Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1645 48
ODLAZIM, jer mi se sve smučilo!!!... Ovako razmišlja mlada žena koja je pokušala da pomogne životinjama i uđe u celu priču ali…Ovakav stav ima 90% poštenih i pravih ljudi koji vole i hoće da pomognu, ali izgubili su snagu i volju, zato što i među nama ima ološa, a država je nezainteresovana, boriti se sa neistomišljenicima i sa državom, i sa svojim tzv. istomišljenicima, jako je teško, tako da SVAKO KO MOŽE NEKA PALI IZ OVE ZEMLJE, OVDE NEMA NADE NI ZA NAS KOJI VOLIMO ŽIVOTINJE, A NI ZA NAŠU DECU!(Citat.)   Ovako razmišlja mla...
Com Content 1476 48
Lovci ubili babinog konja... KNJAŽEVAC - Baka Paulinka Milenković (66) iz knjaževačkog sela Vlaško Polje ni sanjala nije šta može da se desi njenom ljubimcu i osloncu, konju Zelenku, kad je prekjuče krenula po drva. Zelenko nije divlja svinja, ali je nepažljivim lovcima tako izgledao, pa su ga iz grmlja greškom upucali iako je pored konja vlasnica skupljala drva. Izvor: Kurir | Objavljeno: 16.01.2010 Konj Zelenko nije divlja svinja, ali je nepažljivim lovcima tako izgledao, pa su ga iz grmlja greškom upucali iako je ...
Com Content 1644 48
Groblje za kućne ljubimce... 17.02.2011 Izvor: Tanjug Prestonica Austrije dobiće u novembru ove godine prvo groblje za pse, mačke i ostale kućne ljubimce. Za sada stanovnici Beča koji imaju kućne ljubimce, u slučaju njihove smrti mogu da ih kremiraju ili pak da pozovu gradsku službu nadležnu za uklanjanje životinjskih leševa. Prvo groblje za kućne ljubimce u Beču biće odmah preko puta Centralnog groblja u ovom gradu, a vlasnici neće morati svoje ljubimce da sahranjuju samo u urnama, tj. da ih prethodno kremiraju, već ...
Com Content 246 48
Besnilo na ulicama Beograda - Intervju sa Verom i Anom... Afera sa besnom lisicom uzrokovala je masovno odobravanje hvatanja i eutanazije pasa na Novom Beogradu. Pri tome ljudima je bilo teško objasniti da su mnogi od tih pasa potpuno bezopasni jer su vec vakcinisani i sterilisani i imaju svu potrebnu negu i zdravstvenu zaštitu i ako su na ulici. Razgovarali smo sa Verom Minjović i Anom Vasić iz  Bloka 45 na Novom Beogradu povodom najnovijeg nestanka 5 pasa o kojima su brinule i koji su bili sterilisani, vakcinisani i sa ogrlicom.Ministarstvo polj...
Com Content 601 48
Specizam... Knjiga Specizam američke teoretičarke prava životinja Joan Dunayer, objavljena u SAD-u 2004, donela je nove, filozofski dosledne, no stoga nužno i u zahtevima radikalne pomake u pozicioniranju zahteva animalističkog pokreta. Dok je neki smatraju novom biblijom pokreta i najpotpunijim izrazom abolicionističkog stava, drugi joj prebacuju preterani idealizam i maksimalističke, nerealne zahteve. Hrvatsko izdanje knjige (prevod Zoran Čiča) očekuje se uskoro, a ovde donosimo njeno prvo poglavlje u kom...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

ODLAZIM, jer mi se sve smučilo!!!

Detaljnije »