Ekologija

M.A. | 23. 03. 2012.

Dokumentarni film Patrika Ruksela, delimično snimljen u nacionalnim parkovima Indonezije, prikazuje tužnu sudbinu Grin, ženke orangutana, koja je uginula u azilu za životinje nakon što je šuma u kojoj je živela najpre posečena, a zatim i spaljena do temelja.

 

Green 1
Grin nije mogla da preživi izvan prašume

U filmu se, između ostalog, može videti kako majmunica grčevito steže jastuk i beživotno sedi na dušeku, da bi kasnije njeno telo u kesi bilo izneto iz prostorije u kojoj je provela poslednjih nekoliko dana života.

Ovim veoma dirljivim filmom, Ruksel je hteo da skrene pažnju javnosti na uništavanje prirodnih resursa, za koje krivi industriju drveta, celuloze, papira i palmovog ulja, ali i potrošački mentalitet. Snimci poslednjih trenutaka života majmunice smenjuju se slikama seče drveća na Sumatri i proizvoda od drveta koji su rezultat masovne seče šuma.

Green 2
Grin u trenutku kada su je pronašli u šumi

Grin je prevezena u azil za orangutane u Kalimantanu nakon što je spasena sa posečene plantaže palmi. Prema Rukselovim rečima, životinja je posle izliva krvi u mozgu ostala delimično paralizovana.

Autor, koji je ranije radio kao snimatelj za Grinpis i Svetski fond za zaštitu životinja u Indoneziji i Africi, dobio je sve pohvale za film i primio čak 35 međunarodnih priznanja na festivalima filmova o životinjskom svetu.

Green 3
Ovako je nekada izgledao život orangutanke Grin...

Na Sumatri na stotine primata poput Grin redovno biva uhvaćeno u klopke i suočeno sa dugotrajnim umiranjem od povreda, a članovi Programa za zaštitu orangutana na Sumatri (SOCP) ulažu velike napore da ih spasu.

Green   Spaljena Prasuma
... a ovako njena prašuma izgleda danas

Indonezija spada među područja u kojima se poseče najviše šuma - u proseku dva miliona hektara godišnje. Dok je 50-tih godina prošlog veka u ovoj zemlji bilo 150 miliona hektara pod šumom, stručnjaci porecenjuju da danas šume prekrivaju manje od 48 hektara zemlje.

Originalni tekst: Blic

Witness Green Death of The Forests - http://www.youtube.com/watch?v=6MX2MQAwGLY

****************************

U uništavanju tropskih prašuma najvećeg udela imaju velike korporacije, o tome možete pročitati i u našem ranijem tekstu – “Kako velike međunarodne korporacije uništavaju planetu Zemlju”, ali i korumpirane vlade raznih zemalja – primer su Japanci, o čemu možete pročitati ovde: “Dokazi o japanskom korumpiranju zemalja širom sveta u korist kitolova”.

Takođe u uništavanju planete učestvuju svi ljudi koji su zbog neinformisanosti ili nebrige deo potrošačkog društva, i troše proizvode dobijene uništavanjem ostataka tropskih prašuma.
Informišite se, nemojte i vi biti deo nesvesne potrošačke mase!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1731 48
U Beogradu obeležen Svetski dan protiv krzna FurFreefriday 2012... U podne 23. novembra održan je protest protiv krzna na Trgu Republike uz performans i protestnu šetnju po Knez Mihailovoj ulici. Protest je organizovalo udruženje "Sloboda za životinje" zajedno sa udruženjima „Feniks“ i „Ljudi za životinje.“ Aktivisti su pred oko okupljenih 70 gradjana govorili preko megafona potresne činjenice o patnji životinja na farmama krzna zbog mode i glamura. Protest Fur Free Friday u Beogradu podržali su mnogi prijatelji životinja iz sveta kulture i nauke: glumica Dan...
Com Content 150 48
Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja... Vegetarijanstvo može uvećati šansu za dugotrajni opstanak čovečanstva U celokupnoj istoriji čovečanstva mali broj značajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Čak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih tačaka današnje političke scene. Dajući ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da počnu da razmišljaju o brutalnostima koje čovek čini nad životinjama. Vegetarijanstvo može uvećati ša...
Com Content 420 48
Lovokradice opustošile zemunsko lovište... Krivolov uzima danak u Srbiji (5)U lovištu „Donji Srem“, između Save i Dunava, svakodnevno se čuju puške krivolovaca, a kože pobijene divljači trunu pobacane na sve strane. Za samo nekoliko godina u krivolovu je odstreljeno više od 200 grla srneće divljači. Svakodnevnim lovokrađama i nesavesnim radom „ekspertskog tima“ čelnika LU „Zemun“, lovište „Donji Srem“, nekada jedno od najbogatijih u Srbiji, sada je pustara. Za samo nekoliko godina srneća divljač je desetkovan...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 1609 48
Inteligencija i svest životinja... Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije. Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Slonovi na poseban nači...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

U Beogradu obeležen Svetski dan protiv krzna FurFreefriday 2012

Detaljnije »