Ekologija

kukuruz suša

 NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".

"Kod nas ne postoji sistem mera adaptacije u poljoprivredi od klimatskih promena, a nema ni podizanja svesti kod ljudi uključenih u primarnu poljoprivrednu proizvodnju", ocenio je Mihajlović i dodao da je neophodno da Srbija hitno donese strategiju o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i ostale osetljive segmente proizvodnje.

Stručnjak novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević ocenio je "da su klimatske promene u toku i da je Srbija kasno počela da ih beleži". "Ove godine imali smo tipičan primer klimatskih promena, koje će nam se sigurno opet dešavati", rekao je Malešević i naglasio da će ratarstka proizvodnja trpeti posledice toga, dok će promene zemljišta najviše uticati na prinose.

Malešević je precizirao da "biljke osećaju" promene rezervi vlage u zemljištu, koja se odražava na smanjenje minerala, zbog čega dolazi do promena u fazama razvoja biljke i ubrzanog starenja, a samim tim i do smanjenja prinosa.

"Nemamo alternativu izgradnji sistema za navodnjavanje i taj posao u Srbiji morao bi se ubrzati i intenzivirati jer smo zemlja s najmanjom pokrivenošću zemljišta zalivnim sistemima", rekao je Malešević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji će morati da dodje do promene načina obrade zemljišta i načina gajenja poljoprivrednih kultura, posebno u unosu organskog i mineralnog đubriva, gde su promene najhitnije.

Izvor: Beta

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 410 48
Noćas 66 hrvatskih lipicanera preslo granicu... Nocas je 66 hrvatskih lipicanera preslo granicu, natovareni u nekoliko kamiona. Dogovor na nivou ministarstava nije dat u javnost. Prilikom rada zajednicke hrvatsko - srpske komisije na pregledu lipicanera, Udruzenje Sloboda za zivotinje je na svoj zahtev bilo prisutno 22.09. - zadnjeg dana pregleda na ergeli Bukinac u Novom Sadu. Sokirani saznanjima i zatecenim stanjem Udruzenje Sloboda za zivotinje je 27.09.2007 uputilo zahteve  za hitnu primenu zakona za groblje lipicanera na ergeli...
Com Content 476 48
U Kragujevcu (ne) ubijaju pse i mačke?... Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji se zvanično obavezao da neće vršiti eutanaziju životinja lutalica.Prema rečima rukovodioca kragujevačke "Zoohigijene" Aleksandra Gajića, u ovom prihvatilištu za pse i mačke lutalice u prethodnih godinu i po dana sterilisano je i vakcinisano, a potom vraćeno na ulice, oko dve hiljade životinja. Napomena urednika sajta: PITAMO SE da li je ova vest tačna, jer šinterske ekipe iz Kragujevca hvataju pse i po okolnim opštinama, na primer, u Velikoj Pla...
Com Content 1656 48
Aktivisti sklonili sa ulica Kule žutog labradora... Danas je aktivistkinja ovog udruženja našla, nahranila i napojila, a potom stavila na povodac i našla za sada privremeni smeštaj žutom labradoru koji je možda ujeo troje dece u Kuli. U toj akciji su nesebično pomogli veterinar iz Sivca i predsednica sivačkog udruženja za zaštitu životinja. Pas je trenutno u privremenom smeštaju, i nadamo se da će se naći trajni smeštaj za njega... Procenjujemo da ima do tri godine starosti i muškog je pola. Nema čip i ne zna se ko mu je vlasnik.     Danas...
Com Content 53 48
Istraživanje PETA-e razotkriva okrutnost laboratorije IAMS-a... U nedavnoj tajnoj istrazi organizacije PETA otkriveni su žalosni uslovi Iamsovog laboratorije u SAD. Uništeno je najmanje 27 pasa, dok su drugi umrli od bolesti koje nisu bile lečene, uprkos Iamsovom obećanju da u Iamsovim eksperimentima nijedna životinja neće biti namerno ubijena.U nedavnoj tajnoj istrazi organizacije PETA otkriveni su žalosni uslovi Iamsovog laboratorije u SAD. Uništeno je najmanje 27 pasa, dok su drugi umrli od bolesti koje nisu bile lečene, uprkos Iamsovom obećanju da u Iams...
Com Content 600 48
Tri krokodila za jednu tašnu... Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Noćas 66 hrvatskih lipicanera preslo granicu

Detaljnije »