Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 298 48
'Klonirano' meso bezbedno?... Deset godina posle rođenja prve klonirane životinje u svetu, ovce Doli, Sjedinjene Američke Države su spremne da postanu prva zemlja koja će predstaviti meso i mleko od klonirane stoke. Posle pet godina istraživanja Administracija za hranu i lekove (FDA) saopštila je da ne vidi razliku između konvencionalno uzgajanih domaćih životinja i kloniranih. Prema njihovom mišljenju proizvodi i jednih drugih jednako su sigurni za konzumiranje. Ješćemo klonirano Deset godina posle rođenja prve klonir...
Com Content 1614 48
Ekserima hranili pingvine... Kada čovek hoće da ubije tigra, on to zove sportom. Kada tigar hoće da ubije njega, on to naziva svirepošću, napisao je Bernard Šo, a čuveni engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert tvrdio je da bi lov na jelene bio sjajan sport - kada bi jeleni imali puške. Pošto je čovek odavno najopasnija životinja na planeti i već je nekim vrstama došao glave, mnoge zemlje donele su zakone o dobrobiti životinja. I Srbija je takav zakon donela u maju 2009, međutim mnogi se pitaju da li je to mrtvo slovo...
Com Content 381 48
Tražimo formiranje nezavisnog Medjunarodnog veterinarskog tima... Poseta ministra poljoprivrede RS Slobodana Milosavljevica ergeli “Bukinac” završila se zvaničnim izveštajem veterinarske inspekcije. Veterinari iz JVS Veterinarske stanice «Novi Sad» su izvršili klinički pregled oko 70 konja za samo dva dana i utvrdili:  ’’Ukupno na farmi boravi 70 konja dobrog zdravstvenog stanja i kondicije ... patološke promene nisu uočene osim zaraslih rana na konju koji nije prihvaćen od grupe pa se mora držati odvojeno, jer se grizu.’’. Ovakav izveštaj inspekcije je d...
Com Content 1598 48
Korida zabranjena u Kataloniji!... Parlament Katalonije izglasao je zabranu borbe sa bikovima u toj pokrajini. Pobornici zabrane kažu da je krajnje vreme da se prestane sa ubijanjem životinja, dok ljubitelji koride negoduju i pozivaju se na tradiciju. Pobornici tradicije su na Iberijskom poluostrvu ionako odavno u defanzivi. Ankete pokazuju da se sve manje Španaca interesuje za koridu, leđa su joj okrenuli čak i ljudi od preko 70 godina. Arene u kojima se održavaju koride su sve praznije, televizija je pre dve – tri godine...
Com Content 532 48
Zimnica veverice... Dok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne,severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju jesakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Oveživotinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica imasvoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara ina kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabalaprepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulodeblo na...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

'Klonirano' meso bezbedno?

Detaljnije »