Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 619 48
Zemlji kakvu znamo više nema pomoći... Još pre 5 godina poznati i priznati naučnik James Lovelock u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.   Slede veliki gubici Zemlji kakvu znamo više nema pomoći Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još...
Com Content 458 48
Opšta pitanja o pravima životinja... PITANJE: Šta se podrazumeva pod pravima životinja? ODGOVOR: Pod pravima životinja podrazumeva se da životinje zaslužuju određeni pristup, koji uključuje u sebi pitanje šta je u njihovom najboljem interesu, nezavisno od toga da li ih ljudi smatraju "slatkima"; da li su korisne za ljude, da li pripadaju ugroženoj vrsti ili da li bilo koji čovek uopšte mari za njih (baš kao što i čovek ima svoja prava čak i ako nije lep, koristan, pa i ako ga niko ne voli). To znači shvatanje da životinje nisu naš...
Com Content 214 48
Lov je masakr, a ne sport!... Reč sport sinonim je za takmičenje i nadmetanje, a ne za ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja. U ovom kontekstu, reč lov pre se može poistovetiti s masakrom a sam čin lova varvarskim i okrutnim načinom 'zabave'.Reč sport sinonim je za takmičenje i nadmetanje, a ne za ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja. U ovom kontekstu, reč lov pre se može poistovetiti s masakrom a sam čin lova varvarskim i okrutnim načinom 'zabave'. Samo u Hrvatskoj nekoliko vrsta poput medveda...
Com Content 190 48
Vivisekcija (Eksperimenti na životinjama)... U mnogobrojnim primerima, lekovi koji su testirani na životinjama i koji su označeni kao sigurni, prouzrokovali opasne popratne pojave kod ljudi ili čak u pojedinim slučajevima i smrt... Svaki dan se za eksperimente koristi više od milion životinja. Eksperimenti su tajni i obavljaju se u bezbrojnim privatnim i državnim laboratorijima. Informacije o njima saznajemo samo u stručnim časopisima - objavljuju se, međutim, samo one uspeš...
Com Content 1467 48
Najezda bubamara!... Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo. Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta. Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara 26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92 Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Paza...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zemlji kakvu znamo više nema pomoći

Detaljnije »