Ekologija

Tamis Potrovane Ribe S

 

utorak, 22. jun 2010, 17:55 -> 18:48

Oko tri tone ribe uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu.

"Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Pančevu Vladimir Delja.

U prethodna dva dana u Tamišu između, sela Jabuke i Pančeva, ribočuvari su primetili masovno uginuće oko tri tone ribe i rakova.

Predsednik Saveza ribolovaca Vojvodine Duško Jovanović rekao je da su prva merenja pokazala da je u vodi Tamiša između sela Jabuke i Pančeva nivo kiseonika tri puta manji od minimuma za preživljavanje ribe i rakova.

"Pretpostavljamo da se zbog toplog i sunčanog vremena namnožila mrka alga koja troši velike količine kiseonika iz vode, ali ne očekujemo da se pomor nastavi jer je zbog oblačnog vremena fotosinteza skoro zaustavljena", dodao je Jovanović.

Koordinator projekta "Ekostatus reke Tamiš" Branislav Vulić je ocenio, međutim, da do množenja mrke alge može doći i zbog prisustva fosfora i azota u vodi koja može biti i posledica spiranja iz okolnih njiva usled obilnih kiša ove godine, ali i zbog drugih zagađivača na obalama Tamiša.
"Na toku Tamiša kroz našu zemlju ima veoma mnogo zagađivača, od neprečišćene kanalizacije, preko divljih deponija i poljoprivrednih farmi do industrije. Uzrok bi moglo biti i nešto od toga", rekao je Vulić.

Služba sanitacije pančevačke Higijene sakuplja uginulu ribu i ona će potom biti poslata u somborsku kafileriju gde će biti uništena, rekao je šef te službe Vladimir Zec.

Izvor vesti: RTS

***************************************************

Kanal DTD najveći zagađivač Tamiša

22. jun 2010. | 17:46 | Izvor: Beta

Najveći zagađivač Tamiša u Srbiji je kanal Dunav-Tisa-Dunav koji svojim sadržajem znatno smanjuje količinu kiseonika u vodi, rekao je danas koordinator prekograničnog projekta Ekostatus reke Tamiš Borislav Vulić.

"Sve do kanala kod Sečnja, Tamiš je bistra, gotovo planinska, reka sa mnogo kiseonika i ribe. Od tog kanala nadalje boja vode se menja, a količina kiseonika opada dvostruko", precizirao je Vulić u Pančevu na kraju zajedničkog projekta Srbije i Rumunije.

"Tamiš zagađuju neprečišćena kanalizacija, mnogobrojne septičke jame i ogroman broj malih kućnih deponija na obalama u mestima uz tu reku", izjavila je šef službe za strateško planiranje gradske uprave Jelena Novakov.

Svi rezultati merenja kvaliteta vode i katastar zagađivača biće predstavljeni 30. juna na statusnoj konferenciji kojom se završava prva faza ovog projekta finansiranog iz fondova Evropske unije sa 170.000 evra.

"Iz istih fondova uskoro bi trebalo da bude odobreno novih 640.000 evra za drugu fazu koja podrazumeva propisivanje mera prevencije, zaštite i saniranja posledica zagađenja Tamiša", najavila je Novakovljeva.

Taj deo projekta trajaće 18 meseci, a na kraju je planirano potpisivanje konvencije između Rumunije i Srbije o brizi za Tamiš i zajednička akcija Dani Tamiša.

"Akcija će trajati mesec dana i tokom nje će nevladine organizacije, pojedinci i ribolovačka udruženja čistiti reku od plutajućeg otpada i divljih deponija na obalama", dodala je Jelena Novakov.

Kako je dodala, projekat je počeo sa zajedničkom idejom dve države da se Tamiš pretvori u prvu ekološku reku u našoj zemlji i na njemu razvija ekoturizam.

Izvor vesti: RTV

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 310 48
Ljudska pohlepa ubija životinje... Barselona - Aktivisti svetski poznate organizacije za zaštitu prava životinja PETA, uz podršku kolega iz organizacije Anima Naturalis, pozirali su nagi, a jedan od učesnika drži transparent na kojem piše: Koliko treba da ih umre zbog jedne bunde.  Barselona - Aktivisti svetski poznate organizacije za zaštitu prava životinja PETA, uz podršku kolega iz organizacije Anima Naturalis, pozirali su nagi, a jedan od učesnika drži transparent na kojem piše: Koliko treba da ih umre zbog jedne bunde?...
Com Content 1467 48
Najezda bubamara!... Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo. Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta. Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara 26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92 Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Paza...
Com Content 1609 48
Inteligencija i svest životinja... Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije. Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Slonovi na poseban nači...
Com Content 1611 48
Jato kitova nasukano na Novom Zelandu... Jato od 74 kita nasukalo se na jednoj udaljenoj plaži na severu Novog Zelanda, saopštile su tamošnje vlasti. Ovo je drugi takav slučaj u poslednjih mesec dana. Nađeno je 25 uginulih životinja, a 49 su još bile žive kada su zvaničnici stigli na tu plažu, rekao je predstavnik novozelandskog ministarstva za zaštitu životne sredine Džonatan Maksvel. On je dodao da je još 50 kitova primećeno nedaleko od obale. "Potreban nam je što veći broj dobrovoljaca, pošto ćemo moći da ih vratimo u more ...
Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ljudska pohlepa ubija životinje

Detaljnije »