Ekologija

(Tanjug)  - 17. april 2006.

vrabacPopulacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava zabrinjava stručnjake pošto se odnosi na vrstu veoma zavisnu od čoveka. Opadanje je posebno vidno u Velikoj Britaniji gde je najobičnija vrsta takozvanog „domaćeg vrapca" (passer domesticus) stavljena na crvenu listu ugroženih ptica, objavio je Nacionalni prirodnjački muzej u Parizu. U poslednjih 10 do 15 godina broj vrabaca u Velikoj Britaniji opao je u čitavoj zemlji za 90 do 95 odsto, ističu u Francuskom centru za biološko istraživanje ptičjih populacija. To je ogroman postotak, ta majušna ptica gotovo je nestala kao vrsta u Britaniji, navode stručnjaci istog centra.

Istraživanja obavljena u drugim zemljama kao što su Nemačka, Češka, Holandija, Belgija, Italija i Finska takođe su potvrdila tu alarmantnu pojavu. Broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu u poslednjih 30 godina smanjio se za 50 odsto, a u Pragu u poslednjih 20 godina opao je za 60 odsto. Problem postoji i u Francuskoj, s tim što nekoliko godina kasni u odnosu na Veliku Britaniju i druge zemlje Evrope. Stručnjaci u Nacionalnom Prirodnjačkom muzeju u Parizu ističu da se od 1989. do 2003. godine populacija vrabaca u Francuskoj smanjila za 11 odsto. Uzroke možda treba tražiti u samoj životnoj sredini vrabaca koja se poklapa sa čovekovom, smatraju stručnjaci. Vrabac pripada ptičjoj vrsti koja je najviše vezana za čoveka i od kog zavisi kako po pitanju staništa tako i po pitanju ishrane. Međutim, razlozi nestajanja vrabaca kako gradskih tako i poljskih ostaju nejasni. Naučnici smatraju da bi oni mogli da leže u konkurenciji drugih vrsta, jačanju poljoprivrede, zagađenjima svih vrsta, pa čak i u nekim elektromagnetskim talasima (radio-talasi i slično).

Vrapci mogu i da obole, pre svega od jedne vrste ptičje malarije, ali ona nije sistematski smrtonosna i nema ničeg zajedničkog sa ptičjim gripom. Ono što posebno zabrinjava ornitologe jeste činjenica da do opadanja populacije domaćih vrabaca dolazi nakon gotovo potpunog nestanka (između 80 i 95 odsto u periodu 1970-2000) jedne druge vrste vrabaca, latinskog naziva "passer montanus", koja je nekada takođe bila veoma rasprostranjena u Evropi, prenela je agencija AFP.
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 272 48
Švarceneger potpisao Zakon o Zaštiti životinja... LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava vlasnike kućnih ljubimaca koji svoje životinje ostavljaju u automobilima po vrućini. "Guverner je potpisao zakon koji će kažnjavati vlasnike kućnih ljubimaca koji neoprezno ostavljaju životinje u vozilima u opasnim okolnostima, kakva je visoka temperatura", saopšteno je iz njegova kancelarije.  Izvor: Beta-AFP LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava v...
Com Content 473 48
Kako velike međunarodne korporacije uništavaju planetu Zemlju... Velike međunarodne korporacije masovno i nepovratno uništavaju život na Zemlji i pri tome čak, u dogovoru sa korumpiranim političarima, direktno uklanjaju i zakonski sankcionišu pojedince i organizacije koje se mirnim načinima trude da zaštite život na planeti od potpunog uništenja... Važniji im je sopstveni profit od svega ostalog. Velike međunarodne korporacije masovno i nepovratno uništavaju život na Zemlji i pri tome čak, u dogovoru sa korumpiranim političarima, direktno uklanjaju i...
Com Content 127 48
Uništavanje divljači u Kuršumliji... Na teritoriji kuršumlijske opštine je tokom ove godine bespravno ustreljeno nekoliko stotina divljih životinja, javlja novinarka B92 Ljiljana Danilović. Prema podacima Službe za lovstvo u okviru Srbija Šume iz Kuršumlije, krivolovci su ove godine ustrelili preko 300 divljih svinja i nekoliko desetina komada sitne divljači.[b]Kuršumlija -- U Opštinskom sudu nije pokrenut ni jedan slučaj protiv krivolovaca, iako je u 2005. ustreljeno preko 300 divljih svinja.[/b] Na teritoriji kuršumlijske opštine...
Com Content 1525 48
Porez na pse i mačke!... Psi i mačke lutalice ponovo će zauzeti ulice gradova u Srbiji, jer narod neće imati para da plati porez na njihovo držanje! Grad Beograd uveo je porez na kućne ljubimce, i to po 500 dinara godišnje za sterilisane pse i mačke i dvostruko više za nesterilisane.Maja Andrijašević, šefica Odseka za dobrobit životinja pri Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, kaže za Kurir da u Srbiji trenutno svog vlasnika ima 708.000 pasa i 36.000 mačaka. - Što se tiče ostalih kućnih ljubimaca kao što su p...
Com Content 1607 48
Osobe sklone nasilju neće smeti da drže opasne pse... Osobe protiv kojih su pokrenuti postupci zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, neće ubuduće smeti da drže opasne pse, propisano je pravilnikom koji stupa na snagu sledeće sedmice. U kategoriju "opasni psi" spadaju svi psi rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer, mini bul terijer i mešanci tih rasa, kao i psi rase pit bul terijer i njihovi mešanci, koji ne potiču iz kontrolisanog uzgoja. Opasni psi su i psi namenjeni za čuvanje imovine ili da budu telesni čuva...

Komentari   

+2 # polina 23-06-2010 09:36
To sam primetila i ja u mojoj ulici,pre par godina grupa vrabaca u dvoristu zgrade gde zivim i ulice je bio tako malo da se njihova pesma i svadja nisu uopste culi,naime grupa je bila spala na 15-10 jedinki,onda smo se u zgradi organizovali i zimi kacili hranu za njih kako na grane i terase,tako smo napravili par kucica,mada ih nisu nastanili,ali slecu tu i uzimaju hranu
Uocili smo da i gugutki ima sve manje,ranije je bilo 5 parova u nasoj ulici,sada jedan i to ih pazimo i cuvamo,posto ima puno macaka lutalica,a veoma su vesti lovci,koliko smo puta videli kako hvataju i vrapce i gugutke,nego uocili smo a smatramo da je to i problem,veliki broj svraka i vrana,veoma su agresivne i napadaju ne samo golubove i vrapce i gugutke,nego i ljude na terasama,na sve nacine ih plasimo da ne naprave gnezda zato sto nismo u stanju da se sa njima izborimo,ali zato citava kolonije tih ptica postoji u susednoj ulici,bukvalno svako drvo ima po dva tri gnezda.
+1 # Kathy 25-06-2010 21:52
Pticama je veoma vazno prisustvo ne samo drveca, nego i zbunja. Mnogo pomaze postavljanje kucica za gnezda i hranilista, posebno zimi.
Zato im treba na taj nacin pomoci, ne samo zbog njih samih, nego i zbog oplemenjavanja zivotne sredine.
A vrane i svrake su cistaci ljudskog smeca, i sto vise smeca ima, bice vise i njih. Da nema toliko smeca i divljih deponija, ne bi ni one imale toliko hrane i bilo bi ih manje. Medjutim, u mnogim zemljama primeceno je da izumiru i gačci - vrsta crnih vrana koja je cesta u gradovima. Zapravo, sve su vrste manje ili vise ugrozene zbog unistavanja prirode od strane ljudi...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Švarceneger potpisao Zakon o Zaštiti životinja

Detaljnije »