Ekologija

 

Beloglavi supPre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković".

Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uvca i Mileševke. U Srbiji ima oko 120 parova te retke ptice, a ove godine bi trebalo da se izlegne više od 70 mladih ptica, odnosno 22 para više nego lane, što ukazuje na uspeh u reprodukciji, kazao je Marinković.

Nedavni požari nisu ugrozili tu vrstu jer je vatra buktala na oko 40 kilometara od rezervata koji se nalazi kod Nove Varoši, rekao je Marinković i dodao da je ta vrsta bila najugroženija nakon Drugog svetskog rata, kada su lovačka društva organizovala akcije trovanja vukova, pri čemu je stradao veliki broj tih ptica.

U Srbiji je isčezla ptica crni lešinar i u toku je pokušaj da se od nekih međunarodnih organizacija dobiju primerci te vrste, kako bi se ona vratila u Srbiju.

U subotičkom zoološkom vrtu je pronađen zaostao par bele kanje star više od deset godina, koja je takođe isčezla sa naših prostora, rekao je Marinković.

On je dodao da je, u saradnji sa zoološkim vrtom iz Subotice, pokrenut program reprodukcije bele kanje, odnosno pokušaj da se ta iščezla ptica vrati u Srbiju.

Pored crnog lešinara i bele kanje, među devet životinjskih vrsta koje su iščežle u Srbiji jesu mala droplja, bradan, tetreb ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica.

Globalno su iščezle četiri biljne vrste, i to kragujevački slez, vranjanski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak, rečeno je u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Planinski sistem Srbije, zajedno sa delovima planinskog sistema Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije, čini jedan od šest centara evropske i jedan od 153 centra planetarne biološke raznovrsnosti, rečeno je u toj instituciji.

Zavod, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i stručnjacima, učestvuje u realizaciji mnogih projekata koji se odnose na povratak vrsta koje su nestale sa svojih staništa i na zaštitu onih staništa koja predstavljaju poslednje utočište vrstama pred nestajanjem u Srbiji.

U pripremi je projekat za reintrodukciju, odnosno veštačko vraćanje u prirodu balkanske divokoze na njeno nekadašnje stanište Kozje stene na Kopaoniku.

U toku su projekti za zaštitu poslednjih staništa venerine vlasi, koja je prirodna retkost i nalazi se na spisku Crvene knjige flore Srbije, a njeno jedino stanište u Srbiji je Venerina padina u Zvonačkoj Banji, pa je taj lokalitet zaštićen kao specijalni rezervat prirode (SRP). Ta vrsta je svojevremeno potpuno nestala ali je postupkom reintrodukcije vraćena na svoje stanište, kao i banatski božur, za koji je svojevremeno izvršena reintrodukcija na nekoliko staništa u SRP Deliblatska peščara.

Krajnje ugrožena vrsta u Srbiji je kukurjak, koja je zaštićena kao prirodna retkost i nalazi se u SRP Bagremara, a njena reintrodukcija je planirana na nekoliko lokaliteta.

Donedavno se i aldrovanda smatrala iščezlom vrstom iz flore Srbije, ali je 2005. godine pronađeno značajno nalazište na Zasavici i biće pokušano gajenje te biljke i reintrodukcija da bi se omogućio njen trajni opstanak, rečeno je.

U Zavodu kažu i da na području severnog Banata u SRP Pašnjaci živi poslednjih tridesetak jedinki velike droplje, najkrupnije stepske ptice, koja je globalno ugrožena, pa je izvršena revizija i predloženo je proširenje rezervata i dodatne mere aktivne zaštite.

7. avgust 2007. godine - Tanjug, B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 202 48
Lovni ili ekološki turizam?... “U svojoj lovnoj istoriji lovište "Karađorđevo" je ostvarilo vrhunske trofejne rezultate kod muflona sa 242 poena - svetskog prvaka, jazavca sa 24 poena - svetskog prvaka, jelena lopatara sa 210 poena, američkog jelena sa 419 poena - jugoslovenskog prvaka, ritskog jelena sa 232 poena i vepra sa 137 poena. Ovi rezultati svrstali su lovište "Karađorđevo" u najbolja lovišta u našoj zemlji.“Nažalost u našoj zemlji je uporedo sa ratnim razaranjima i ekonomskim propadanjem došlo do omasovljenja lova i...
Com Content 608 48
Beograd: 400 ujeda pasa mesečno... Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima mnogo, a napadi na građane prestonice skoro su svakodnevni. Koliko je problem veliki, pokazuje i podatak Klinike za infektivne i tropske bolesti da se mesečno za pomoć ovoj ustanovi obrati preko 400 ljudi.  31. avgust 2009. | 16:53 | Izvor: B92 Beograd se već duže suočava sa čoporima pasa lutalica. Prema podacima nadležnih, 400 ljudi se mesečno u Beogradu obrati za pomoć nakon ujeda pasa.Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima ...
Com Content 27 48
Ubistvo sa predumišljajem.Ne budite saučesnik.Ne jedite životinje!... Sa svešću da su životinje kao osećajna bića koja imaju dušu, u ovom vremenu izložene svesnoj i smišljenoj odluci čoveka da ih ubija radi zadovoljenja svojih navika u ishrani, osetili smo potrebu da pokrenemo novu kampanju sa ovom porukom:Pokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar   Ne brinite! Ispod ovako strogog i strašnog naslova ne krije se hvalospev o vegetarijancima, niti ponižavanje i kritika upućena na račun onih koji jedu meso. Ovde ćete pronaći samo činjenice. Sve...
Com Content 134 48
Isus je bio vegetarijanac... " Mi patimo i umiremo zbog vaših grehova u ishrani!"To Berlin još nije video: na veliki četvrtak došlo je kod memorijalne crkve do raspinjanja. Čovek na krstu je imao svinjsku masku na licu. Na tabli je pisalo:"SchweINRI" (Schwein = svinja; INRI = Isus Nazarećanin, Kralj Judejaca)<< Natrag na Newsletter 14" Mi patimo i umiremo zbog vaših grehova u ishrani!"To Berlin još nije video: na veliki četvrtak došlo je kod memorijalne crkve do raspinjanja. Čovek na krstu je imao svinjsku masku na...
Com Content 406 48
Poginuo u lovu... Grdelica. – Lovac Budimir I, (30) iz sela Kozare kod Grdelice poginuo je u nedelju za vreme lova. Prema nezvaničnoj verziji, do tragedije je došlo nakon postavljanja tzv. čeke za divlje svinje.Grdelica. – Lovac Budimir Ilić, (30) iz sela Kozare kod Grdelice poginuo je u nedelju za vreme lova. Prema nezvaničnoj verziji, do tragedije je došlo nakon postavljanja tzv. čeke za divlje svinje. Dok su lovci po grupama bili raspoređeni na određenim mestima, nesrećni mladić se iz još neutvrđenih razl...

Komentari   

# danijela 06-09-2007 02:28
KAKO MOGU DA JA POMOGNEM U OCUVANJU OVIH VRSTA? JER STVARNO OBOZAVAM ZIVOTINJE I UPISALA SAM BIOLOGIJU I SVE BIH DALA ZA NJIHOV OPSTANAK!!!!!
# Kathy 12-09-2007 00:56
Mozes se povezati sa biolozima. Postoji vise projekata zastite ugrozenih vrsta.Mozes to uciniti preko bioloskih fakulteta, ornitoloskih drustava itd.
# danijela 08-04-2008 10:37
Ja mnogo volim zivotinje a narocito zeca,ja bih sve dala samo da ih ne ubijaju lovci koji zele da se hrane sa njima ili da im uzimaju kozu da bi je prodavali.ja kada vidm na televizor kako ih ubijau ja se zaplacem jer je to vrlo lose da se ubija neka zivotinja nema veze koja je to zivotinja.
-2 # gossip-girl 24-01-2012 22:19
Kako onda mislis da ljudska vrsta prezivi? Svi imaju svoju ulogu u lancu ishrane. Tako je, kako je.
# Aco 30-11-2008 21:38
Povodom zastite zivotinja!!! Mozete li da pogledate video klip na sajtu www.youtube.com Berane-beranski masakr(u pitanju je zlostavljanje zivotinje), i da pravosnazno reagujete ili da se obratite nekom ko je kompetentan za to.
# Aco 30-11-2008 21:39
Povodom zastite zivotinja!!! Mozete li da pogledate video klip na sajtu www.youtube.com Berane-beranski masakr(u pitanju je zlostavljanje zivotinje), i da pravosnazno reagujete ili da se obratite nekom ko je kompetentan za to.
# mirso 02-03-2009 18:18
ljubimac sam prirode i zivotinja narocito zeca srna fazana idrugih uradio sam projekat da pokusam da u mojem imanju obezbedim zivotinjama prirodan opstanak i prirodnu selekciju pozdrav svim ljubiteljima zivotijna

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lovni ili ekološki turizam?

Detaljnije »