Ekologija

kravaKada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, jer bi se zahvaljujući padu broja stoke, smanjila i količina metana koji proizvode životinje nadimanjem, tvrde naučnici.

U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu 'Lanset' navodi se da ljudi treba da jedu manje mesa, jer bi smanjivanjem mesa u ishrani za deset odsto opalo ispuštanje gasova kod stoke, koji inače doprinose globalnom otopljavanju.

'Nalazimo se pred kulminacijom promena. Kada bi ljudi znali da nanose štetu prirodi time što jedu toliko mesa, možda bi razmislili pre nego što naruče hamburger,' kaže njujorkški nutricionista Geri Bruster.

Drugi načini za smanjenje efekta staklene bašte u stočarstvu, poput prelaska na žitarice višeg kvaliteta za ishranu životinja, imalo bi samo ograničen uticaj na smanjenje ispuštanja gasova.

Gasovi životinja, koje se uzgajaju za prehranu ljudi, predstavljaju skoro četvrtinu emisije gasova na svetu, navodi agencija AP.

'Zato je smanjivanje potrošnje mesa jedina realna opcija,' kaže jedan od autora analize, doktor Džon Poules zdravstveni stručnjak sa Univerziteta Kembridž.

Količina mesa u ishrani razlikuje se značajno u različitim delovima sveta. U razvijenim zemljama, ljudi u proseku pojedu oko 224 grama mesa dnevno, dok u Africi, većina pojede samo oko 31 gram.

Stručnjaci upozoravaju da će sa sve većim brojem farmi za uzgajanje stoke, zbog rasta potražnje za mesom širom sveta, proizvodnja veće količine gasova poput metana i nitrit oksida uticati na zagrevanje atmosfere.

U Kini, na primer, ljudi jedu dvostruko više mesa nego pre deset godina.

Poules je ukazao da kada bi ljudi u svetu u proseku jeli 90 grama mesa, sprečilo bi se ubrzavanje klimatskih promena koje izazivaju gasovi. Ishrana sa manje mesa doprinela bi i poboljšanju zdravlja ljudi.

Autori analize procenili su da takva ishrana dovela do smanjivanja broja bolesnika sa srčanim oboljenjima i od raka.

U jednom istraživanju procenjeno je da se rizik od kolorektalnog kancera smanjuje za skoro trećinu sa svakih 100 grama crvenog mesa manje u obrocima.

'Kao društvo, previse unosimo proteine. Kada bismo jeli manje crvenog mesa, to bi takođe uticalo i na zaustavljanje epidemije gojaznosti,' smatra Bruster. Stručnjaci su procenili da bi verovatno bile potrebne decenije da se ljudi odviknu od mesa.

'Moramo bolje da razumemo kakve posledice izaziva naša ishrana,' upozorila je doktor Marija Neira, direktorka odeljenja za zdravstvo i prirodnu sredinu Svetske zdravstvene organizacije.

'To je zanimljiva teorija koju treba pažljivije razmotriti. Ipak, manje mesa u ishrani moglo bi sasvim izvesno da bude jedan od načina da se smanji emisija gasova i ograniče klimatske promene,' kaže ona.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 446 48
Uticaj gojaznosti na globalno zagrevanje... Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i trop...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 67 48
Reagovanja:Balkanske''jade'' (slaninijada, kobasicijada, gusanijada)- ili životinjski jadi?... Udruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški! Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašaraUdruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški! Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašara. U medijima se svakodnevno susrećemo sa senzacionalis...
Com Content 519 48
Božićna poruka - Udruženje "Sloboda za životinje" poziva ljude da postanu vegetarijanci!... Za Božić se kaže da je to najradosniji hrišćanski praznik. Pravoslavni paganski običaji održavaju rituale i retko ko na Badnje veče razmišlja o tome šta se zapravo desilo pre oko 2000 godina. A u to vreme, po ovako hladnoj večeri, Marija je tražila prenoćište gde će se poroditi. Svi su joj zatvarali vrata. Da li je u bolovima imala i strah da joj se dete ne rodi u hladnoj noći napolju, strah da se ne smrzne, da li će joj ipak neko otvoriti vrata? I ko je na kraju primio Mariju i ko je Isusa doče...
Com Content 531 48
Rogonja s Alpa... Na nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni.  N...

Komentari   

# sneki 25-09-2007 12:26
Super, ja ne jedem ni meso ni ribu,ni mleko,ni jaja, i bogami nista mi ne fali,zdravija sam nego pre,a vec pet godina zivim od kada su dali dijagnozu karcinom dojke,tako da narode.Strucnja ci grese, ne trebaju godine da se odviknes od mesa,potrebno je samo odluciti i vec sledeceg trenutka nema mesa,cao,ne mogu da Vam opisem koje blagodeti ima vegetarijanska tj. makrobioticka tj. posna hrana,birajte ima mnogo slicnih varijanti ali sve one ne podrazumevaju klanje zivotinja.
# Aleksandar 21-11-2007 14:12
Sta?
Ni:culbastije, cevapcice, raznjice, kolenice, paumfleke, slaninicu, rozbifove, butkice, krmenadle i snicle, repove, vesalice, jezike, iznutrice, krvavice, salame, kavurme, svargle, trtice, batake, bubrege, mozgove, pihtije, bele bubrege, tripice, dzigericu i belu dzigericu, i na kraju res kozicu. To ti je dobro ali covek je ipak omnivor, dakle jaje i mleko umereno nije lose jogurt je odlican.
# Plavo oko 08-12-2007 22:04
Aleksandre,mozd a si neupucen ali nikad nije kasno da saznas istinu-covek je po svemu herbivor-to sto se nakaradno hranimo i krsimo zakone prirode ogleda se u bolestima koje nas okruzuju i od kojih oboljevamo.Kada biljojeda hranis pogresnom hranom on se razboli-pogleda j sta su drugo bolest ludih krava,pticji grip i dr do to.Nazalost,moz da su ti delovi zivotinja koje ti pominjes tebi ukusan zalogaj,za mene su to delovi lesina koje su ljudi bespotrebno ubili da bi napunili svoje stomaka.Ko ima oci moze to da vidi,ko ima um to moze da razume ko ima srce to moze da oseti.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Uticaj gojaznosti na globalno zagrevanje

Detaljnije »