Ekologija


pcelePčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenje broja pčela proteklih meseci, a Kongres je održao pretres o tom problemu. Pčele ne samo da skupljaju med, nego od njih zavisi i oprašivanje brojnih biljnih vrsta.

 

Duboko u srcu ruralne Amerike, farmeri govore o krizi. Suština problema su pčele, odnosno pomanjkanje pčela.
Pčelar Dejvid Hakenberg, vlasnik farme meda Bafi Bi, u blizini Tampe u Floridi, kaže da je za nekoliko nedelja izgubio dve trećine svojih košnica.

pcele nestaju"To je neka sasvim nova pojava. Događalo se da rojevi nestanu, ali najčudnije u svemu ovome je što nalazimo prazne košnice koje izgledaju kao da je neko očistio pčele iz njih", kaže Hakenberg. Pčele nestaju zahvaljujući poremećaju koji je nazvan "Propast kolonije". Hakenbergov biznis, stacioniran u Floridi i Pensilvaniji, počiva na proizvodnji meda i iznajmljivanju rojeva pčela farmerima, da im oprašuju useve. "Govorimo o gubitku od oko 350 hiljada dolara. Ako uračunamo cenu novih pčela, gubitak ugovora za oprašivanje, ugovora za med, reč je o velikom, ozbiljnom finansijskom gubitku", kaže ovaj pčelar.

Tačan uzrok "Poremećaja propasti kolonije" je misterija. Naučnici sa Pensilvanijskog državnog univerziteta predvode istraživanje ove pojave. Univerzitetska Radna grupa za Poremećaj propasti kolonije ukazuje da loša ishrana, suša i pesticidi mogu da izazovu izuzetan stres kod pčela. Takav stres, kažu naučnici, može da ošteti imuni sistem pčela – vrlo slično ljudskoj sidi.

pceleU međuvremenu, naučnici iz američkog Sekretarijata za poljoprivredu pokazuju prstom na varou (pčelinje krpelje), prenosnike virusa koji ubijaju pčele. Džeri Tarner, sa farme pčela u blizini Orlanda u Floridi, kaže da je varoa postala otporna na insekticide koji su korišćeni za njeno uništavanje. "Uložite mnogo toga u pčele da bi počele da prave med, mnogo novca, i vremena, i truda i onda one počnu da izumiru. Ti krpelji prenose viruse i slične stvari i pčele jednostavno počnu da izumiru. Vi se trudite da ih sačuvate i povećate broj rojeva, ali sve opet propadne", kaže Tarner.

Međutim, nisu pogođeni samo pčelari. Istraživanje na Univerzitetu Kornel je ustanovilo da pčele oprašuju biljke i useve vredne 14 milijardi dolara.
O tome govori i Karl Grums, vlasnik farme Fensi u Plent Sitiju u Floridi, na kojoj se gaji voće i povrće.
"Kad ne bih mogao da iznajmim košnice s pčelama da ih postavim pored voćnih sadnica, ne bih ih ni gajio, jer nema dovoljno divljih pčela da ih opraše. Ovde se prilično gaje dinje, kao i lubenice. Za to su vam potrebne pčele i naravno, ako ste veliki odgajivač tih vrsta, morate vrlo brzo da odlučite da li ćete ih saditi ako nema dovoljno pčela, a sad smo suočeni upravo sa tim", kaže Grums.

Kongres je nedavno održao pretres o "Poremećaju propasti kolonije", i zakonodavci su se dogovorili da povećaju pritisak da vlada izdvoji dodatna sredstva za istraživanje.
Stručnjaci sa Pensilvanijskog univerziteta su rekli na pretresu da je prošlogodišnje dopuštenje da se uvezu australijske pčele da bi opslužile rod badema u Kaliforniji, možda donelo novu pčelinju bolest u Sjedinjene Države.
Dejvid Hakenberg, koji je prisustvovao kongresnom pretresu u Vašingtonu, kaže da za istraživanje treba izdvojiti milione dolara. Međutim u Floridi, lokalni zakonodavci su tokom protekle dve godine dali svega oko 300 hiljada. Hakenberg opominje da se može dogoditi da novac stigne suviše kasno da bi se stotine pčelara odvratile od zatvaranja svojih košnica.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1613 48
Golfska struja više ne postoji!... Najnoviji satelitski podaci utvrđuju kako Severnoatlantska struja više ne postoji, a s njom je nestala i Norveška struja. Te dve tople morske struje zapravo su delovi istog sistema koji nosi nekoliko naziva, zavisno od toga gde se u Atlantskom okeanu nalazi. Ceo taj sistem od ključne je važnosti za planetarni sistem regulacije toplote. Zbog njega Irska i Velika Britanija nisu potpuno zaleđeni, a skandinavske zemlje nisu previše hladne za život. Može se reći kako upravo taj sistem čuva ceo svet o...
Com Content 1741 48
Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma ... Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti. To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične ...
Com Content 608 48
Beograd: 400 ujeda pasa mesečno... Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima mnogo, a napadi na građane prestonice skoro su svakodnevni. Koliko je problem veliki, pokazuje i podatak Klinike za infektivne i tropske bolesti da se mesečno za pomoć ovoj ustanovi obrati preko 400 ljudi.  31. avgust 2009. | 16:53 | Izvor: B92 Beograd se već duže suočava sa čoporima pasa lutalica. Prema podacima nadležnih, 400 ljudi se mesečno u Beogradu obrati za pomoć nakon ujeda pasa.Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima ...
Com Content 1783 48
Sloboda za životinje Vas poziva na obeležavanje Svetskog dana protiv eksperimenata na životinjama ... Uz projekciju filma, razgovor na temu i malu zakusku petak 24.04. u 18h. Vojvode Šupljikca 6 Beograd. Životinje se upotrebljavaju u eksperimentalne svrhe i pri tome ih nazivaju „populacija pod istraživanjem“, „model bolesti“ itd kao da su to stvari... Mnoge se životinje drže u istraživačke svrhe, jer oni koji istražuju smatraju da životinje ne osećaju, jer između ostalog, sa time hoće da dođu na trag određenim bolestima ili da isprobavaju na životinjama delovanje novih teško dobijenih medikamen...
Com Content 78 48
Za rastrgnutu mačku odšteta 45.000 dolara... Amerikanki Poli Romer iz Sijetla, koja je tužila svog komšiju jer je njegov pas rastrgao njenu mačku, sud je dodelio odštetu u iznosu od 45.000 dolara, izjavio je advokat Romerove- Adam Karp.Amerikanki Poli Romer iz Sijetla, koja je tužila svog komšiju jer je njegov pas rastrgao njenu mačku, sud je dodelio odštetu u iznosu od 45.000 dolara, izjavio je advokat Romerove- Adam Karp. Njena maćka Jofi stradala je u februaru 2004.godine kada je komšijin pas prošao kroz ogradu. Vlasnik pas Volas Grej p...

Komentari   

# Slavisa 12-10-2010 04:05
Postovana organizacio ja sam za zastitu zivotinja jel ovde kod nas na zapadu su jako zasticene zivotinje a po gotovu kucni ljubimci psi,macke itd,vise se odgovara za zivotinje nego za ljudsko bice.toliko puno pozdrava iz Canade grad Niagare Fols grad Hamilton za dalji kontakt emll;jeremic61@live.com

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Golfska struja više ne postoji!

Detaljnije »