Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 57 48
Ministar turizma Vojvodine se zalaže za promenu zakona o lovstvu... S obzirom da su naše lovne organizacije tako neozbiljne i očigledno povezane u lancu sverca zaštićenih ptica, čudi zalaganje aktuelnog ministra turizma Vojvodine koji se zalaže da se promeni zakon o lovstvu i dopusti izvoz ubijene divljači.S obzirom da su naše lovne organizacije tako neozbiljne i očigledno povezane u lancu šverca zaštićenih ptica, čudi zalaganje aktuelnog ministra turizma Vojvodine koji se zalaže da se promeni zakon o lovstvu i dopusti izvoz ubijene divljači. Od rešenja za izvla...
Com Content 324 48
Snežni leopard - Kralj azijskih snežnih visova... U snežnim planinama centralne Azije živi jedna od najlepših mačaka na svetu - snežni leopard. Iako se ubraja u grupu velikih mačaka, manji je od svojih rođaka. Odrasli mužjaci teški su svega pedesetak kilograma, a ženke manje od 40. Od drugih vrsta leoparda razlikuje se po svetlijim šarama i veoma dugačkom repu.Jedna od najlepštih mačaka na svetu - snežni leopardU snežnim planinama centralne Azije živi jedna od najlepših mačaka na svetu - snežni leopard. Iako se ubraja u grupu velikih mačaka, ma...
Com Content 1758 48
Zahtev za povlačenje odobrenja za odstrel jelena u Nacionalnom parku Đerdap... Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje iz BeogradaTraži dokumentaciju vezano za odobrenje lova u Nacionalnom parku „Đerdap“ od strane Ministarstva Republike Srbije. - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije - Lično ministru Dr. Draganu Glomčiću - Na osnovu Zakona o udruženjima RS, Zakona o dobrobiti životinja RS, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lovstvu RS, naše udruženje „Sloboda za životinje“ Vam upućuje:Z A H T E V1. za povlačenje odobrenj...
Com Content 277 48
U Beogradu podignuta prva optužnica za nasilje nad životinjama... Peto opštinsko tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv građana koji su 18. septembra u Leštanima svirepo ubili psa lutalicu. Slobodan Plećaš (34) iz Gospića i Zvonimir Miljević, taksista „Beotaksija” iz Leštana, suočiće se sa optužbom da su počinili krivično delo za koje im preti zatvor do šest meseci.Iživljavanje nad psom Peto opštinsko tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv građana koji su 18. septembra u Leštanima svirepo ubili psa lutalicu. Slobodan Plećaš (34) iz ...
Com Content 607 48
Sezona srama u Srbiji... Prvog avgusta je otpočela još jedna sezona srama, koja se u pravnim aktima vodi kao sezona lova na ptice. Prenosimo tekst Sofije Pualić-Špero iz Blica: Rat lovaca i ekologa kod Bačke Topole EKOLOZIMA PRETE, PREPELICE UBIJAJU Bačka Topola - Nakon što su otkrili zabranjene vabilice za prepelice, ekolozima društava „Hrast“ iz Krivaje i „Arkus“ iz Bačke Topole nepoznate osobe sa lovačkim puškama ulaze u kuće ili prete telefonom tražeći da im se vrati „oprema za lo...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ministar turizma Vojvodine se zalaže za promenu zakona o lovstvu

Detaljnije »