Ekologija

Koze 1

Zbog suše i visokih temperatura biljke postaju manje, a time i životinje koje se njima hrane. Neke vrste se svakih 10 godina sele za šest kilometara bliže polovima.

Prve promene naučnici su uočili u veličini ovaca na ostrvu Soay na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet procenata u proteklih 25 godina. Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi i čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu prehrambenog lanca. Smanjili su se i ribe i rakovi, a to će negativno uticati na gotovo milijardu ljudi kojima su oni glavni izvor proteina, utvrdilo je istraživanje Univerziteta Singapur, objavljeno u časopisu "Nature Climate Change".

- Posledice smanjenja vrsta ne razumemo u potpunosti, no one imaju veliki uticaj na biološku raznolikost sveta. Smanjivanje i izumiranje životinja utiče na ceo prehrambeni lanac i predstavlja i veliku pretnju za ljude koji će se takođe smanjiti – rekao je autor studije, dr David Bickford. Predviđaju da će zbog manje količine hrane životinje na vrhu prehrambenog lanca, pa i ljudi, biti manji, imati manje potomaka i biti skloniji bolestima.

Eksperimentalna istraživanja otkrila su da sa svakim dodatnim stepenom zagrevanja planete, veliki broj biljaka “izgubi” do 27 procenta svoje veličine, dok se ribe smanje za oko 22 procenta. Kroz naredne decenije veliki broj sisara, riba i biljaka postaće minijaturne verzije onoga što su danas, dok će one koje se ne uspeju prilagoditi izumreti, najavljuju naučnici.

Odvojena studija na 1700 biljaka, insekata, ptica i vodozemaca otkrila je da se 80 posto njih svakih 10 godina pomera za šest kilometara prema polovima, a 87 posto njih parenje ili oplodnju obavlja dva ili više dana ranije svakih deset godina.

Razlozi smanjivanja

Stručnjaci pretpostavljaju da se životinje fizički smanjuju jer im je potrebno manje masnog tkiva u toplim uslovima ali i zato jer je sve manje izvora hrane i pitke vode. Zbog suša, sve je manje useva i druge hrane koja je nužna za preživljavanje životinja, a naučnici smatraju da su globalnim zagrevanjem najugroženije hladnokrvne vrste životinja, poput vodozemaca.

Klimatske promene na Zemlji već su se pojavljivale, no ono što brine je brzina sadašnje klimatske promene. Tokom prošlog veka prosečne globalne temperature porasle su za gotovo jedan stepen, a pretpostavlja se da će do 2100. temperature u proseku narasti za 7°C.

Izvor: Znanost

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 449 48
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama... Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku. Od poljoprivrednih mašina; strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama; koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima. Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge. Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na sm...
Com Content 1546 48
Skrivene žrtve laboratorija... Svake godine, 24. aprila širom sveta savesni ljudi govore u ime žrtava vivisekcije. Na Svetski dan zaštite životinja u laboratorijama javnost se podseća na patnje miliona pasa, mačaka, majmuna, kunića, riba, zamorčića, pacova i mnogih drugih životinjskih vrsta.  Prijatelji životinja će povodom nedavnog obeležavanja tog dana 15. maja 2010. godine na uglu ulica Zmaj Jovine i Modene u Novom Sadu postaviti informativni štand i održati performans u kojem će sputani aktivisti 'krvavih lica' pri...
Com Content 1823 48
Pozivamo Vas na predavanje "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?"... Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 2019. godine, sa početkom u 14.00 časova u sali M4 na II spratu Radisson Collection Hotel, Old Mill u Beogradu. Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 201...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 237 48
Priča o Herkulesu... Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Veveričina beba gola i slepa, očigledno je molila za pomoć i pustila je da je polako uzmu dve tople ruke. Kada je nađen, bio je mlada životinja jedva težak 50 grama. Nekako je ispao iz gnezda i otkotrljao se niz padinu. “ Gde je samo mama! Pomalo mi postaje hladno! Gladan sam i žedan!“ Vev...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama

Detaljnije »