Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 3 48
Linkovi Udruženja... Ovde mozete pogledati Linkove Udruženja>>   Svet PETA BUAV WSPA WHO Nemačka Freiheit fuer tiere Das Brennglass Heimat fuer tiere Slovenija Osvoboditev zivali Hrvatska Prijatelji zivotinja- Glas zivotinja- Zivot- Srbija Prava za zivotinje- Zavod za zastitu prirode-   ...
Com Content 165 48
Krava... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinIznemogla, ispali zubi Svitak godina na rogovima. Tuko ju je poljak grubi, Na pašnjaku, međ stogovima.Autor: Sergej Aleksandrovich Jesenjin Iznemogla, ispali zubi Svitak godina na rogovima. Tuko ju je poljak grubi, Na pašnjaku, međ stogovima. Duša ne voli zvuke, ni zvona, Miš šuška u nekom kutku strogu. Razmišlja tužne misli ona O telencetu belih nogu. Prva radost - ne vredi nikom, Uzeše majci sina-belca. Na kočevima, pod jasikom, Vetar je nijo kožu telca. ...
Com Content 526 48
Pola sveta bez vode do 2080. godine... Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništvasuočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalnozagrevanje remeti normalan protok vode i povećava opasnost od poplava,suša i vremenskih nepogoda - svega što uzrokuje manji pristup pijaćojvodi, zaključeno je na međunarodnom panelu o klimatskim promenama. Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništva suočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalno zagrevanje remeti normalan protok vo...
Com Content 106 48
Novi lepooki stanovnici Novog Beograda... U park Tehničke škole "Novi Beograd" stigla su dva nova lepooka stanovnika. Udruženje Sloboda za životinje omogućilo je smeštaj dva dvoipomesečna laneta, Sare i Marka u park Tehničke škole "Novi Beograd", zastupajući njihova prava na neophodnu negu i brigu od strane ljudi. Lanad je dobio na čuvanje domar škole Ljubiša Marijanović a obavezu da brine o njihovoj dobrobiti i zdravstvenoj zaštiti Udruženje «Sloboda za životinje». Udruženje Sloboda za životinje omogućilo je smeštaj dva dvo...
Com Content 383 48
Preživari i globalno zagrevanje... Uloga severnih jelena u globalnom otopljavanju OSLO, 23. avgusta 2007. (Beta-AFP) - Severni jeleni takođe doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.Uloga severnih jelena u globalnom otopljavanju OSLO, 23. avgusta 2007. (Beta-AFP) - Severni jeleni takođe doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.Odrasli preživar godišnje proizvede gasove koj...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Linkovi Udruženja

Detaljnije »