Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 210 48
Priča o lovu... Jesenje jutro. Iz šutljive magle sunce je polako izvlačilo žuto-crvene boje lišća umornog od hladne, vlažne noći. Stisnuta između korijenja golemih hrastova i sivih debala bukava, uvukla se mala livada.Jesenje jutro. Iz šutljive magle sunce je polako izvlačilo žuto-crvene boje lišća umornog od hladne, vlažne noći. Stisnuta između korijenja golemih hrastova i sivih debala bukava, uvukla se mala livada. Skakutajući po grančicama šipkovog grma, dozivale su se živahne sjenice. Rubom čistine paslo je...
Com Content 585 48
Potkresivanje drveća u Beogradu uništava mladunce ptica... JKP Gradsko zelenilo Beograd vrši potkresivanje drveća na Bulevaru Kralja Aleksandra u nedopustivo vreme. Platani i topole su idealna mesta za gnezda ptica, jer su visoki i van domašaja ljudi. U ovom periodu ona su puna mladunaca ptica. Medjutim iako je vreme kada je drveće već  olistalo i puno soka, a krošnje ukrašene loptastim gnezdima, na Bulevaru se sada gotovo celom dužinom samo  može videti obogaljeno drveće, isečeno „do kostiju“ i premazanih „rana“.... JKP Grads...
Com Content 510 48
I dalje traje pokolj kitova na Farskim ostrvima!... Na Farskim ostrvima - koja pripadaju Danskoj - i dalje se održava pokolj kitova... Pored Japanaca, koji svake godine pobiju na hiljade delfina i kitova, pri čemu te inteligentne i druželjubive životinje vrište u samrtnom ropcu dok ih kolju, to je druga zemlja neverovatno okrutne, varvarske, nepotrebne i surove "tradicije".Na Farskim ostrvima - koja pripadaju Danskoj - i dalje se održava pokolj kitova (tzv. pilot-kitovi)... Pored Japanaca, koji svake godine pobiju na hiljade delfina i kitova, pri...
Com Content 122 48
Nagradjeni plakati "Ubistvo s predumišljajem'' na Festivalu ZLATNI PETAO... U toku leta , u "Genex Impulse Hall", aneksu hotela INTER-CONTINENTAL, na Novom Beogradu, na prostoru od oko 2000 m2 održan je Festival marketinških dostignuća 2005 ZLATNI PETAO na kome su dodeljivane nagrade za uspešne radove i projekte iz oblasti advertajzinga. U toku leta , u "Genex Impulse Hall", aneksu hotela INTER-CONTINENTAL, na Novom Beogradu, na prostoru od oko 2000 m2 održan je Festival marketinških dostignuća 2005 ZLATNI PETAO na kome su dodeljivane nagrade za uspešne radove i projek...
Com Content 283 48
Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni... Govoriti o „dostojanstvu“ životinja i iz toga možda izvesti prava životinja u odnosu prema zakonodavstvu, jeste provokacija, i to u dvostrukom pogledu: s jedne strane prema stilu života našeg društva kojem životinja pripada - da se životinje industrijski preradjuju u  „mesnu robu“, a s druge strane prema slici sveta našeg društva u kojem su dostojanstvo i iz njega rezultirajuća prava predvidjeni samo za čoveka.Predavanje Dr.Kristijana Zajlera (Dr.Christian Sailer)Foto galerija p...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priča o lovu

Detaljnije »