Ekologija

kravaKada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, jer bi se zahvaljujući padu broja stoke, smanjila i količina metana koji proizvode životinje nadimanjem, tvrde naučnici.

U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu 'Lanset' navodi se da ljudi treba da jedu manje mesa, jer bi smanjivanjem mesa u ishrani za deset odsto opalo ispuštanje gasova kod stoke, koji inače doprinose globalnom otopljavanju.

'Nalazimo se pred kulminacijom promena. Kada bi ljudi znali da nanose štetu prirodi time što jedu toliko mesa, možda bi razmislili pre nego što naruče hamburger,' kaže njujorkški nutricionista Geri Bruster.

Drugi načini za smanjenje efekta staklene bašte u stočarstvu, poput prelaska na žitarice višeg kvaliteta za ishranu životinja, imalo bi samo ograničen uticaj na smanjenje ispuštanja gasova.

Gasovi životinja, koje se uzgajaju za prehranu ljudi, predstavljaju skoro četvrtinu emisije gasova na svetu, navodi agencija AP.

'Zato je smanjivanje potrošnje mesa jedina realna opcija,' kaže jedan od autora analize, doktor Džon Poules zdravstveni stručnjak sa Univerziteta Kembridž.

Količina mesa u ishrani razlikuje se značajno u različitim delovima sveta. U razvijenim zemljama, ljudi u proseku pojedu oko 224 grama mesa dnevno, dok u Africi, većina pojede samo oko 31 gram.

Stručnjaci upozoravaju da će sa sve većim brojem farmi za uzgajanje stoke, zbog rasta potražnje za mesom širom sveta, proizvodnja veće količine gasova poput metana i nitrit oksida uticati na zagrevanje atmosfere.

U Kini, na primer, ljudi jedu dvostruko više mesa nego pre deset godina.

Poules je ukazao da kada bi ljudi u svetu u proseku jeli 90 grama mesa, sprečilo bi se ubrzavanje klimatskih promena koje izazivaju gasovi. Ishrana sa manje mesa doprinela bi i poboljšanju zdravlja ljudi.

Autori analize procenili su da takva ishrana dovela do smanjivanja broja bolesnika sa srčanim oboljenjima i od raka.

U jednom istraživanju procenjeno je da se rizik od kolorektalnog kancera smanjuje za skoro trećinu sa svakih 100 grama crvenog mesa manje u obrocima.

'Kao društvo, previse unosimo proteine. Kada bismo jeli manje crvenog mesa, to bi takođe uticalo i na zaustavljanje epidemije gojaznosti,' smatra Bruster. Stručnjaci su procenili da bi verovatno bile potrebne decenije da se ljudi odviknu od mesa.

'Moramo bolje da razumemo kakve posledice izaziva naša ishrana,' upozorila je doktor Marija Neira, direktorka odeljenja za zdravstvo i prirodnu sredinu Svetske zdravstvene organizacije.

'To je zanimljiva teorija koju treba pažljivije razmotriti. Ipak, manje mesa u ishrani moglo bi sasvim izvesno da bude jedan od načina da se smanji emisija gasova i ograniče klimatske promene,' kaže ona.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 464 48
Manje mesa, duži život... Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izveštaju.Naime, istraživači nemačkog Centra za istraživanja raka (DKFZ) su u razmaku od dve decenije posmatrali 2.000 osoba koje uopšte nisu jele ili su jele manje nego prosečne količine mesa...  28. jul 2008. | 11:20 | Izvor: FoNetBerlin -- Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izv...
Com Content 379 48
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta... U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava.   Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uv...
Com Content 1646 48
Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji... Ovde ćemo navesti nekoliko vesti koje opisuju nastojanja ekologa i biologa da zaštite ugrožene i retke vrste ptica u Srbiji, i to sive vetruške, modrovrane i velike droplje. Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto. A u Specijalnom rezervatu &b...
Com Content 470 48
Direktori potrovali divljač... Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sremske Mitrovice i Rajka I., tehničkog direktora ''Dipkoma'' iz Novog Sada. Oni se sumnjiče da su izazvali zagađenje životne sredine i prouzrokovali pomor divljači u koviljskom ataru.Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sr...
Com Content 584 48
Vegetarijanski proizvodi u Hrvatskoj od sada vidljivo označeni... Nakon gotovo svih evropskih država, u Hrvatskoj je takođe uvedena V-oznaka kojom Evropska vegetarijanska unija već 20 godina odobrava sertifikat za označavanje vegetarijanske hrane. Uvođenje V-oznake ima dugoročan cilj neprekidnog širenja tržišta bezmesnih proizvoda i pomaganja potrošačima da lakše pronađu proizvod koji im je potreban. Samo jedan pogled na V-oznaku svima pojednostavljuje kupovinu vegetarijanskih proizvoda, što je zanimljivo velikom delu potrošača.Nakon gotovo svih evropskih drža...

Komentari   

# sneki 25-09-2007 12:26
Super, ja ne jedem ni meso ni ribu,ni mleko,ni jaja, i bogami nista mi ne fali,zdravija sam nego pre,a vec pet godina zivim od kada su dali dijagnozu karcinom dojke,tako da narode.Strucnja ci grese, ne trebaju godine da se odviknes od mesa,potrebno je samo odluciti i vec sledeceg trenutka nema mesa,cao,ne mogu da Vam opisem koje blagodeti ima vegetarijanska tj. makrobioticka tj. posna hrana,birajte ima mnogo slicnih varijanti ali sve one ne podrazumevaju klanje zivotinja.
# Aleksandar 21-11-2007 14:12
Sta?
Ni:culbastije, cevapcice, raznjice, kolenice, paumfleke, slaninicu, rozbifove, butkice, krmenadle i snicle, repove, vesalice, jezike, iznutrice, krvavice, salame, kavurme, svargle, trtice, batake, bubrege, mozgove, pihtije, bele bubrege, tripice, dzigericu i belu dzigericu, i na kraju res kozicu. To ti je dobro ali covek je ipak omnivor, dakle jaje i mleko umereno nije lose jogurt je odlican.
# Plavo oko 08-12-2007 22:04
Aleksandre,mozd a si neupucen ali nikad nije kasno da saznas istinu-covek je po svemu herbivor-to sto se nakaradno hranimo i krsimo zakone prirode ogleda se u bolestima koje nas okruzuju i od kojih oboljevamo.Kada biljojeda hranis pogresnom hranom on se razboli-pogleda j sta su drugo bolest ludih krava,pticji grip i dr do to.Nazalost,moz da su ti delovi zivotinja koje ti pominjes tebi ukusan zalogaj,za mene su to delovi lesina koje su ljudi bespotrebno ubili da bi napunili svoje stomaka.Ko ima oci moze to da vidi,ko ima um to moze da razume ko ima srce to moze da oseti.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Manje mesa, duži život

Detaljnije »