Ekologija

Modrovrana U Nac. Parku Kruger Afrika
Modrovrana (Coracias garrulus), ugrožena i retka vrsta ptica u Vojvodini


Modrovrana se ponovo gnezdi na Ludašu


12 Jan 2011, 12:05

Posle više decenija, na Ludašu se ponovo gnezdi modrovrana. U Vojvodini se modrovrana gnezdila na veoma malom broju lokacija u severoistočnoj Bačkoj i jugoistočnom Banatu. Zbog nedostatka mesta za gnežđenje (duplji u drveću), njihov broj se, pre preduzimanja mera aktivne zaštite, smanjio na svega oko 20 parova, piše na sajtu Udruženja Riparia.

To je rezultat uspešno sprovedenih mera aktivne zaštite, odnosno postavljanje veštačkih duplji koje sistematski tokom više godina sprovodi Udruženje Riparia, kaže Žika Reh iz pomenutog udruženja.

- Previše padavina i hladni talasi za vreme gnezdećeg perioda su veoma negativno uticali na gnežđenje u celom Karpatskom basenu, što je evidentirano i na Ludašu. Na primer, veliki trstenjak je tri puta pokušavao gnežđenje, ali je ishod, nažalost, u najvećem broju slučajeva bio bezuspešana - broj izletelih mladunaca je veoma mali - objašnjava Žika Reh.

Modrovrana je široko rasprostranjena evroazijska gnezdarica. Više od 50% njene globalne populacije i površine njenog gnezdilišnog areala se nalazi u južnoj i istočnoj Evropi, gde trpi izuzetno negativan populacioni pritisak. U samo jednoj od 29 evropskih zemalja u kojima se gnezdi, brojnost populacije ne opada. Gnezdi se isključivo, unutar otvorenih nizijskih staništa u dolinama reka, a za smeštaj gnezda traži duplje u drveću, ili, ređe, u vertikalnim odsecima tla.

"U Vojvodini se u periodu od 1990. do 2003. gnezdilo samo 15-20 parova ove vrste, čija je nacionalna populacija u istom periodu pretrpela opadanje od 50-70% u odnosu na brojnost pre navedenog perioda. Glavni razlog za ovako negativan lokalni populacioni trend su, intenziviranjem poljoprivrede, i iz korena promenjeni stanišni uslovi u kojima modrovrana danas egzistira. Naime, širenjem površina oranica na uštrb stepskih i oboda slatinskih livada, naknadnim komasacijama poljoprivrednih površina i infrastrukturnim razvojem, iz staništa ove vrste su nestale šumice, grupe stabala, usamljena stara stabla i drvoredi autohtonih vrsta drveća, u čijim prirodnim dupljama se ova tipična dupljašica gnezdi. Veoma intenzivna poljoprivreda, sa pripadajućom masovnom upotrebom insekticida, je negativno uticala na brojnost i dostupnost plena ove vrste: velikih insekata (tvrdokrilaca, cvrčaka, zrikavaca i skakavaca) i sitnih kičmenjaka. Parovi u severoistočnoj Bačkoj i severnom Banatu čine preostali deo populacije nekada vrlo česte ravničarske vrste, koja se, na granici vitalnosti još uvek održava, i u zadnjih godina je primećena blagi rast populacije, zahvaljuljući postavljanju veštačkih duplji. Ova mera aktivne zaštite, kako su pokazala iskustva, veoma efikasna, i predstavlja trajno održivi model aktivne zaštite ove vrste", piše na sajtu Riparia.

Izvor vesti: Sajt grada Subotice

Vetruska Guta Misa
I sive vetruške (Falco vespertinus) su ugrožena vrsta


Srbija i Mađarska štite retke i korisne ptice


Povećao se broj vetruški

Kada je broj modrovrana i vetruški počeo da opada, ekolozi su postavili kućice i veštačke duplje i sada se u Vojvodini gnezdi 100 parova atraktivnih ptica

Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto.

Obe ptice posle zime doleću iz žarkih predela i zato ih neki nazivaju afričkim lepoticama na vojvođanskim poljima.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode predstavili su IPA projekat prekogranične saradnje Srbije i Mađarske na zaštiti ptica koje su dragocene za ekološki sistem, ali su i prirodni ukrasi ravnice. U okviru programa „Natura“ briga o ugroženoj sivoj vetruški (Falco vespertinus) i modrovrani (Coracias garrulus) biće nastavljena. 

- U programu zaštite su dve veoma lepe, atraktivne i ugrožene ptice. Modrovranu viđamo u Potisju, severnom Banatu i Bačkoj, a u njenoj blizini je i mala, lepa grabljivica, siva vetruška – kaže Jožef Gergelj, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

Siva vetruška ne gradi gnezdo već koristi prazna gnezda gačaca, svraka i drugih ptica koje se u kolonijama gnezde u toku reke Zlatice u čokanskoj opštini. Na tom području izbrojali smo 1500 parova gačaca. Kada oni krajem maja izlegu mlade, njihova gnezda će zauzeti sive vetruške koje će doleteti iz Afrike. Odabraće gnezda i podići mlade – kaže Gergelj.

Zbog toga je u održavanju sive vetruške važna zaštita gačaca jer se selice iz Afrike nakratko usele u njihova gnezda. Kada su zaštitnici prirode primetili da se broj gačaca smanjio, postavili su drvene kućice u kojima su vetruške počele da prave gnezda. Slično se dogodilo i sa modrovranom koja za gnežđenje koristi duplje koje izbuše detlići. Pošto detlići prave nove duplje, modrovrane se useljavaju u stare.

- Reč je o vrsti koja je veoma zahtevna kada su u pitanju ishrana i mesto za polaganje jaja. Njihov broj je početkom 2000. godine pao na 30 do 40 parova i zato smo u poslednje tri godine postavili više od 300 drvenih duplji. Broj parova je porastao na sto – dodaje Gergelj.

Ekolozi su odlučili da potave još 400 veštačkih duplji u kojima će se gnezditi ove ptice koje se hrane krupnim insektima pored pašnjaka. Zato su počeli pored pašnjaka da postavljaju veštačka gnezda na električnim stubovima.

Samo 21 droplja

U Specijalnom rezervatu „Pašnjaci velike droplje“, koji zahvataju teritoriju opština Čoka, Kikinda i Novi Kneževac, nalazi se samo 21 ptica. Među 20 ženki je samo jedan odrasli mužjak.

- Očekujemo da se do aprila vrate odrasli mužjaci, koji su migrirali. Da bi jaja bila oplođena, potrebno je prisustvo jednog mužjaka na četiri ženke. Verujemo da će se populacija droplji popraviti jer je rezervat proširen za 7000 hektara – kaže Gergelj.

Nedeljko Kolundžija, Čoka

Izvor: "Blic" od 18. 02. 2011.

Velika Droplja 2
Veoma ugrožena vrsta pod strogim režimom zaštite: velika droplja (Otis tarda), najveća evropska ptica


VELIKA DROPLJA (Otis tarda)


Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i upravljačem Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“-Lovačko udruženje „Perjanica“ je tokom maja meseca sproveo monitoring velike droplje, jedne od najređih i najugroženijih ptica u Evropi.

OPIS VRSTE: najkrupnija ptica evropskog kontinenta. Mužjaci su krupniji od ženki. Grudi, donji deo vrata i mala pokrovna pera na krilima su riđaste boje a glava i gornji deo vrata su svetlo sivo obojeni.

RASPROSTRANJENJE: jugozapadni, istočni i jugoistočni deo Evrope. Na prostoru Panonske nizije, najbrojnija populacija se nalazi u Mađarskoj. U Srbiji se gnezdi jedino na severu Banata.

STANIŠTE: suva, otvorena travnata staništa, pustare, slatine i stepe sa mozaičnom strukturom poljoprivrednih kultura

ISHRANA: insekti, sitni sisari, vodozemci i biljna hrana

VELIČINA NACIONALNE POPULACIJE: oko 25 jedinki

FAKTORI UGROŽAVANJA: najznačajniji negativni faktori su: intenzivna poljoprivredna proizvodnja,  neodgovarajući način gazdovanja livadama i pašnjacima, uništavanje staništa preoravanjem, uništavanje gnezda i legla, prisustvo prirodnih neprijatelja, nepovoljni uslovi za ishranu tokom zimskih meseci, itd.

AKTUELNO STANJE: u našoj zemlji je poznata samo jedna populacija ove vrste,koja je uglavnom skoncentrisana na Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci celike droplje“ na severnom delu Banata. Brojnost ove nacionalne populacije varira iz godine u godinu oko broja od 25 jedinki. Tokom poslednjih godina populacija ima trend slabog opadanja broja mu\jaka i rasta broja ženki. Monitoringom u maju registrovano je šepurenje smanjenog intenziteta, kao i prisustvo gnezdeći aktivnih ženki. Velika droplja je u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

AKTIVNE MERE ZAŠTITE: Najuspešnija metoda unapređenja zaštite ove vrste je zasnovana na radu čuvarske službe. Uz to, važna je i primena metoda gazdovanja zemljištem na način koji je u skladu sa ekološkim zahtevima velike droplje. Druge aktivne mere su: čuvanje gnezda, redukcija predatora, obezbeđivanje mira pretežno u reproduktivnom periodu, edukacija korisnika prostora, redovno sprovođenje monitoringa, štampanje i distribucija promotivnih materijala o značaju zaštite velike droplje i staništa, itd. U cilju unapređenja upravljačkih aktivnosti na očuvanju velike droplje površina zaštićenog područja je tokom 2009. godine zvanično proširena sa 979ha na preko 6000ha.

Izvor vesti: Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine

Gachci I Vetruske S
 

Napuštena gnezda vrana (posebno gačaca) i svraka su veoma važna za gnežđenje sivih vetruški i drugih vrsta ptica grabljivica, ali i sova. Zato se smanjenje broja gačaca, a posebno njihovo namerno istrebljivanje od strane ljudi (po Zakonu o prirodi, kazna za svakog ubijenog gačka je 30.000 dinara), ima za posledicu i smanjenje broja ostalih ptica, koje se gnezde u njihovim gnezdima.

Takođe primeri bar delimičnog oporavka broja nekih vrsta ptica se dešavaju kada se postavljaju veštačke kućice i duplje, u nedostatku prirodnog starog drveća, koje se takođe nemilice uništava - posebno u Vojvodini, koja inače spada u najmanje pošumljene regione u Evropi.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 214 48
Lov je masakr, a ne sport!... Reč sport sinonim je za takmičenje i nadmetanje, a ne za ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja. U ovom kontekstu, reč lov pre se može poistovetiti s masakrom a sam čin lova varvarskim i okrutnim načinom 'zabave'.Reč sport sinonim je za takmičenje i nadmetanje, a ne za ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja. U ovom kontekstu, reč lov pre se može poistovetiti s masakrom a sam čin lova varvarskim i okrutnim načinom 'zabave'. Samo u Hrvatskoj nekoliko vrsta poput medveda...
Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 1758 48
Zahtev za povlačenje odobrenja za odstrel jelena u Nacionalnom parku Đerdap... Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje iz BeogradaTraži dokumentaciju vezano za odobrenje lova u Nacionalnom parku „Đerdap“ od strane Ministarstva Republike Srbije. - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije - Lično ministru Dr. Draganu Glomčiću - Na osnovu Zakona o udruženjima RS, Zakona o dobrobiti životinja RS, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lovstvu RS, naše udruženje „Sloboda za životinje“ Vam upućuje:Z A H T E V1. za povlačenje odobrenj...
Com Content 494 48
Licemerno slepilo 'Vitala'-a... Ekološki pokret Vrbasa: Licemerno slepilo 'Vitala'-a      Ekološki pokret Vrbasa: Licemerno slepilo 'Vitala'-a VRBAS, - "Mi nismo odgovorni za incident na Velikom bačkom kanalu". Odgovor je "Vital"-a na naše osnovane i video-materijalom potkrepljene optužbe.Napredujemo. Velikim i jakim do sada je bilo dovoljno prosto ignorisanje građanskog nezadovoljstva, a sada odjednom počastvovani smo i demantijem. Prazno i neubedljivo ali "uknjiženo".Red je da objasnimo građanima kak...
Com Content 1470 48
HITNO - Obaveštenje o mogućem kršenju propisa o dobrobiti životinja na ergeli Zobnatica... Poštovani, prema članu 3. stav 3. Zakona o dobrobiti životinja, dužnost svakog građanina Republike Srbije je da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti, te Vas obaveštavamo da imamo informacije da vlasnici čuvene ergele Zobnatica - Akcionarsko društvo za poljoprivrednu proizvodnju ZOBNATICA iz Bačke Topole nameravaju da do kraja ove godine konje sa imanja prodaju ili UBIJU (daju na kla...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lov je masakr, a ne sport!

Detaljnije »