Ekologija

(Tanjug)  - 17. april 2006.

vrabacPopulacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava zabrinjava stručnjake pošto se odnosi na vrstu veoma zavisnu od čoveka. Opadanje je posebno vidno u Velikoj Britaniji gde je najobičnija vrsta takozvanog „domaćeg vrapca" (passer domesticus) stavljena na crvenu listu ugroženih ptica, objavio je Nacionalni prirodnjački muzej u Parizu. U poslednjih 10 do 15 godina broj vrabaca u Velikoj Britaniji opao je u čitavoj zemlji za 90 do 95 odsto, ističu u Francuskom centru za biološko istraživanje ptičjih populacija. To je ogroman postotak, ta majušna ptica gotovo je nestala kao vrsta u Britaniji, navode stručnjaci istog centra.

Istraživanja obavljena u drugim zemljama kao što su Nemačka, Češka, Holandija, Belgija, Italija i Finska takođe su potvrdila tu alarmantnu pojavu. Broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu u poslednjih 30 godina smanjio se za 50 odsto, a u Pragu u poslednjih 20 godina opao je za 60 odsto. Problem postoji i u Francuskoj, s tim što nekoliko godina kasni u odnosu na Veliku Britaniju i druge zemlje Evrope. Stručnjaci u Nacionalnom Prirodnjačkom muzeju u Parizu ističu da se od 1989. do 2003. godine populacija vrabaca u Francuskoj smanjila za 11 odsto. Uzroke možda treba tražiti u samoj životnoj sredini vrabaca koja se poklapa sa čovekovom, smatraju stručnjaci. Vrabac pripada ptičjoj vrsti koja je najviše vezana za čoveka i od kog zavisi kako po pitanju staništa tako i po pitanju ishrane. Međutim, razlozi nestajanja vrabaca kako gradskih tako i poljskih ostaju nejasni. Naučnici smatraju da bi oni mogli da leže u konkurenciji drugih vrsta, jačanju poljoprivrede, zagađenjima svih vrsta, pa čak i u nekim elektromagnetskim talasima (radio-talasi i slično).

Vrapci mogu i da obole, pre svega od jedne vrste ptičje malarije, ali ona nije sistematski smrtonosna i nema ničeg zajedničkog sa ptičjim gripom. Ono što posebno zabrinjava ornitologe jeste činjenica da do opadanja populacije domaćih vrabaca dolazi nakon gotovo potpunog nestanka (između 80 i 95 odsto u periodu 1970-2000) jedne druge vrste vrabaca, latinskog naziva "passer montanus", koja je nekada takođe bila veoma rasprostranjena u Evropi, prenela je agencija AFP.
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1645 48
ODLAZIM, jer mi se sve smučilo!!!... Ovako razmišlja mlada žena koja je pokušala da pomogne životinjama i uđe u celu priču ali…Ovakav stav ima 90% poštenih i pravih ljudi koji vole i hoće da pomognu, ali izgubili su snagu i volju, zato što i među nama ima ološa, a država je nezainteresovana, boriti se sa neistomišljenicima i sa državom, i sa svojim tzv. istomišljenicima, jako je teško, tako da SVAKO KO MOŽE NEKA PALI IZ OVE ZEMLJE, OVDE NEMA NADE NI ZA NAS KOJI VOLIMO ŽIVOTINJE, A NI ZA NAŠU DECU!(Citat.)   Ovako razmišlja mla...
Com Content 579 48
Novi otrov truje i pse i građane... Trovanje uličnih pasa i bacanje otrova po parkovima, igralištima i zelenim površinama česta je praksa Beograđana kojima su lutalice dojadile. Ovako, ne samo da se krši zakon koji zabranjuje posipanje otrova na javne površine, već se ozbiljno ugrožava zdravlje mališana koji se na ovim površinama igraju. Pretpostavlja se da je novi otrov koji se sve češće koristi smrtonosan i za ljude.Toksin koji se pojavio veterinari još nisu identifikovaliAutor: B. Gigović | Foto:B. Puljević | 29.03.20...
Com Content 569 48
Mračne ekološke prognoze... Do 2100. nivo mora podići će se najmanje za jedan metar. Deset odsto svetske populacije, odnosno 600 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima, biće u velikoj opasnosti da ostane bez mesta prebivališta, upozoreno je na Međunarodnom kongresu o klimatskim promenama, održanom protekle nedelje u Kopenhagenu. Uticaj globalnog zagrevanja na život na zemljiMora i okeani rastu brže od prognozaAutor: J. S. | 15.03.2009. - 00:02 Do 2100. nivo mora podići će se najmanje za jedan metar. Dese...
Com Content 513 48
Manje šnicli, zdravija planeta... Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko no...
Com Content 1689 48
Retka ptica bukavac pronađena u dvorištu klanice u Doljevcu... Retka vrsta ptica, bukavac, pronađenaje u dvorištu klanice „Mak“ iz Doljevca. Osim toga, republička inspekcija za zaštitu životne sredine oduzela je 17 štiglića, koji spada u zaštićene vrste ptica, tokom vanredne kontrole na tvrđavskoj pijaci u Nišu. Bukavac će kasnije biti pušteni u prirodu, a štiglići su već na slobodi.   B.J. | 22. 02. 2012. - 15:39h Retka vrsta ptica, bukavac, pronađenaje u dvorištu klanice „Mak“ iz Doljevca. Osim toga, republička inspekcija za zaštitu životne sredine od...

Komentari   

+2 # polina 23-06-2010 09:36
To sam primetila i ja u mojoj ulici,pre par godina grupa vrabaca u dvoristu zgrade gde zivim i ulice je bio tako malo da se njihova pesma i svadja nisu uopste culi,naime grupa je bila spala na 15-10 jedinki,onda smo se u zgradi organizovali i zimi kacili hranu za njih kako na grane i terase,tako smo napravili par kucica,mada ih nisu nastanili,ali slecu tu i uzimaju hranu
Uocili smo da i gugutki ima sve manje,ranije je bilo 5 parova u nasoj ulici,sada jedan i to ih pazimo i cuvamo,posto ima puno macaka lutalica,a veoma su vesti lovci,koliko smo puta videli kako hvataju i vrapce i gugutke,nego uocili smo a smatramo da je to i problem,veliki broj svraka i vrana,veoma su agresivne i napadaju ne samo golubove i vrapce i gugutke,nego i ljude na terasama,na sve nacine ih plasimo da ne naprave gnezda zato sto nismo u stanju da se sa njima izborimo,ali zato citava kolonije tih ptica postoji u susednoj ulici,bukvalno svako drvo ima po dva tri gnezda.
+1 # Kathy 25-06-2010 21:52
Pticama je veoma vazno prisustvo ne samo drveca, nego i zbunja. Mnogo pomaze postavljanje kucica za gnezda i hranilista, posebno zimi.
Zato im treba na taj nacin pomoci, ne samo zbog njih samih, nego i zbog oplemenjavanja zivotne sredine.
A vrane i svrake su cistaci ljudskog smeca, i sto vise smeca ima, bice vise i njih. Da nema toliko smeca i divljih deponija, ne bi ni one imale toliko hrane i bilo bi ih manje. Medjutim, u mnogim zemljama primeceno je da izumiru i gačci - vrsta crnih vrana koja je cesta u gradovima. Zapravo, sve su vrste manje ili vise ugrozene zbog unistavanja prirode od strane ljudi...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

ODLAZIM, jer mi se sve smučilo!!!

Detaljnije »