Ekologija

 

Sahara Shutterstock
Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara

 

Megašuma će spasiti afrički kontinent

Zeleni zid oko pustinje

D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.

Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.

Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.

Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.

Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.

Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.

Originalna vest: Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1527 48
Poremećene osobe ubijaju životinje... Ljudi koji ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku. Za ovakav model ponašanja odgovorni su geni, ali i vaspitanje, kažu za „Blic nedelje“ stučnjaci iz oblasti psihologije. Za samo nekoliko dana u Beogradu su jednom psu odsečene šape, a drugi je ubijen nožem u pobela dana pred drugim ljudima. Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da, ukoliko ne postoji racionalan razlog poput toga da je pas n...
Com Content 439 48
Sloboda za zivotinje u poseti lipicanerima u ergeli Lipik... Na poziv holandskog pisca i novinara Franka Westermana, koji piše knjigu o sudbini lipicanera iz ergele Lipik tokom devedesetih godina do danas, Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje posetilo je Lipik i lipicanere, koji su posle 17 godina izbeglištva vraćeni u svoju matičnu ergelu. Westerman je ovih dana posetio ergelu Lipik u R.Hrvatskoj sa ciljem da upotpuni svoju knjigu činjenicama i ličnim doživljajem Lipika, ergele, lipicanera, ljudi koji su stvarali tu ergelu, onih lj...
Com Content 1594 48
Rad na terenu – čipovanje i vakcinacija pasa... Većina ljubitelja i zaštitnika životinja, pa i oni koji se bave psima, ne znaju kako izgleda rad na terenu kada treba čipovati i vakcinisati pse. Ovaj posao rade terenski veterinari i veterinarski tehničari, uglavnom u malim gradovima i po selima. U čestim slučajevima bude i verbalnih napada, pa čak i pretnji veterinarima! Često je takvim pretnjama i napadima izložena i veterinarska inspekcija kada krene na teren sa veterinarskim ekipama da kontroliše njihov rad. Vlasnici pasa i mačaka masovno...
Com Content 83 48
Krijumčario kornjače... Bajakovo -- Na graničnom prelazu Bajakovo, između Hrvatske i SCG, policija je zaplenila 504 mlade kornjače. Izvor: Beta Bajakovo -- Na graničnom prelazu Bajakovo, između Hrvatske i SCG,policija je zaplenila 504 mlade kornjače.Državljanin Srbije i Crne Gore je preko Hrvatske nameravao da prokrijumčari kornjače-čančare u Nemačku. Pokušaj krijumčarenja zaštićenih kornjača, čija je vrednost procenjena na oko 280.000 evra, otkrila je Inspekcija za zaštitu prirode pri Ministarstvu kulture Hrvatske, a ...
Com Content 1704 48
Najnovija istraživanja: Krajnji rezultat GMO hrane je smrt... Zajednički eksperiment u sklopu nekoliko instituta i naučnika otkrili su da hrčci hranjeni sa genetski modifikovanom hranom proizvode potomke koji nisu u stanju da proizvedu četvrtu generaciju potomaka.Naučnik Aleksej Surov je opisao eksperiment gde su posmatrali ponašanje hrčaka,njihovo dobijanje na težini i natalitet u nekoliko generacija. Posle rođenja druge generacije hrčaka, primetili su sporije stope rasta i seksualne zrelosti. Sledeća generacija je bila sterilna.Tehnički, krajnji rezultat...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Poremećene osobe ubijaju životinje

Detaljnije »