Ekologija
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160625145756287
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/polarni medved_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160625145756287/polarni medved_m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160625145756287
JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160625145751900
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/polarni medved_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160625145751900/polarni medved_m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160625145751900

Jezero 1

Neželjeni lekovi u rekama i jezerima

Samo u Nemačkoj se svakoga dana baci nekoliko tona raznih lekova. To znači da su i u reke i jezera dospeli medikamenti koji mogu ozbiljno da naškode biljnom i životinjskom svetu.

Mnogi i ne znaju šta rade kada bace u đubre pilule kojima je, na primer, istekao rok trajanja. Isto tako, mnoge aktivne supstance koje lekovi sadrže, naše telo uopšte ne apsorbuje pa tako one, sa našim izmetom i mokraćom, odlaze u nužnik. Isto je i sa lekovima koji se (masovno) daju domaćim životinjama – oni završavaju na poljima u đubrivu.

Ribe 1Već je dvadesetak godina poznato da se u vodama Nemačke nalaze i supstance kojima tamo nipošto nije mesto: antibiotici, sredstva protiv bolova, za spuštanje krvnog pritiska ili hormonski preparati poput anti-bebi pilula. U nekim gradovima se lekovi mogu naći čak i u vodi iz slavine, na sreću, ipak u gotovo beznačajnim dozama.

Ali od kako su u devedesetim godinama prošlog veka u vodi Berlina pronađeni ostaci leka Clofibrina, sredstva za spuštanje nivoa holesterola u krvi, nemački Ured za zaštitu okoline (UBA) izdao je nalog da se detaljno pregleda, čega to ima u vodama Nemačke. Rezultat je zastrašujući: „Od 192 aktivna sastojka koje smo tražili i koji se nalaze u lekovima, našli smo ih 156“, objašnjava Klaudija Tirbah koja je u Uredu zadužena za dozvolu korišćenja lekova.

Od lekova, u vodama je najlakše pronaći kontrastna sredstava koja se uzimaju pre rendgenskog
snimanja i raznih sastojaka sredstava protiv bolova – njih ima oko jedan mikrogram po litru. Mereno u količini, hormona i hormonalnih preparata ima manje, ali je problem da su oni i u tim količinama mnogo aktivniji nego analgetici.

Od riba ostaju samo ribice

I što je mnogo važnije, dokazano je kako hormonski preparati mogu imati velikog uticaja na okolinu, pre svega na ribe. Naime, ribe nisu odmah mužjaci i ženke: tek vremenom se odredi pol životinje. Nakon prvih sumnji izveden je eksperiment u Kanadi koji je i potvrdio: „Kada se u vodi nađu hormoni, mnogo više riba postaju ženke nego mužjaci“, objašnjava Tirbah. U tom eksperimentu biotop je postao toliko „ekskluzivan klub za žene“ da je čitavoj populaciji riba pretilo istrebljenje.
Kod biljnog sveta, pogotovo tamo gde se polja zasipaju prirodnim đubrivom, mnogo je veća i koncentracija mnogih lekova koji se daju životinjama, pre svega antibiotika. Dokazano je da oni utiču na rast i razvoj biljaka, a lako dospevaju i u podzemne vode - dakle u vodu koju na kraju pijemo, upozorava Tirbah.

Aktivista za zaštitu okoline Sebastijan Šenauer kategorički traži da se konačno mora prekinuti ta praksa zagađivanja okoline. Ne samo da proizvođače lekova nije briga gde će konačno završiti lek koji su proizveli i prodali, nego čak i kada je poznato lekovito sredstvo koje će se brže razgraditi i nestati iz okoline, pitanje je samo troškova, a ne okoline. Zato i od politike traži da uopšte ne dopusti korišćenje lekova ako postoje lekovi sličnog terapijskog svojstva, ali koji manje zagađuju vode. „Zaštita voda mora da bude najviše načelo pri dopuštanju nekog leka za korišćenje“, traži Šenauer.

„Dve od tri pilule završe u cevima“

Zaštitnik okoline ne razume ni zašto je pre nekoliko godina napuštena praksa da su pacijenti obavezni da vrate lekove koje nisu uzeli. „Poznato je da 60 do 70 odsto lekova završe u odvodu ili WC-u.“ Kada bi bili vraćeni u apoteku, onda bi bar bili na odgovarajući način uništeni, a Šenauer traži i granicu količine koja se uopšte daje pacijentima da ih odnesu kući. On je uveren da se propisuje previše lekova sa kojima se onda ljudi i olako ophode.

U nemačkom Uredu za zaštitu okoline pak razmišljaju, da li da gradske vodovode obavežu da postave dodatne sisteme za čišćenje kako bi se sprečilo da lekovi dospeju u pitku vodu. Jer lijekova ima sve više i, pogotovo u područjima metropola, ubrzo bi moglo da postane nužno da se voda sistematski čisti i od medicinskih otpada.
Neko vreme se hemijom u vodama bavi i Evropska komisija. Već postoji spisak sa 33 hemijska jedinjenja koji širom Evropske unije treba kontrolisati i nadzirati, a početkom ove godine predloženo je nadziranje još 15 sastojaka – među njima su po prvi put i tri medicinska sredstva.

U Nemačkoj se na tu inicijativu gleda sa nepoverenjem. Šenauer se boji da će se sve svesti na dodatne zahteve gradskim vodovodima, bez da se promeni odnos prema lekovima i njihovim aktivnim sastojcima. Klaudia Tierbah se pak boji da bi jednog dana mogli da dođemo u dilemu: da li zabraniti neki lek za čovjeka zato jer on previše opterećuje okolinu? Imamo li uopšte pravo na to? Ipak, smatra da je dobro što je problem uopšte uočen i da nešto moramo učiniti sa čišćenjem naših voda. A zabranama se ništa neće postići.

Autori: Dženifer Fracek / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Preciscavanje Vode 1

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                

Da li će biti neophodno dodatno prečišćavanje u vodovodima?

Poreklo teksta i fotografija u samom tekstu: Deutsche Welle

**********************************************************

Skoro svi lekovi ostavljaju nerazgradljive rezidue (ostatke) koji se izlučuju preko creva ili mokraćom, a sve na kraju završava u kanalizaciji. Sve te veštačke materije su veoma opasne za ribe i ostale životinje u kopnenim i morskim vodenim ekosistemima. Kao što je to u ovom tekstu objašnjeno, izazivaju bolesti i remete razvoj živih organizama u vodi.

U tekstu nisu pomenute još neke veoma opasne supstance: kontraceptivni hormoni i veštački zaslađivači. Hormoni za kontracepciju su prisutni u veoma velikoj koncentraciji u priobalnim vodama, naročito duž obala Severne Amerike, gde ih koristi veliki broj žena. Ovi hormoni su pogubni za mužjake riba i onemogućavaju njihov normalan razvoj i razmnožavanje, što je dodatni uzrok (uz komercijalni ribolov i zagađenje vode) masovnog izumiranja riba, koje je uveliko u toku.

Veštački zaslađivači (aspartam, sukraloza i drugi), takođe su veoma skodljivi i za ljude, i za životinje: kancerogeni su i oštećuju celokupan organizam, izazivajući brojne druge poremećaje i bolesti. Aspartam je inače fekalni proizvod (“izmet”) genetski modifikovanih bakterija, a sukraloza (danas popularni proizvod “Splenda”) je otkrivena kada su naučnici pokušavali proizvesti novu vrstu pesticida 1976. godine, i po sastavu je slična veoma škodljivom i nerazgradljivom pesticidu DDT-u, koji je u današnje vreme zabranjen u većini zemalja (a i dalje se nerazgrađen nalazi u prirodi, čak i na Arktiku i u tkivima arktičkih životinja).

Sistemi za prečišćavanje vode svih gradova, kao i za individualna domaćinstva, nemaju opcije za otklanjanje ostataka lekova iz vode, iako su lekovi danas ne samo u širokoj upotrebi, nego se uveliko zloupotrebljavaju i kada nisu potrebni. Farmaceutska industrija nameće sve te lekove i pri tome pokušava da zabrani proizvodnju i upotrebu prirodnih lekovitih preparata (preko političara koji su u stvari njihovi ljudi, i preko zakona koje oni donose na korist ovih korporacija), a sve zbog što većeg profita, a za zdravlje kako ljudi, tako i životinja i o zdravoj životinoj sredini, nije ih briga…

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1707 48
Životinje i biljke su sve manje - ista sudbina očekuje i ljude... Zbog suše i visokih temperatura biljke postaju manje, a time i životinje koje se njima hrane. Neke vrste se svakih 10 godina sele za šest kilometara bliže polovima.Prve promene naučnici su uočili u veličini ovaca na ostrvu Soay na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet procenata u proteklih 25 godina. Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi i čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu prehrambeno...
Com Content 478 48
Ban: Požuriti sa nastavkom Kjota... Generalni sekretar UN Ki-Mun Ban pozvao da se ne čeka kraj sledeće godine za sklapanje novog sporazuma o klimatskim promenama.Protokol iz Kjota obavezuje 37 razvijenih zemalja da do 2012. godine smanje emisiju štetnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, ali ni SAD ni Kina, dve države koje emituju najveću količinu gasova, nisu ratifikovale taj sporazum. 1. septembar 2008. | 00:59 | Izvor: Tanjug Njujork -- Generalni sekretar UN Ki-Mun Ban pozvao da se ne čeka kraj sledeće godi...
Com Content 1596 48
Lovci sakupljaju poene, zemljoradnici gube milione evra... Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne p...
Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 458 48
Opšta pitanja o pravima životinja... PITANJE: Šta se podrazumeva pod pravima životinja? ODGOVOR: Pod pravima životinja podrazumeva se da životinje zaslužuju određeni pristup, koji uključuje u sebi pitanje šta je u njihovom najboljem interesu, nezavisno od toga da li ih ljudi smatraju "slatkima"; da li su korisne za ljude, da li pripadaju ugroženoj vrsti ili da li bilo koji čovek uopšte mari za njih (baš kao što i čovek ima svoja prava čak i ako nije lep, koristan, pa i ako ga niko ne voli). To znači shvatanje da životinje nisu naš...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Životinje i biljke su sve manje - ista sudbina očekuje i ljude

Detaljnije »