Ekologija
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160343456727751
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ulicni pas_m1.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160343456727751/ulicni pas_m1.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160343456727751

Koze 1

Zbog suše i visokih temperatura biljke postaju manje, a time i životinje koje se njima hrane. Neke vrste se svakih 10 godina sele za šest kilometara bliže polovima.

Prve promene naučnici su uočili u veličini ovaca na ostrvu Soay na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet procenata u proteklih 25 godina. Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi i čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu prehrambenog lanca. Smanjili su se i ribe i rakovi, a to će negativno uticati na gotovo milijardu ljudi kojima su oni glavni izvor proteina, utvrdilo je istraživanje Univerziteta Singapur, objavljeno u časopisu "Nature Climate Change".

- Posledice smanjenja vrsta ne razumemo u potpunosti, no one imaju veliki uticaj na biološku raznolikost sveta. Smanjivanje i izumiranje životinja utiče na ceo prehrambeni lanac i predstavlja i veliku pretnju za ljude koji će se takođe smanjiti – rekao je autor studije, dr David Bickford. Predviđaju da će zbog manje količine hrane životinje na vrhu prehrambenog lanca, pa i ljudi, biti manji, imati manje potomaka i biti skloniji bolestima.

Eksperimentalna istraživanja otkrila su da sa svakim dodatnim stepenom zagrevanja planete, veliki broj biljaka “izgubi” do 27 procenta svoje veličine, dok se ribe smanje za oko 22 procenta. Kroz naredne decenije veliki broj sisara, riba i biljaka postaće minijaturne verzije onoga što su danas, dok će one koje se ne uspeju prilagoditi izumreti, najavljuju naučnici.

Odvojena studija na 1700 biljaka, insekata, ptica i vodozemaca otkrila je da se 80 posto njih svakih 10 godina pomera za šest kilometara prema polovima, a 87 posto njih parenje ili oplodnju obavlja dva ili više dana ranije svakih deset godina.

Razlozi smanjivanja

Stručnjaci pretpostavljaju da se životinje fizički smanjuju jer im je potrebno manje masnog tkiva u toplim uslovima ali i zato jer je sve manje izvora hrane i pitke vode. Zbog suša, sve je manje useva i druge hrane koja je nužna za preživljavanje životinja, a naučnici smatraju da su globalnim zagrevanjem najugroženije hladnokrvne vrste životinja, poput vodozemaca.

Klimatske promene na Zemlji već su se pojavljivale, no ono što brine je brzina sadašnje klimatske promene. Tokom prošlog veka prosečne globalne temperature porasle su za gotovo jedan stepen, a pretpostavlja se da će do 2100. temperature u proseku narasti za 7°C.

Izvor: Znanost

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 273 48
Napad na radnju zbog krzna... Pariz -- Članovi organizacije PETA, napali radnju modnog kreatora Žan-Pola Gotjea. Oni su iskoristili Nedelju mode u Parizu da skrenu pažnju na loše postupanje prema životinjama, koje bivaju ubijane zbog krznenih bundi, i okrivljuju modne kreatore da se ne obaziru na životinje i da su sve potčinili sticanju profita. Pariz -- Članovi organizacije PETA, napali radnju modnog kreatora Žan-Pola Gotjea. Oni su iskoristili Nedelju mode u Parizu da skrenu pažnju na loše postupanje prema životinjama, koj...
Com Content 1752 48
ZEMLJA MIRA - Internacionalna zadužbina Gabriele – šta je to?... Dipl. ing., pejzažni ekolog, Bernd Raab iz Nemačke kaže: „Zemlja mira daje neverovatnu nadu: kad vidimo šta se u kratkom vremenu ovde ponovo nastanilo i razvilo, znači da taj potencijal drema i u ostalom pejzažu. Zavisi o nama – naravno i o ljudima oko nas – hoćemo li taj potencijal probuditi. Ja to ne vidim kao kap u moru, nego kao  model, kao podsticaj, kao klicu pozitivnog razvoja.“ Godine 2000. u srcu Nemačke prijatelji prirode i životinje počeli su da grade Zemlju mira. Na njoj su živ...
Com Content 510 48
I dalje traje pokolj kitova na Farskim ostrvima!... Na Farskim ostrvima - koja pripadaju Danskoj - i dalje se održava pokolj kitova... Pored Japanaca, koji svake godine pobiju na hiljade delfina i kitova, pri čemu te inteligentne i druželjubive životinje vrište u samrtnom ropcu dok ih kolju, to je druga zemlja neverovatno okrutne, varvarske, nepotrebne i surove "tradicije".Na Farskim ostrvima - koja pripadaju Danskoj - i dalje se održava pokolj kitova (tzv. pilot-kitovi)... Pored Japanaca, koji svake godine pobiju na hiljade delfina i kitova, pri...
Com Content 1668 48
Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara... Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica.   Ponedeljak, 5....
Com Content 240 48
Australija obustavila izvoz životinja u Egipat nakon šokantne istrage... Australijska vlada je, krajem februara ove godine, kao rezultat dugotrajne i iscrpljujuće istrage koju su vodili PETA i Animal Australia, obustavila i zabranila izvoz živih ovaca i goveda u egipatske klanice.Australijska vlada je, krajem februara ove godine, kao rezultat dugotrajne i iscrpljujuće istrage koju su vodili PETA i Animal Australia, obustavila i zabranila izvoz živih ovaca i goveda u egipatske klanice. Istraga je pokazala da su radnici u klanici ubadali životinje direktno u oči, pres...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Napad na radnju zbog krzna

Detaljnije »