Ekologija

Boris SUBAŠIĆ | 24. maj 2012.

Trovanje pesticidima pet zaštićenih orlova u ataru bačkog sela Vajska, otkriva koliko su nezaštićeni ljudi. Aktivna toksična supstanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama.

Otrovani Orao 1s
Jedna od otrovanih ptica

PET orlova belorepana uginulo je pre nekoliko dana u ataru bačkog sela Vajska zato što su na polju zasejanom sojom jeli ostatke otrovanog šakala, zvanično je potvrdio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Lovci koji su pronašli uginule orlove, koji su strogo zaštićena vrsta, pretpostavljaju da ih je ubio neki od pesticida koji se često zloupotrebljavaju na poljima. U Lovačkom savezu Srbije najviše sumnjaju na preparat "furadan" kojim se često suzbijaju insekti i glodari.

Aktivna toksična spustanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov. On, kao i zloglasni soman, sarin i tabun, izaziva haos u funkcionisanju nervnog sitema i brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti ovo sredstvo je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali u Srbiji se još uvek može naći u slobodnoj prodaji.

- Izuzetno snažan otrov je ubio orlove munjevito, pali su na samo nekoliko metara od leša šakala - rekao nam je Marko Tucakov, stručni saradnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu životne sredine. - Upotreba otrova u prirodi je veoma rasprostranjena u Srbiji i iz godine u godinu uzima veliki danak. Sve češće stradaju zaštićene vrste ptica i sisara posle konzumiranja otrovnog plena ili semenja tretiranih opasnim biocidima.
Sagovornik "Novosti" ističe da zbog trovanja ptica i divljači do sada nije osuđen nijedan počinilac. Ipak, on se nada će trovač belorepana biti otkriven i krivično gonjen čim budu gotovi rezultati obdukcije.

- Nema nikakve sumnje da su ptice otrovane, bilo da su jele meso otrovanog šakala ili glodare koji su jeli zatrovano seme - kaže prof. dr Dušan Orlić, s Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad", koji je obavio obdukciju. - Već na prvi pogled najveća sumnja pada na dve grupe otrovnih materija, među kojima su biocidi poznati pod trgovačkim imenima „furadan“ i cink-fosfit.

U Lovačkom savezu Srbije podsećaju da je seme prskano „furadanom“ u lovištu u Kaću pre nekoliko godina munjevito ubilo oko 1.000 fazana, 30 srna i tri divlje svinje.

- Užasnu toksičnost „furadana“ ilustruje podatak da srne nisu jele seme, već su pasle pšenicu i otrovale se isparenjima iz tla - kaže profesor Orlović. - Karbofurani deluju i kroz zdravu, a nezaštićenu kožu. Nesavesni ljudi često prave mamce od zatrovanog semena da bi suzbili glodare, a otrov se onda širi kroz lanac ishrane.

Stručnjaci Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede kažu da su zbog prevencije zloupotreba sredstava za zaštitu bilja od 2009. organizovali obuku za 3.000 proizvođača. Međutim, priznaju da još uvek ima problema.

- Kod nas se koristi čak 26 visokotoksičnih sredstava za zaštitu koja amaterskom upotrebom izazivaju opštu opasnost - kaže Snežana Savčić Petrić, načelnik Odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja. - Ne može se reći da su „furadan“ i cink-fosfat manje opasni od "šampiona" ili "parakvata" i drugih koje sadrže iste aktivne supstance, a proizvođači pokušavaju da ih "provuku" pod drugim imenima.

Po zakonu ovakve materije bi morali da koriste samo profesionalci za tretiranje semena pre sadnje, ali nažalost još uvek ima tih preparata u slobodnoj prodaji.

Sagovornik "Novosti" navodi da je smrtonosna doza karbofurana za čoveka pet mililitara koncentrata, a da se kao i ostali nervni otrovi ova materija akumulira u organizmu.

Uprkos opasnosti ovaj biocid može da se kupi u neograničenim količinama, u šta smo se uverili u poljoprivrednoj apoteci na obodu Beograda.

BOJIŠTE NA LIVADI MISTERIJA je i posle dve godine šta je u banatskom selu Dobrici izazvalo munjevitu smrt čak 33 krave. Meštani pretpostavljaju da je reč o "furadanu", ali rezultati obdukcije nikada nisu objavljeni:
- Uvek nosim punu torbu špriceva s atropinom - rekao nam je tada veterinar dr Dragan Trajković, koji je spasao nekoliko krava u Dobrici. - Čak i koze koje su izuzetno otporne padaju kao pokošene od „furadana“, koji je, u suštini, bojni otrov.

OTROVNO SEME PESTICIDI s karbofuranom namenjeni su zaštiti semena biljaka u čije tkivo se apsorbuju i tako odbijaju insekte. U praksi se koriste i kao sredstvo protiv glodara tako što se seme poprskano otrovom ručno polaže u rupe. Po pravilu, tako zatrovano seme smelo bi da se polaže isključivo u rano proleće, ali praksa je drugačija.

 

Izvor: Večernje novosti

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 4 48
Saradnici Udruženja... Ako podržavate naše ciljeve i želite pomagati naše Udruženje i učestvovati u našim akcijama i kampanjama onda je vreme da postanete naš saradnik! Ako podržavate naše ciljeve i želite pomagati naše Udruženje i učestvovati u našim akcijama i kampanjama onda je vreme da postanete naš saradnik! Pred vama su brojne mogućnosti - možete nam pomagati u obogaćivanju i održavanju sajta tako što ćete nam slati vaše priloge, tekstove i slike, ili ako ste dizajner pun ideja, znanja i iskustva možete pra...
Com Content 243 48
Aktivisti protiv lova na foke predali se Kanadskim vlastima... Charlottetown, Ostrvo princ Edvarda, Kanada - Dr. Jerry Vlasak, jedna od tri osobe za odnose sa javnošću udruženja NAALPO (North American Animal Liberation Press Office) još uvek se nalazi u zatvoru u kome štrajkuje glađu.Charlottetown, Ostrvo princ Edvarda, Kanada - Dr. Jerry Vlasak, jedna od tri osobe za odnose sa javnošću udruženja NAALPO (North American Animal Liberation Press Office) još uvek se nalazi u zatvoru u kome štrajkuje glađu. Zatvoren je zbog protesta protiv nepravedne osude jedan...
Com Content 526 48
Pola sveta bez vode do 2080. godine... Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništvasuočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalnozagrevanje remeti normalan protok vode i povećava opasnost od poplava,suša i vremenskih nepogoda - svega što uzrokuje manji pristup pijaćojvodi, zaključeno je na međunarodnom panelu o klimatskim promenama. Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništva suočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalno zagrevanje remeti normalan protok vo...
Com Content 464 48
Manje mesa, duži život... Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izveštaju.Naime, istraživači nemačkog Centra za istraživanja raka (DKFZ) su u razmaku od dve decenije posmatrali 2.000 osoba koje uopšte nisu jele ili su jele manje nego prosečne količine mesa...  28. jul 2008. | 11:20 | Izvor: FoNetBerlin -- Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izv...
Com Content 1478 48
Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja... Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim r...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Saradnici Udruženja

Detaljnije »