Ekologija

Jeloustonski park pa Obedska bara

Monografija "Zaštićena prirodna dobra i ekoturizam Vojvodine", predstavljena javnosti nedavno u Izvršnom veću APV, pravo je malo remek-delo i nešto što je već godinama bila nasušna potreba u borbi za očuvanje prirodne baštine Vojvodine. Ona opisuje bogatstvo i raznovrsnost prirode Vojvodine, jedinstvene oblike biljaka i životinja i njihovih zajednica, i ono što je jako bitno, monografija opisuje i čoveka koji živi u tom zaštićenom prirodnom izobilju i bližoj okolini, čoveka koji živi u skladu sa tom prirodom i ne uništava je. Inače, prirodna baština i prirodni resursi su nesporno pod negativnim uticajem čoveka i pod pritiskom, naročito u zemljama kao što je naša koje su u tranziciji i promenama.

Prof Dr Lazar Lazic

Stereotipi o ravnici su proizvod nemaštovitih ljudi: Dr Lazar Lazić

Sa dr Lazarom Lazićem, profesorom Prirodno-matemati- čkog fakulteta u Novom Sadu, koji je spiritus movens ovog projekta, pričamo kako je ova monogra fija o prirodnim dobrima Vojvodine fantastičan demanti stereotipa da se radi samo o "beskrajno ravnom i dosadnom predelu". Šta je, zapravo, to što Vojvodinu čini tako živopisnom i uzbudljivom?

- Stereotipi su proizvod nemaštovitih i, ne samo duhom, lenjih ljudi. "Beskrajno ravno" je plodna sredina za razvoj mašte, gde je ista bila iskra, nebrojeno, sjajnih poduhvata. Setih se i Ajnštajna - "Mašta je ponekad važnija od znanja".

Prirodna baština Vojvodine je bogata i raznolika. Odlikuje se izraženim ekosistemskim, specijskim i genetskim diverzitetom. Na prostorima Vojvodine, smeštene u jugoistočnom delu Panonskog basena, nalaze se izuzetne prirodne i predeone celine, jedinstvene u tom delu Evrope, kao što su Deliblatska peščara (najveća u Evropi), Fruška gora i Vršačke planine, velike ravničarske reke (Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tamiš) i njihove prostrane plavne zone (ritovi u Gornjem Podunavlju, Koviljski-petrovaradinski rit, Obedska bara, Carska bara, itd). Posebno treba navesti očuvana slatinska područja Banata, jedinstvena na nacionalnom nivou, kao što su Slano Kopovo, Rusanda i Okanj.

U Vojvodini je do danas, pod zaštitu stavljen veliki broj prirodnih dobara, na ukupnoj površini od preko 120.000 hektara što čini 5,55 posto površine Pokrajine. Pod zaštitom se, zaključno sa 2007, nalazi preko 130 prirodnih dobara, među kojima je jedan nacionalni park (Fruška gora), brojni rezervati i parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika i spomenici prirode. Zaštitom je obuhvaćeno i preko 300 vrsta biljnog i životinjskog sveta proglašenih za prirodne retkosti. Čak šest posebno vrednih vlažnih staništa je proglašeno za Ramsarska područja, a 17 za međunarodno značajna područja za ptice.

Otkud potreba da se običnim ljudima, ljudima koji žive u okolini zaštićenih prirodnih dobara, političarima i lokalnim vlastima, pokaže kakve prirodne lepote i bogatstva se nalaze u njihovom okruženju, da shvate njihov značaj i potencijal, da ih na adekvatan način čuvaju, održavaju i da njima na pravi način upravljaju.

- Cilj nam je bio da u pravom svetlu predstavimo prirodnu baštinu Vojvodine, koja predstavlja neprocenjivo nacionalno blago, i ukažemo, kako na njene potencijale, tako i na pretnje za njeno očuvanje.
Ekoturizam, kao kategorija održivog turizma, predstavlja značajan potencijal za razvoj lokalnih zajednica, isto kao i programi edukacije i rekreacije.

Zadnjih godina postalo je jasno da kvalitetan i harmoničan život povlači sa sobom i očuvanu životnu sredinu, odnosno postojanje visoke biološke raznovrsnosti. Svaka vrsta je pretrpela dug evolutivni put prilagođavajući se na uslove sredine, da bi se na kraju izborila za mesto pod suncem koje joj upravo zbog toga punim pravom pripada. To znači da nijedna vrsta nije ni vrednija, ni bolja od bilo koje druge - jednostavno, svaka se mora poštovati. Znamo da je čovek i njegov uticaj na prirodu, osnovni razlog gubitka biodiverziteta danas. Zato, kako je zapisao dr Zoltan Đarmati, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj APV, očuvanje biološke raznovrsnosti mora postati imperativ i filozofija savremenog čoveka.

Kakva je šansa razvoj ekoturizma za lokalne zajednice u Vojvodini?
- Postoji rastući interes kod uprava zaštićenih područja, turističkog sektora i lokalnih zajednica za održivim turizmom, kao alternativom tradicionalnih oblika.

Pored ekoturizma, kao najznačajnijeg oblika turizma na opisanim područjima, šansu imaju i ruralni, edukacioni, rekreativni i izletnički turizam. Sigurno je da mogu doneti značajnu dobrobit kako zaštićenim područjima, tako i lokalnim zajednicama. Međutim, očuvanje mora da ostane vrhunac prioriteta. Bez toga, vredna priroda i pejzaži, kameni temeljci turizma, biće izgubljeni.

Nažalost, prilično kasnimo u razvoju održivog turizma u prirodnim dobrima (kao i u mnogo čemu), što sledeći primer dobro objašnjava. Siguran sam da većina čitalaca zna za Jeloustonski park u SAD, gde su održivi turizam doveli do savršenstva, i da je to prvo područje u svetu stavljeno pod zaštitu (1872). Obedska bara je stavljena pod zaštitu samo dve godine kasnije, 1874, ali po razvoju održivog turizma značajno zaostaje i za mnogo "mlađim" rezervatima.

Posebna priča je izvanredan grafički izgled ove monografije za šta ste, osim kao autor i urednik, zaslužni i kao dizajner i autor velikog broja fotografija, zatim, tu je fantastičan otisak Štamparije Stojkov pa se očekuje i nominacija ove knjige za izdavački poduhvat godine...

- Već više od 10 godina, pored redovnog posla na fakultetu, bavim se i grafičkim dizajnom, pripremom za štampu i fotografijom, tako da je ovo rezultat sinergije nekoliko polja znanja. Zvuči pretenciozno, ali je moguće uz 12-časovno radno vreme 7 dana u nedelji, stalno obogaćivanje znanja i praćenje trendova, ogromno razumevanje porodice, dobre prijatelje i saradnike i bezrezervnu podršku fakulteta.

Ipak, bez 22 autora i 15 fotografa, koji su učestvovali u izradi monografije sigurno je da ovo ne biste čitali. Među jednakima, moram pomenuti dr Zoltana Đarmatija, pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj koji je inicijator reizdavanja monografije, dr Miroslava Veskovića, dekana PMF, glavnog i odgovornog urednika fakultetskih izdanja, pokojnog dr Pavla Tomića , urednika prvog izdanja iz 2004, autore dr Biljanu Panjković, dr Slobodana Puzovića, dr Dragoslava Pavića i dr Vladimira Stojanovića, te fotografe Katarinu Paunović i Igora Marinovića.

Završni potez, odnosno materijalizovanje monografije, poveren je Štampariji Stojkov. S obzirom na pouzdanost i kvalitet koji pružaju, nije bilo sumnje u odličan rezultat.

Koja je dalja sudbina ovog projekta?

- Tokom leta monografija će biti prevedena na engleski jezik, pripremiće se i DVD-izdanje, a objavljivanje se očekuje u septembru. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj APV planira izradu monografija za svih šest Ramsarskih područja u Vojvodini, a objavljivanje prve, SRP "Stari Begej - Carska bara", očekuje se tokom leta.


Kapitalno izdanje

Monografija "Zaštićena prirodna dobra i ekoturizam Vojvodine" predstavlja drugo, dopunjeno izdanje iz 2004. godine. Nastala je kao rezultat saradnje novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine i Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije - Radna jedinica u Novom Sadu.

Istraživanje i objavljivanje su omogućili Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj APV i Pokrajinski sekretarijat za privredu APV. Monografija ima 272 strane B4 formata, sa blizu 300 fotografija i 44 mape.

Sumorna predviđanja

- Nedavno sam helikopterom leteo iznad Bačke i Banata, ali je ushićenje zbog nikad doživljene perspektive prostora u kojem živim, ubrzo zamenio osećaj zabrinutosti, priča profesor Lazić. Za proteklih 300 godina isušili smo blizu 700.000 hektara vlažnih i močvarnih područja, pored mnogih kanala i vodotoka nema šumskih pojaseva, a duž puteva više nema drvoreda. Ako u obzir uzmemo pesimističke predikcije posledica prisutnog globalnog otopljavanja, pretpostavljam da će Vojvodina u narednim decenijama, nažalost, polako dobijati karakter polupustinje.


Aleksandar Đivuljskij

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 608 48
Beograd: 400 ujeda pasa mesečno... Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima mnogo, a napadi na građane prestonice skoro su svakodnevni. Koliko je problem veliki, pokazuje i podatak Klinike za infektivne i tropske bolesti da se mesečno za pomoć ovoj ustanovi obrati preko 400 ljudi.  31. avgust 2009. | 16:53 | Izvor: B92 Beograd se već duže suočava sa čoporima pasa lutalica. Prema podacima nadležnih, 400 ljudi se mesečno u Beogradu obrati za pomoć nakon ujeda pasa.Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima ...
Com Content 1530 48
Održan protest "Stop nasilju nad životinjama"... Veliki broj ljubitelja životinja okupio se kod Skupštine Beograda u znak protesta zbog sve češćeg i drastičnijeg nasilja nad životinjama i njihovog ubijanja. Nedavna sakaćenja i ubijanja životinja naterali su ljubitelje pasa da se uprkos prepodnevnoj kiši okupe na protestu pod nazivom "Stop nasilju nad životinjama". Pred gradskom skupštinom neočekivano se okupilo nekoliko stotina ljubitelja životinja, ali i njihovi kućni ljubimci. Svi oni imali su jednu poruku - nasilje nad životi...
Com Content 257 48
Govor profesora Karla Konsilja... Lovci kažu da vole prirodu i životinje. Ali ljubav, koja ubija ljubljena bića, nije ljubav - i ako bi bila ljubav, bilo bi bolje da je nema, Šta je zapravo lov? Teodor Hojs, prvi savezni predsednik savezne republike Nemačke dao je sledeću definiciju lova: „Lov je samo kukavički opis posebno kukavičkog ubistva bližnjih bez šanse. Lov je uzgredni oblik ljudske duševne bolesti.“.Predsednik LAC-a - Liga Anti Caccia (Liga Protiv Lova) i autor knjige "O besmislu lova" &n...
Com Content 455 48
Pitanja o zlostavljanju, ubijanju životinja i o šinterima... PITANJE: Javljam se kao zabrinuti ljubitelj životinja i sam sam imao psa 13 godina i veoma sam iziritiran ophođenjem vlasnika crnog vučjaka; smatram da je veoma zapostavljen, ne hrane ga redovno, neredovno čiste, ide po svojim fekalijama i zimi se smrzava napolju. Želim da prijavim to da bi neko napokon intervenisao. Napomena: vlasnik poseduje oružje i voleo bih da ostane anonimno zbog nezgodnog vlasnika. Hvala najlepše. PITANJE: U ponedeljak ujutro oko 9 sati je neko autom udario psa na Banov...
Com Content 621 48
Reke nestaju zbog nas... Tonuća sudbina Venecije uskoro bi mogla zadesiti gotovo pola milijardi ljudi koji žive u megapolisima poput Bangkoka. Istraživanja pokazuju da i delte reka – tonu. James Syvitski i njegove kolege sa Univerziteta Colorado proučavali su satelitske snimke i stare geografske atlase 33 rečne delte i otkrili su da je njih 24 utonulo zbog ljudskih delatnosti.   Mnoge reke, poput Crvene reke u Vijetnamu, bile su okosnica ekosistema i ljudskih aktivnosti, a danas su pustinje. U pitanju je niz činio...

Komentari   

# fddffdf 27-05-2009 19:07
sta su rezervati prirode

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Beograd: 400 ujeda pasa mesečno

Detaljnije »