Ekologija

 

Brazilianrainforest Sr

Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti.
To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.

Kada su portugalski osvajači i istraživači stigli 1500. godine, Atlantska kišna šuma je zauzimala 1,1 do 1,5 miliona kvadratnih kilometara od Recife-a na krajnjem severu duž atlantske obale, pa do Argentine i Paragvaja. Od tada, ona je sistematski uništavana od strane bele rase širenjem gradova, industrije i poljoprivrednih površina (naročito širenjem pašnjaka za ishranu goveda, kao i zbog plantaža kafe), zbog lova i paljenja šume, i sada je ostalo manje od 7% prvobitne površine (po nekim proračunima, ostalo je samo oko 2%)... Sada blizu 70% brazilske populacije od ukupno oko 190 miliona ljudi živi duž Atlantskog okeana, na području nekadašnje bujne šume sa mnoštvom vrsta biljaka i životinja.

Atlantic Rainforest   Map Sr
Zeleno obojena područja pokazuju prostor koji je zauzimala Atlantska kišna šuma pre 500 godina,
a crvena prikazuje ostatke ove grandiozne šume...

Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične su vrste koje žive samo na jednom ograničenom području i nigde više na planeti). Oko 40% biljaka i oko 60% životinja kičmenjaka u ovom području su endemične vrste. Liste kritično ugroženih vrsta sadrže preko 140 kopnenih vrsta sisara u ovom području u Brazilu, 35 vrsta u Paragvaju i 22 vrsta u Argentini. Oko 250 vrsta vodozemaca, ptica i sisara već je izumrlo u Atlanstkoj kišnoj šumi zbog ljudskih aktivnosti u poslednjih 400 godina. Kada jedna vrsta jednom izumre, izumrla je zauvek, nema više povratka... U ovoj šumi živi oko 20.000 vrsta biljaka i skoro 450 vrsta drveća nađenih samo na jednom hektaru u pojedinim delovima ove fantastične šume.

Close Up Of Jaguar Resting In Tree Sr
Jaguar: jedna od ugroženih vrsta Atlantske kišne šume i Amazonije

Biljke: Od oko 20.000 zeljastih biljaka, oko 8000 je endemično i više od polovine vrsta drveća živi samo u ovim šumama.

Ptice: U ovim šumama živi oko 930 vrsta ptica, od kojih je oko 15% samo u ovim šumama i nigde više. Pojedine vrste su na rubu izumiranja – na primer, ptica sa latinskim nazivom Crax mitu (na engleskom Alagolas curassow) je poslednji put u prirodi viđena 1987. godine i sada postoji samo mala populacija u zarobljeništvu u Rio de Janeiro-u (Rio de Žaneiro). Ugrožene su i mnoge druge vrste ptica, među njima više vrsta papagaja koji žive samo u ovoj području.

Amazonian Royal Flycatcher 1sr
Amazonian royal flycatcher - amazonski kraljevski hvatač muva u prevodu; fotografija BBC-a

Amazonian Royal Flycatcher Sr
Amazonian royal flycatcher - amazonski kraljevski hvatač muva u prevodu

Black Curassow Crax Alector Wikic Rio Zoo Sr
Crax mitu (na engleskom Alagolas curassow) - postoji samo još mala populacija ovih ptica
u zarobljeništvu; u prirodi su istrebljene...

Curassow Male Sr
Crax mitu (na engleskom Alagolas curassow) - postoji samo još mala populacija ovih ptica 
u zarobljeništvu; u prirodi su istrebljene...

Sisari: Više od 60 vrsta sisara, od preko 260 vrsta, je endemično za Atlanstku kišnu šumu. Među njima je posebna vrsta bodljikavog praseta sa sitnim bodljama (Chaetomys subspinosus), posebna vrsta pacova koja živi na drveću i nema biološke srodnike (Callistomys pictus), troprsti lenjivac (B. tridactylusand B. variegatus) i njegov veći srodnik (Bradypus torquatus), vrsta miša koja je jedna od najređih vrsta sisara (Rhagomys rufescens). Među najugroženijim vrstama ovog podučja su majmuni: tamarini lavljeg lica sa četiri vrste (Leontopithecus spp.), od kojih je jedna otkrivena tek 1990. godine; dve vrste pauk-majmuna (Brachyteles spp.), koji su najveće vrste majmuna američkog kontinenta.Od 14 vrsta primata endemičnih za Atlantsku kišnu šumu, devet su ili kritično ugrožene ili ugrožene, a dve su osetljive (nisu daleko odtoga da se proglase ugroženima).

Mark Moffett Thin Spined Porcupine Sr
Endemična vrsta bodljikavog praseta, Chaetomys subspinosus
(thin-spined porcupine); photo: Mark Moffett

Three Toed Sloth Sr
Takođe endemična vrsta: troprsti lenjivac, Bradypus tridactylus

Capuchinmonkeyphotowhalenderendo Sr
Kapućin; Photo: Whalender Endo 

Golden Lion Tamarin 2 Sr
Golden lion tamarin - Zlatni tamarin lavljeg lica

Golden Lion Tamarin Sr
Golden lion tamarin - Zlatni tamarin lavljeg lica

Spider Monkey
Spider monkey - pauk-majmun

Gmizavci: Od više od 300 vrsta gmizavaca ovog područja, 95 su endemične. Među njima su razne vrste zmija i kornjača. Pet ugroženih vrsta morskih kornjača potiče iz Brazila, i u opasnosti su zbog uništavanja obala na kojima polažu jaja, zbog lova i sakupljanja njihovih jaja (ljudi ih jedu). 

Vodozemci: U ovom području živi više od 450 vrsta vodozemaca (pretežno žaba), i od tog broja više od polovine je je endemično; tu spadaju čitavi rodovi i familije sa vrstama koje žive samo tu i nigde više.

Slatkovodne ribe: Od oko 350 vrsta riba, 133 su endemične – među njima čitavi rodovi, sa svim vrstama koje ih čine.

Sada su ostala samo fragmentirana područja ove grandiozne šume, ali uprkos tome, biolozi i dalje otkrivaju nove vrsta biljaka i životinja u njenim ostacima. Od 1990. do 2006. godine pronađeno je preko 1000 novih vrsta cvetnih biljaka, a 1990. pronađena je mala populacija tamarina crnog lica (Leontopithecus caissara), vrste majmuna za koju se mislilo da je ranije izumrla. U 2006. godini nađena je vrsta svetlog kapućina (blonde capuchin, Cebus queirozi), u severoistočnom delu Brazila. Ugrožena vrsta je i troprsti lenjivac (Bradypus torquatus), endemičan za ovo područje.

Sada je Atlantska kišna šuma uvršćena u Svetsku rezervu biodiverziteta u kojoj živi veliki broj kritično ugroženih vrsta. Ova šuma je tokom duge Zemljine istorije bila izolovana od Amazonije i Andskih šuma, i to je razlog razvijanja mnoštva endemičnih vrsta, poput velikog broja malih majmuna: tamarina, vunastih pauk-majmuna i marmozeta.

Postoje projekti razmnožavanja ugroženih vrsta malih majmuna, u koje su uključeni lokalni centri za majmune i brojni zoološki vrtovi u različitim zemljama. Međutim, na taj način se dobija više životinja nego što se može vratiti nazad u prirodu, jer nema dovoljno sačucane šume za njih... Kada se jednom uništi kišna tropska ili suptropska šuma, više se ne može resturirati i vratiti bogatstvo vrsta. Ipak, postoji projekat stvaranja zelenih koridora između fragmentiranih ostataka Atlantske kišne šume, koji bi omogućili genetsko mešanje između izolovanih manjih populacija malih majmuna, kao i ostalih vrsta, bez čega bi vremenom došlo do mešanja u srodstvu i izumiranja zbog smanjenja genetske raznovrsnosti i bolesti koje su posledice toga. Ovaj projekat podržavaju brojne nevladine organizacije, ali i Svetska banka i zemlje koje ćine G-7, zajedno sa brazilskim minustarstvom poljoprivrede i nevladinim organizacijama. Međutim, kao što je navedeno u filmu čiji je link naveden ispod ovog teksta, veliki problem je visok nivo korupcije u brazilskom društvu, kao i uticaj kompanija i korporacija koje iskorišćavaju drvo iz uništenih šuma i poljoprivredne površine za svoju zaradu.

Pogledajte ovaj odličan dokumentarac:
Before It's Too Late - Mini Monkeys of Brazil | Storyteller Media
http://www.youtube.com/watch?v=YNIKo2zD-go

U filmu je rečeno da se obično kaže da treba da sačuvamo prirodu za naredne generacije, ali vrste životinja i biljaka u ostacima Atlantske kišne šume su toliko ugrožene, da je pitanje da li će ih videti i današnje mlade generacije.

Kao što kaže Jane Goodal, poznata i čuvena zaštitnica šimpanzi, treba da budemo svesni činjenice da svakoga dana sve što radimo može uticati na planetu. Zato smišljeno treba da radimo ono što najmanje oštećuje planetu – na nama je da odaberemo ispravno.

Neki od sajtova na kojima možete naći više informacija o Atlantskoj kišnoj šumi (na engleskom jeziku) su sledeći:
http://en.wikipedia.org/wiki/Atlantic_Forest
http://www.atlanticrainforest.org/index.php?page=facts
http://www.atlanticrainforest.org/index.php?page=biodiversity
http://www.worldlandtrust.org/projects/brazil
http://www.takeactioncenter.com/more_info.html
http://www.worldlandtrust.org/news/2004/11/paraguay-trip.htm
http://www.eoearth.org/article/Biological_diversity_in_the_Atlantic_Forest

Atlantic Rainforest Sr

Tekst napisala i odabrala fotografije: K. S.

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 586 48
Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?... 33 činjenice koje treba uzeti u obzir : 1. Manje od 2% ljudskih bolesti (tačnije 1,16%) je ikad viđeno kod životinja. 2. Prema bivšem naučnom istraživaču Huntingdon Life Sciencesa, rezultati ogleda na životinjama i ljudski nalazi slažu se u svega 5 - 25%. 3. 95% lekova testiranih na životinjama odmah je odbačeno kao izuzetno opasno ili beskorisno za ljude. 4. Najmanje 50 lekova koje možemo naći na tržištu uzrokuje rak kod oglednih životinja. Oni su odobreni samo zbog toga što se javno prizna...
Com Content 236 48
Vaš "čudesni" pas ili mačka, čeka na Vas!...  Svako voli priče o "čudesnom" psu, znate o kojoj vrsti priča govorim one u kojima pas spasava vlasnika iz zapaljene zgrade, ili hvata kriminalca ili preživljava neku vrstu strašnog udesa. To je priča o herojskom psu koji koristi pseću snalažljivost da prevaziđe izazov.Svako voli priče o "čudesnom" psu, znate o kojoj vrsti priča govorim; one u kojima pas spasava vlasnika iz zapaljene zgrade, ili hvata kriminalca, ili preživljava neku vrstu strašnog udesa. To je priča o herojskom psu koji ko...
Com Content 294 48
Dokazi o japanskom korumpiranju zemalja širom sveta u korist kitolova... 19. 07. 2005. Bivši službenici vlade Solomonskih ostrva priznali su da je Japan platio za njihov glas u korist kitolova u Medjunarodnoj komisiji za kitolov. Otkrivanje ovih informacija je bilo rezultat istrage gubitka više miliona dolara iz državne blagajne. Službenici su priznali da je Japan platio troškove Solomonskih ostrva prilikom učestvovanja na sastancima Medjunarodne komisije za kitolov, da je obezbedio isplate političarima Solomonskih ostrva kao i priloge za političke izbore.   ...
Com Content 420 48
Lovokradice opustošile zemunsko lovište... Krivolov uzima danak u Srbiji (5)U lovištu „Donji Srem“, između Save i Dunava, svakodnevno se čuju puške krivolovaca, a kože pobijene divljači trunu pobacane na sve strane. Za samo nekoliko godina u krivolovu je odstreljeno više od 200 grla srneće divljači. Svakodnevnim lovokrađama i nesavesnim radom „ekspertskog tima“ čelnika LU „Zemun“, lovište „Donji Srem“, nekada jedno od najbogatijih u Srbiji, sada je pustara. Za samo nekoliko godina srneća divljač je desetkovan...
Com Content 434 48
Demanti aktivista povodom kleveta i laži vlasnice cirkusa Korona... U medijima, koji su se trudili da korektno izveštavaju sa protesta protiv zloupotrebe životinja u cirkusima (održanog 15.06.2008. godine na Zemunskom Keju, ispred cirkusa Korona), vlasnica cirkusa Korona (Corona), gđa Sremčević, iznela je niz kleveta i laži. U nastojanju da smišljenim i zlonamernim komentarima umanji ozbiljnost protesta ispred cirkusa, svojim izjavama izazvala je ogorčenje aktivista za zaštitu prava žvotinja. Zbog toga, aktivisti najavljuju tužbu za kontinuirano zlostavljanje ži...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zašto ogledi na životinjama nisu primenljivi na ljudima?

Detaljnije »