Ekologija

Modrovrana U Nac. Parku Kruger Afrika
Modrovrana (Coracias garrulus), ugrožena i retka vrsta ptica u Vojvodini


Modrovrana se ponovo gnezdi na Ludašu


12 Jan 2011, 12:05

Posle više decenija, na Ludašu se ponovo gnezdi modrovrana. U Vojvodini se modrovrana gnezdila na veoma malom broju lokacija u severoistočnoj Bačkoj i jugoistočnom Banatu. Zbog nedostatka mesta za gnežđenje (duplji u drveću), njihov broj se, pre preduzimanja mera aktivne zaštite, smanjio na svega oko 20 parova, piše na sajtu Udruženja Riparia.

To je rezultat uspešno sprovedenih mera aktivne zaštite, odnosno postavljanje veštačkih duplji koje sistematski tokom više godina sprovodi Udruženje Riparia, kaže Žika Reh iz pomenutog udruženja.

- Previše padavina i hladni talasi za vreme gnezdećeg perioda su veoma negativno uticali na gnežđenje u celom Karpatskom basenu, što je evidentirano i na Ludašu. Na primer, veliki trstenjak je tri puta pokušavao gnežđenje, ali je ishod, nažalost, u najvećem broju slučajeva bio bezuspešana - broj izletelih mladunaca je veoma mali - objašnjava Žika Reh.

Modrovrana je široko rasprostranjena evroazijska gnezdarica. Više od 50% njene globalne populacije i površine njenog gnezdilišnog areala se nalazi u južnoj i istočnoj Evropi, gde trpi izuzetno negativan populacioni pritisak. U samo jednoj od 29 evropskih zemalja u kojima se gnezdi, brojnost populacije ne opada. Gnezdi se isključivo, unutar otvorenih nizijskih staništa u dolinama reka, a za smeštaj gnezda traži duplje u drveću, ili, ređe, u vertikalnim odsecima tla.

"U Vojvodini se u periodu od 1990. do 2003. gnezdilo samo 15-20 parova ove vrste, čija je nacionalna populacija u istom periodu pretrpela opadanje od 50-70% u odnosu na brojnost pre navedenog perioda. Glavni razlog za ovako negativan lokalni populacioni trend su, intenziviranjem poljoprivrede, i iz korena promenjeni stanišni uslovi u kojima modrovrana danas egzistira. Naime, širenjem površina oranica na uštrb stepskih i oboda slatinskih livada, naknadnim komasacijama poljoprivrednih površina i infrastrukturnim razvojem, iz staništa ove vrste su nestale šumice, grupe stabala, usamljena stara stabla i drvoredi autohtonih vrsta drveća, u čijim prirodnim dupljama se ova tipična dupljašica gnezdi. Veoma intenzivna poljoprivreda, sa pripadajućom masovnom upotrebom insekticida, je negativno uticala na brojnost i dostupnost plena ove vrste: velikih insekata (tvrdokrilaca, cvrčaka, zrikavaca i skakavaca) i sitnih kičmenjaka. Parovi u severoistočnoj Bačkoj i severnom Banatu čine preostali deo populacije nekada vrlo česte ravničarske vrste, koja se, na granici vitalnosti još uvek održava, i u zadnjih godina je primećena blagi rast populacije, zahvaljuljući postavljanju veštačkih duplji. Ova mera aktivne zaštite, kako su pokazala iskustva, veoma efikasna, i predstavlja trajno održivi model aktivne zaštite ove vrste", piše na sajtu Riparia.

Izvor vesti: Sajt grada Subotice

Vetruska Guta Misa
I sive vetruške (Falco vespertinus) su ugrožena vrsta


Srbija i Mađarska štite retke i korisne ptice


Povećao se broj vetruški

Kada je broj modrovrana i vetruški počeo da opada, ekolozi su postavili kućice i veštačke duplje i sada se u Vojvodini gnezdi 100 parova atraktivnih ptica

Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto.

Obe ptice posle zime doleću iz žarkih predela i zato ih neki nazivaju afričkim lepoticama na vojvođanskim poljima.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode predstavili su IPA projekat prekogranične saradnje Srbije i Mađarske na zaštiti ptica koje su dragocene za ekološki sistem, ali su i prirodni ukrasi ravnice. U okviru programa „Natura“ briga o ugroženoj sivoj vetruški (Falco vespertinus) i modrovrani (Coracias garrulus) biće nastavljena. 

- U programu zaštite su dve veoma lepe, atraktivne i ugrožene ptice. Modrovranu viđamo u Potisju, severnom Banatu i Bačkoj, a u njenoj blizini je i mala, lepa grabljivica, siva vetruška – kaže Jožef Gergelj, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

Siva vetruška ne gradi gnezdo već koristi prazna gnezda gačaca, svraka i drugih ptica koje se u kolonijama gnezde u toku reke Zlatice u čokanskoj opštini. Na tom području izbrojali smo 1500 parova gačaca. Kada oni krajem maja izlegu mlade, njihova gnezda će zauzeti sive vetruške koje će doleteti iz Afrike. Odabraće gnezda i podići mlade – kaže Gergelj.

Zbog toga je u održavanju sive vetruške važna zaštita gačaca jer se selice iz Afrike nakratko usele u njihova gnezda. Kada su zaštitnici prirode primetili da se broj gačaca smanjio, postavili su drvene kućice u kojima su vetruške počele da prave gnezda. Slično se dogodilo i sa modrovranom koja za gnežđenje koristi duplje koje izbuše detlići. Pošto detlići prave nove duplje, modrovrane se useljavaju u stare.

- Reč je o vrsti koja je veoma zahtevna kada su u pitanju ishrana i mesto za polaganje jaja. Njihov broj je početkom 2000. godine pao na 30 do 40 parova i zato smo u poslednje tri godine postavili više od 300 drvenih duplji. Broj parova je porastao na sto – dodaje Gergelj.

Ekolozi su odlučili da potave još 400 veštačkih duplji u kojima će se gnezditi ove ptice koje se hrane krupnim insektima pored pašnjaka. Zato su počeli pored pašnjaka da postavljaju veštačka gnezda na električnim stubovima.

Samo 21 droplja

U Specijalnom rezervatu „Pašnjaci velike droplje“, koji zahvataju teritoriju opština Čoka, Kikinda i Novi Kneževac, nalazi se samo 21 ptica. Među 20 ženki je samo jedan odrasli mužjak.

- Očekujemo da se do aprila vrate odrasli mužjaci, koji su migrirali. Da bi jaja bila oplođena, potrebno je prisustvo jednog mužjaka na četiri ženke. Verujemo da će se populacija droplji popraviti jer je rezervat proširen za 7000 hektara – kaže Gergelj.

Nedeljko Kolundžija, Čoka

Izvor: "Blic" od 18. 02. 2011.

Velika Droplja 2
Veoma ugrožena vrsta pod strogim režimom zaštite: velika droplja (Otis tarda), najveća evropska ptica


VELIKA DROPLJA (Otis tarda)


Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i upravljačem Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“-Lovačko udruženje „Perjanica“ je tokom maja meseca sproveo monitoring velike droplje, jedne od najređih i najugroženijih ptica u Evropi.

OPIS VRSTE: najkrupnija ptica evropskog kontinenta. Mužjaci su krupniji od ženki. Grudi, donji deo vrata i mala pokrovna pera na krilima su riđaste boje a glava i gornji deo vrata su svetlo sivo obojeni.

RASPROSTRANJENJE: jugozapadni, istočni i jugoistočni deo Evrope. Na prostoru Panonske nizije, najbrojnija populacija se nalazi u Mađarskoj. U Srbiji se gnezdi jedino na severu Banata.

STANIŠTE: suva, otvorena travnata staništa, pustare, slatine i stepe sa mozaičnom strukturom poljoprivrednih kultura

ISHRANA: insekti, sitni sisari, vodozemci i biljna hrana

VELIČINA NACIONALNE POPULACIJE: oko 25 jedinki

FAKTORI UGROŽAVANJA: najznačajniji negativni faktori su: intenzivna poljoprivredna proizvodnja,  neodgovarajući način gazdovanja livadama i pašnjacima, uništavanje staništa preoravanjem, uništavanje gnezda i legla, prisustvo prirodnih neprijatelja, nepovoljni uslovi za ishranu tokom zimskih meseci, itd.

AKTUELNO STANJE: u našoj zemlji je poznata samo jedna populacija ove vrste,koja je uglavnom skoncentrisana na Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci celike droplje“ na severnom delu Banata. Brojnost ove nacionalne populacije varira iz godine u godinu oko broja od 25 jedinki. Tokom poslednjih godina populacija ima trend slabog opadanja broja mu\jaka i rasta broja ženki. Monitoringom u maju registrovano je šepurenje smanjenog intenziteta, kao i prisustvo gnezdeći aktivnih ženki. Velika droplja je u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

AKTIVNE MERE ZAŠTITE: Najuspešnija metoda unapređenja zaštite ove vrste je zasnovana na radu čuvarske službe. Uz to, važna je i primena metoda gazdovanja zemljištem na način koji je u skladu sa ekološkim zahtevima velike droplje. Druge aktivne mere su: čuvanje gnezda, redukcija predatora, obezbeđivanje mira pretežno u reproduktivnom periodu, edukacija korisnika prostora, redovno sprovođenje monitoringa, štampanje i distribucija promotivnih materijala o značaju zaštite velike droplje i staništa, itd. U cilju unapređenja upravljačkih aktivnosti na očuvanju velike droplje površina zaštićenog područja je tokom 2009. godine zvanično proširena sa 979ha na preko 6000ha.

Izvor vesti: Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine

Gachci I Vetruske S
 

Napuštena gnezda vrana (posebno gačaca) i svraka su veoma važna za gnežđenje sivih vetruški i drugih vrsta ptica grabljivica, ali i sova. Zato se smanjenje broja gačaca, a posebno njihovo namerno istrebljivanje od strane ljudi (po Zakonu o prirodi, kazna za svakog ubijenog gačka je 30.000 dinara), ima za posledicu i smanjenje broja ostalih ptica, koje se gnezde u njihovim gnezdima.

Takođe primeri bar delimičnog oporavka broja nekih vrsta ptica se dešavaju kada se postavljaju veštačke kućice i duplje, u nedostatku prirodnog starog drveća, koje se takođe nemilice uništava - posebno u Vojvodini, koja inače spada u najmanje pošumljene regione u Evropi.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 342 48
Pčelare u Americi brine tajanstveno nestajanje njihovih rojeva... Pčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenje broja pčela proteklih meseci, a Kongres je održao pretres o tom problemu. Pčele ne samo da skupljaju med, nego od njih zavisi i oprašivanje brojnih biljnih vrsta.   Pčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenj...
Com Content 256 48
Delfini, kao i ljudi, prepoznaju imena... Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja ostalih članova svoje vrste. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu. Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini...
Com Content 444 48
Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“... BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“. Izvor: Glas Javnosti Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg ro...
Com Content 1738 48
Zašto širom planete masovno umiru ptice i druge životinje?... U prethodne dve godine mogli smo naći mnoštvo informacija i primera o masovnom umiranju ptica i raznih vrsta morskih životinja - riba, rakova i drugih, uz povremeno nasukavanje većeg broja kitova i delfina. I dalje postoje samo nagađanja o uzrocima ovih veoma zabrinjavajućih događaja, a te pojave se i dalje dešavaju... Kao mogući uzroci navode se različite pojave, a najvećim delom su u vezi sa ljudskim aktivnostima.  U prethodne dve godine mogli smo naći mnoštvo informacija i primer...
Com Content 554 48
Mesari nose štitnike na ušima da ne slušaju krike životinja koje ubijaju... Glavni tužilac Međunarodnog tribunala za prava životinja u Ženevi, dr Kristijan Zajler, bori se za zakonodavstvo koje će zabraniti zloupotrebu životinja. Ovaj nemački doktor filozofije i prava bio je nekoliko puta u Beogradu, gde je držao predavanja o ustavnom pravu za životinje, pa se može reći da je u Srbiju doneo i definiciju ustavnog člana kojim se životinjama garantuje pravo na život.Moderno društvo pravi životinjama pakao od života, što je greh protiv prirode, kaže dr Kristijan Zajler, gl...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pčelare u Americi brine tajanstveno nestajanje njihovih rojeva

Detaljnije »