Ekologija

 

Sahara Shutterstock
Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara

 

Megašuma će spasiti afrički kontinent

Zeleni zid oko pustinje

D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.

Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.

Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.

Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.

Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.

Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.

Originalna vest: Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1560 48
Luksuzni specijalitet sa aromom sadizma... Mnogobrojne organizacije i društva za zaštitu faune ponovo upozoravaju da se u Srbiji na žalost ne poštuje Zakon o dobrobiti životinja. Taj zakon nalaže svakom građaninu da spreči i prijavi resornom ministarstvu sve oblike zlostavljanja životinja, a u žiži najnovije kampanje ovih udruženja našli su se – gurmanluci. Zakon protiv zlostavljanja životinja u praksi sasvim zaobilazi svečane trpeze Proizvodnja guščije džigerice zabranjena je u čak 16 zemalja, a veterinari upozoravaju da...
Com Content 621 48
Reke nestaju zbog nas... Tonuća sudbina Venecije uskoro bi mogla zadesiti gotovo pola milijardi ljudi koji žive u megapolisima poput Bangkoka. Istraživanja pokazuju da i delte reka – tonu. James Syvitski i njegove kolege sa Univerziteta Colorado proučavali su satelitske snimke i stare geografske atlase 33 rečne delte i otkrili su da je njih 24 utonulo zbog ljudskih delatnosti.   Mnoge reke, poput Crvene reke u Vijetnamu, bile su okosnica ekosistema i ljudskih aktivnosti, a danas su pustinje. U pitanju je niz činio...
Com Content 111 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (6. deo)... Pol Mekkartni, (*1942), pevač, nekadašnji gitarista Bitlsa:''Skoro da smo postali vegetarijanci kada smo na jednom škotskom majurujeli nedeljno pečenje, posmatrajući pritom veselo razigranu jagnjad. Utrenutku smo postali svesni da smo upravo pojeli takvo jagnje. Posletoga samo smo još povremeno jeli salame. A na jednom odmoru naBarbadosu vozili smo se iza nekog teretnjaka sa kokama i on je odjednomnestao u fabrici za preradu živinskog mesa. Od tada ne jedemo ništa štoljudi ubijaju.''Pol Mekkartn...
Com Content 346 48
Početak kraja života kakvog poznajemo na planeti Zemlji?... Poslednji izveštaji iz Međunarodne Unije za konzervaciju Crvene liste prirode (International Union for the Conservation of Nature’s  Red List), IUCN – baza podataka za procenu globalnog statusa 1,5 miliona naučno imenovanih vrsta na Zemlji – označava sa velikom sigurnošću da ćemo izgubiti polovinu svih vrsta do 2150. godine. Biocentričko rešenje Komentari Pola Votsona, osnivača i predsednika organizacije ''Sea Shepherd'' (''Morski pastiri'') Da li čovečanstvo ima budućnost? Mi sada ž...
Com Content 402 48
MANJE MESA, MANJE GLOBALNO ZAGREVANJE... Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, jer bi se zahvaljujući padu broja stoke, smanjila i količina metana koji proizvode životinje nadimanjem, tvrde naučnici. U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu 'Lanset' navodi se da ljudi treba da jedu manje mesa, jer bi smanjivanjem mesa u ishrani za deset odsto opalo ispuštanje gasova kod stoke, koji inače doprinose globalnom otopljavanju. Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, je...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Luksuzni specijalitet sa aromom sadizma

Detaljnije »