Ekologija

Tamis Potrovane Ribe S

 

utorak, 22. jun 2010, 17:55 -> 18:48

Oko tri tone ribe uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu.

"Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Pančevu Vladimir Delja.

U prethodna dva dana u Tamišu između, sela Jabuke i Pančeva, ribočuvari su primetili masovno uginuće oko tri tone ribe i rakova.

Predsednik Saveza ribolovaca Vojvodine Duško Jovanović rekao je da su prva merenja pokazala da je u vodi Tamiša između sela Jabuke i Pančeva nivo kiseonika tri puta manji od minimuma za preživljavanje ribe i rakova.

"Pretpostavljamo da se zbog toplog i sunčanog vremena namnožila mrka alga koja troši velike količine kiseonika iz vode, ali ne očekujemo da se pomor nastavi jer je zbog oblačnog vremena fotosinteza skoro zaustavljena", dodao je Jovanović.

Koordinator projekta "Ekostatus reke Tamiš" Branislav Vulić je ocenio, međutim, da do množenja mrke alge može doći i zbog prisustva fosfora i azota u vodi koja može biti i posledica spiranja iz okolnih njiva usled obilnih kiša ove godine, ali i zbog drugih zagađivača na obalama Tamiša.
"Na toku Tamiša kroz našu zemlju ima veoma mnogo zagađivača, od neprečišćene kanalizacije, preko divljih deponija i poljoprivrednih farmi do industrije. Uzrok bi moglo biti i nešto od toga", rekao je Vulić.

Služba sanitacije pančevačke Higijene sakuplja uginulu ribu i ona će potom biti poslata u somborsku kafileriju gde će biti uništena, rekao je šef te službe Vladimir Zec.

Izvor vesti: RTS

***************************************************

Kanal DTD najveći zagađivač Tamiša

22. jun 2010. | 17:46 | Izvor: Beta

Najveći zagađivač Tamiša u Srbiji je kanal Dunav-Tisa-Dunav koji svojim sadržajem znatno smanjuje količinu kiseonika u vodi, rekao je danas koordinator prekograničnog projekta Ekostatus reke Tamiš Borislav Vulić.

"Sve do kanala kod Sečnja, Tamiš je bistra, gotovo planinska, reka sa mnogo kiseonika i ribe. Od tog kanala nadalje boja vode se menja, a količina kiseonika opada dvostruko", precizirao je Vulić u Pančevu na kraju zajedničkog projekta Srbije i Rumunije.

"Tamiš zagađuju neprečišćena kanalizacija, mnogobrojne septičke jame i ogroman broj malih kućnih deponija na obalama u mestima uz tu reku", izjavila je šef službe za strateško planiranje gradske uprave Jelena Novakov.

Svi rezultati merenja kvaliteta vode i katastar zagađivača biće predstavljeni 30. juna na statusnoj konferenciji kojom se završava prva faza ovog projekta finansiranog iz fondova Evropske unije sa 170.000 evra.

"Iz istih fondova uskoro bi trebalo da bude odobreno novih 640.000 evra za drugu fazu koja podrazumeva propisivanje mera prevencije, zaštite i saniranja posledica zagađenja Tamiša", najavila je Novakovljeva.

Taj deo projekta trajaće 18 meseci, a na kraju je planirano potpisivanje konvencije između Rumunije i Srbije o brizi za Tamiš i zajednička akcija Dani Tamiša.

"Akcija će trajati mesec dana i tokom nje će nevladine organizacije, pojedinci i ribolovačka udruženja čistiti reku od plutajućeg otpada i divljih deponija na obalama", dodala je Jelena Novakov.

Kako je dodala, projekat je počeo sa zajedničkom idejom dve države da se Tamiš pretvori u prvu ekološku reku u našoj zemlji i na njemu razvija ekoturizam.

Izvor vesti: RTV

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 118 48
Reagovanja: I kenguri će platiti danak... [b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b]U jednim našim poznatim i priznatim novinama mogao se ovih dana pročitati članak pod zvučnim nazivom ’’I kenguri će platiti danak’’, pomislio bi čovek da je u pitanju neki ekološki tekst o zaštiti i pravima životinja, ali da to nije u pitanju shvatite kad pročitate nadnaslov ’’U susret drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega’’.[b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b] U jednim našim poznatim i priznatim ...
Com Content 513 48
Manje šnicli, zdravija planeta... Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko no...
Com Content 1531 48
Poziv na protest: Za Novi Sad bez cirkusa sa životinjama... Pridružimo se praksi svih velikih gradova i zemalja sveta. Udruženje Prijatelji životinja iz Srbije protestuju ispred cirkusa Korona zbog kršenja Zakona o dobrobiti životinja. Povodom ponovne posete cirkusa Korona Novom Sadu, kojem je gradska veterinarska inspekcija zabranila rad, udruženje Prijatelji životinja u Srbiji organizuje protest, apelujući na građane da ne posećuju cirkus sa životinjama koji trenutno gostuje na području grada i ne učestvuju u okrutnosti nad životinjama te krše...
Com Content 433 48
Održan Protest ispred Cirkusa Korona!... Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje", Neformalna grupa artista i žonglera i Nezavisni aktivisti Srbije održali su: MIRAN PROTEST PROTIV KORIŠĆENJA ŽIVOTINJA U CIRKUSIMA pod nazivom:  ''ZATVORITE CIRKUSE SA ŽIVOTINJAMA" Protest je održan u nedelju 15. juna ispred cirkusa ''KORONA'' na zemunskom keju kod hotela ''Jugoslavija'', od 17 do 20 časova. Zahtevamo donošenje Gradske odluke kojom će se zabraniti cirkusi sa životinjskim tačkama u Srbiji, takođe i...
Com Content 515 48
Ugrožene barske kornjače na Ludaškom jezeru... Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera. Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formira...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Reagovanja: I kenguri će platiti danak

Detaljnije »