Ekologija

 

Sahara Shutterstock
Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara

 

Megašuma će spasiti afrički kontinent

Zeleni zid oko pustinje

D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.

Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.

Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.

Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.

Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.

Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.

Originalna vest: Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 526 48
Pola sveta bez vode do 2080. godine... Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništvasuočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalnozagrevanje remeti normalan protok vode i povećava opasnost od poplava,suša i vremenskih nepogoda - svega što uzrokuje manji pristup pijaćojvodi, zaključeno je na međunarodnom panelu o klimatskim promenama. Usled posledica globalnog zagrevanja polovina svetskog stanovništva suočiće se sa nestašicom čiste vode do 2080. godine. Globalno zagrevanje remeti normalan protok vo...
Com Content 513 48
Manje šnicli, zdravija planeta... Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko no...
Com Content 1709 48
Polja zasuta bojnim otrovima... Trovanje pesticidima pet zaštićenih orlova u ataru bačkog sela Vajska, otkriva koliko su nezaštićeni ljudi. Aktivna toksična spustanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov. On, kao i zloglasni soman, sarin i tabun, izaziva haos u funkcionisanju nervnog sitema i brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti ovo sredstvo je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali u Srbiji se još uvek može naći u slobodnoj prodaji.   Boris SUBAŠIĆ | 24. maj 2012. Trovanje pest...
Com Content 519 48
Božićna poruka - Udruženje "Sloboda za životinje" poziva ljude da postanu vegetarijanci!... Za Božić se kaže da je to najradosniji hrišćanski praznik. Pravoslavni paganski običaji održavaju rituale i retko ko na Badnje veče razmišlja o tome šta se zapravo desilo pre oko 2000 godina. A u to vreme, po ovako hladnoj večeri, Marija je tražila prenoćište gde će se poroditi. Svi su joj zatvarali vrata. Da li je u bolovima imala i strah da joj se dete ne rodi u hladnoj noći napolju, strah da se ne smrzne, da li će joj ipak neko otvoriti vrata? I ko je na kraju primio Mariju i ko je Isusa doče...
Com Content 288 48
Laka zarada – uzgajajanje mrava... Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinciji Liaoning, obećala je profit od 35 do 60 % na uloge u lažni projekt.( Izvor: Beta)Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinci...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pola sveta bez vode do 2080. godine

Detaljnije »