Ekologija

(Tanjug)  - 17. april 2006.

vrabacPopulacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava zabrinjava stručnjake pošto se odnosi na vrstu veoma zavisnu od čoveka. Opadanje je posebno vidno u Velikoj Britaniji gde je najobičnija vrsta takozvanog „domaćeg vrapca" (passer domesticus) stavljena na crvenu listu ugroženih ptica, objavio je Nacionalni prirodnjački muzej u Parizu. U poslednjih 10 do 15 godina broj vrabaca u Velikoj Britaniji opao je u čitavoj zemlji za 90 do 95 odsto, ističu u Francuskom centru za biološko istraživanje ptičjih populacija. To je ogroman postotak, ta majušna ptica gotovo je nestala kao vrsta u Britaniji, navode stručnjaci istog centra.

Istraživanja obavljena u drugim zemljama kao što su Nemačka, Češka, Holandija, Belgija, Italija i Finska takođe su potvrdila tu alarmantnu pojavu. Broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu u poslednjih 30 godina smanjio se za 50 odsto, a u Pragu u poslednjih 20 godina opao je za 60 odsto. Problem postoji i u Francuskoj, s tim što nekoliko godina kasni u odnosu na Veliku Britaniju i druge zemlje Evrope. Stručnjaci u Nacionalnom Prirodnjačkom muzeju u Parizu ističu da se od 1989. do 2003. godine populacija vrabaca u Francuskoj smanjila za 11 odsto. Uzroke možda treba tražiti u samoj životnoj sredini vrabaca koja se poklapa sa čovekovom, smatraju stručnjaci. Vrabac pripada ptičjoj vrsti koja je najviše vezana za čoveka i od kog zavisi kako po pitanju staništa tako i po pitanju ishrane. Međutim, razlozi nestajanja vrabaca kako gradskih tako i poljskih ostaju nejasni. Naučnici smatraju da bi oni mogli da leže u konkurenciji drugih vrsta, jačanju poljoprivrede, zagađenjima svih vrsta, pa čak i u nekim elektromagnetskim talasima (radio-talasi i slično).

Vrapci mogu i da obole, pre svega od jedne vrste ptičje malarije, ali ona nije sistematski smrtonosna i nema ničeg zajedničkog sa ptičjim gripom. Ono što posebno zabrinjava ornitologe jeste činjenica da do opadanja populacije domaćih vrabaca dolazi nakon gotovo potpunog nestanka (između 80 i 95 odsto u periodu 1970-2000) jedne druge vrste vrabaca, latinskog naziva "passer montanus", koja je nekada takođe bila veoma rasprostranjena u Evropi, prenela je agencija AFP.
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 494 48
Licemerno slepilo 'Vitala'-a... Ekološki pokret Vrbasa: Licemerno slepilo 'Vitala'-a      Ekološki pokret Vrbasa: Licemerno slepilo 'Vitala'-a VRBAS, - "Mi nismo odgovorni za incident na Velikom bačkom kanalu". Odgovor je "Vital"-a na naše osnovane i video-materijalom potkrepljene optužbe.Napredujemo. Velikim i jakim do sada je bilo dovoljno prosto ignorisanje građanskog nezadovoljstva, a sada odjednom počastvovani smo i demantijem. Prazno i neubedljivo ali "uknjiženo".Red je da objasnimo građanima kak...
Com Content 1566 48
Delfin nemilosrdno ubijen iz sačmarice... Odrasli mužjak delfina koji je početkom aprila pronađen mrtav privezan o hrid na južnoj strani ostrva Kaprije, kod Šibenika u uvali Nozdra, ubijen je i to iz sačmarice - utvrđeno je na veštačenju na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu.   Hrvatska   Delfin je pogođen olovnom sačmom u levu stranu prednje polovine tela što je izazvalo unutrašnje krvarenje i smrt životinje. Procenjeno je da je delfin bio star oko 10-11 godina, a telo je bilo staro oko mesec dana. Pre nego što ga je ...
Com Content 46 48
Tragedija u selu Željuši kod Dimitrovgrada-Lovačkom puškom usmrtio devetogodišnju devojčicu... DIMITROVGRAD: Devetogodišnja N.M. iz naselja Željuša kod Dimitrovgrada preminula je od rana zadobijenih hicem iz lovačke puške, koji je u nju ispalio maloletni B.V.DIMITROVGRAD: Devetogodišnja N.M. iz naselja Željuša kod Dimitrovgrada preminula je od rana zadobijenih hicem iz lovačke puške, koji je u nju ispalio maloletni B.V.Dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Dimitrovgradu Zoran Kolev izvršio je uviđaj i izjavio da se tragedija dogodila sinoć na slavi u kući Zlatana Dimitrova u pomenutom...
Com Content 22 48
Akcija povodom 4.oktobra Svetskog Dana zaštite životinja - Reakcije građana... Na pitanje „Da li znate da su u najnovijem lovu na ptice po zvaničnim izveštajima dvadeset puta više od naših ulovili strani lovci?“ gotovo svi građani bili su iznenađeni i zaprepašćeni ovim podatkom. Takođe su skoro svi rekli da ne žele strane lovce u našoj prirodi kao i da bi radije sa svojim porodicama za vikend odlazili organizovano sa fotoaparatima u nacionalne parkove u kojima nema lova. Neki od potpisnika peticije iz unutrašnjosti pričali su nam o tome kako se kod njih na imanji...
Com Content 414 48
Održana promocija knjige "Večna Treblinka" u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu... Održana je  promocija knjige „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ od Čarls Patersona,  u utorak8.12. 2007. u 20 h u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. U toku promocije prikazan je film Neoplakana stvorenja i film Ljudi i životinje na Zemlji Mira.   Održana je  promocija knjige „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ od Čarls Patersona,  u utorak8.12. 2007. u 20 h u Muzeju savremene ...

Komentari   

+2 # polina 23-06-2010 09:36
To sam primetila i ja u mojoj ulici,pre par godina grupa vrabaca u dvoristu zgrade gde zivim i ulice je bio tako malo da se njihova pesma i svadja nisu uopste culi,naime grupa je bila spala na 15-10 jedinki,onda smo se u zgradi organizovali i zimi kacili hranu za njih kako na grane i terase,tako smo napravili par kucica,mada ih nisu nastanili,ali slecu tu i uzimaju hranu
Uocili smo da i gugutki ima sve manje,ranije je bilo 5 parova u nasoj ulici,sada jedan i to ih pazimo i cuvamo,posto ima puno macaka lutalica,a veoma su vesti lovci,koliko smo puta videli kako hvataju i vrapce i gugutke,nego uocili smo a smatramo da je to i problem,veliki broj svraka i vrana,veoma su agresivne i napadaju ne samo golubove i vrapce i gugutke,nego i ljude na terasama,na sve nacine ih plasimo da ne naprave gnezda zato sto nismo u stanju da se sa njima izborimo,ali zato citava kolonije tih ptica postoji u susednoj ulici,bukvalno svako drvo ima po dva tri gnezda.
+1 # Kathy 25-06-2010 21:52
Pticama je veoma vazno prisustvo ne samo drveca, nego i zbunja. Mnogo pomaze postavljanje kucica za gnezda i hranilista, posebno zimi.
Zato im treba na taj nacin pomoci, ne samo zbog njih samih, nego i zbog oplemenjavanja zivotne sredine.
A vrane i svrake su cistaci ljudskog smeca, i sto vise smeca ima, bice vise i njih. Da nema toliko smeca i divljih deponija, ne bi ni one imale toliko hrane i bilo bi ih manje. Medjutim, u mnogim zemljama primeceno je da izumiru i gačci - vrsta crnih vrana koja je cesta u gradovima. Zapravo, sve su vrste manje ili vise ugrozene zbog unistavanja prirode od strane ljudi...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Licemerno slepilo 'Vitala'-a

Detaljnije »