je 40 procenata populacije ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno – kao što je slučaj u Velikoj Britaniji -  potrebe za hranom rastu za 18 procenata, što podiže nivo gasova staklene bašte za oko 260 miliona tona.

Neki stručnjaci predlažu proste mere za smanjenje globalnog zagrevanja i gojaznosti u isto vreme. U ''Associated Press''-u je 2007. godine objavljeno da bi trebalo šetati između pola sata i sat vremena dnevno, umesto korišćenja vozila. To bi smanjilo emisiju ugljen dioksida za 64 miliona tona, uštedelo 6,5 miliona galona goriva, a rezultat u smanjenju suvišnih kilograma bio bi veći od 1,35 milijardi kilograma.
 
AP je objavio 2005. godine izveštaj Pola Higinsa (Paul Higgins), naučnika i saradnika Američkog meteorološkog društva, u kome je izračunao da bi prosečna osoba koja bi šetala pola sata dnevno umesto vožnje automobila, izgubila oko 5,85 kg godišnje. I ako bi svi to činili, sagoreli bismo ukupno 4,725 triliona kalorija i sprečili emisiju ugljen dioksida u količini koju proizvodi New Mexico godišnje.

Imajte na umu da smo svi odgovorni za globalno zagrevanje i da svi imamo obavezu da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo količinu ugljen dioksida kojeg ispuštamo u atmosferu.

Andrew Weil, M.D.

Dakle, šetajte što više i manje koristite vaše automobile. Bićete zdraviji i manje ćete zagađivati atmosferu, tj. u manjoj meri ćete doprineti efektu globalnog zagrevanja.

Takođe, šetnje i redovne vežbe mogu smanjiti gojaznost i pomoći kod ublažavanja simptoma diabetesa 2. O tome pogledajte ovde.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 604 48
Uticaj životinja na psihofizički razvoj kod dece... Živimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa...
Com Content 1477 48
Dolina kostiju!... Jedina beogradska kafilerija ne radi već pet godina. Najmanje 550 tona životinjskih kostiju iz beogradskih klanica u krugu veterinarske ustanove „Glutin“ čeka od 2005. godine ne neko rešenje. Tada su ugašeni krematorijum i ostale mašine jedine beogradske kafilerije. Za njima su ostala nepregledna brda i doline kostiju, ali i radnici koji mogu samo da ih glođu, jer od tada nisu primili platu! Jedina beogradska kafilerija ne radi već pet godina Izvor: Alo | Objavljeno: 16.01.2010 | Autor: Boj...
Com Content 185 48
Univerzalna deklaracija o pravima životinja... Čl.2 – Svaka životinja ima pravo na poštovanje. Čovek kao životinjska vrsta, ne može sebi dati za pravo da istrebljuje druge životinje i da ih izrabljuje povređujući to pravo. Dužnost mu je da životinjama stavi na raspolaganje svoja znanja. Svaka životinja ima pravo na ljudsku zaštitu i negu.Međunarodnog saveza za prava životinjaod 15.oktobra 1978.g. donešena u Parizu pod pokroviteljstvom UNESCO- a· Imajući u vidu da svaka životinja ima određena prava, a da su nepoštovanje i nepriznavanje tih pr...
Com Content 561 48
Lov i ribolov menjaju populaciju životinja... Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu. Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery newsLov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.Naučna studija, objavljena u ovo...
Com Content 437 48
Ubice su među nama!... Ovo je jedan od veoma brojnih slučajeva mučkog ubijanja životinja od strane naših sugrađana, koji ubijaju životinje sa predumišljajem i koji su sasvim sigurno u stanju da to isto urade i ljudima. U ovom slučaju, radi se o trovanju mačaka i ranjavanju i ubijanju tih životinja komadima betona i ciglama.Prijava ovakve sadržine stigla je na naš sajt:Poštovani ljubitelji životinja,    Zahvaljujući ljudima koji takođe vole naše sustanare na Planeti, dobismo vašu internet adresu, pa vam ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Uticaj životinja na psihofizički razvoj kod dece

Detaljnije »