Ekologija

 

platani na bulevaru

28. januar 2010. | 17:12 | Izvor: B92

Beograd -- Beogradski Bulevar kralja Aleksandra ostaće bez 400 platana. Iako se građani protive seči drvoreda, u "Zelenilu" tvrde da je uklanjanje stabala neminovno.

Polovinom februara, zbog rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, trebalo bi da počne seča platana u toj ulici. Dok studija Šumarskog fakulteta pokazuje da su stabla još pre tri godine bila u lošem stanju i da je njihovo uklanjanje neminovno, mnogi građani protestuju.

Drvoredi platana simbol su Bulevara kralja Aleksandra i tog dela grada. Međutim, od polovine februara, sva stabla će biti isečena.

Generalni direktor "Zelenila", Radovan Draškić, kaže da seča nema veze sa rekonstrukcijom ulice i da je još 2007. godine Šumarski fakultet uradio studiju prema kojoj je najveći broj stabala oboleo.

"Rekonstrukcija Bulevara je samo pospešila našu odluku da uđemo u jednu ovakvu radikalnu varijantu kada je u pitanju drvored. Problemi sa tim drvećem postoje još od 80-ih godina kada je prvi put došlo do oštećenja korenog sistema, kada su se radile sitnije rekonstrukcije Bulevara”, tvrdi Draškić.

Rekonstrukcija ulice, kao i podzemne kanalizacione i toplovodne mreže dodatno bi oštetita korenje drveća. Zbog toga bi za dve godine ponovo morao da se raskopava Bulevar da bi se vadila stabla.

Beograđani uveliko potpisuju peticiju protiv seče stabala starih nekoliko decenija, a na popularnom sajtu Fejsbuk otvorena je stranica "Sačuvajmo platane".

Građani sa kojima je razgovarala ekipa B92 uglavnom se protive seči stabala u jednoj od najprometnijih ulica u gradu.

"Ja sam protiv toga, zato što je divno imati odraslo drveće. Dok ono ponovo naraste, proći će 30 godina. Meni ne izgleda trulo."

"U principu nisam za to, ali nažalost, mi ne odlučujemo."

"Ja uopšte nisam za seču nikakvu."

"Ako su bolesni treba ih seći, jer kada su nekakve oluje mogu da stradaju i automobili i ljudi."

Profesor Šumarskog fakulteta Čedomir Marković kaže da je pregledom svakog stabla pojedinačno utvrđena masovna pojava truleži, a da su glavni razlog za to radikalna orezivanja stabala u periodu od 1995 do 1997. godine.

"Tad su orezane velikih prečnika. Stvorene su velike rane, koje sporo zarastaju, a koje nisu dezinfikovane. Vrlo brzo se pojavila centralna trulež. Danas je jedino zdrava rubna zona širine 3 do 5 centimetara. Kako su se na njih naslanjale nove grane koje su rasle, postoji opasnost obrušavanja", objašnjava Marković.


Generalni direktor "Zelenila" kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala.

Originalna vest: B92

***

Građani opravdano sumnjaju u istinitost tvrdnji da su platani oboleli. Oni i dalje odolevaju, uprkos nestručnom i neopravdanom sakaćenju, kome su podvrgnuti pre više od deset godina, a koje se nastavlja i danas, jer skoro svake godine oni koji bi trebalo da povećavaju zelene površine, sakate i seku drveće. Ne treba ni naglašavati opšte poznatu činjenicu da su platani na Bulevaru istporijski i kulturni spomenik.

U vreme kada je planeta suočena sa mogućnošću nestanka dve trećine živih vrsta i dve trećine broja ljudi zbog klimatskih promena nastalih najviše zagađivanjem i uništavanjem i sečom šuma i drveća, i kada se u većini normalnih zemalja trude da pošume što više površina, beogradski vlastodršci donose katastrofalne odluke poput seče  platana na Bulevaru i seče šume na Zvezdari...


ZAHTEVAMO od nadležnih da obustave donošenje i sprovođenje ovakvih, po sve nas štetnih odluka!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1525 48
Porez na pse i mačke!... Psi i mačke lutalice ponovo će zauzeti ulice gradova u Srbiji, jer narod neće imati para da plati porez na njihovo držanje! Grad Beograd uveo je porez na kućne ljubimce, i to po 500 dinara godišnje za sterilisane pse i mačke i dvostruko više za nesterilisane.Maja Andrijašević, šefica Odseka za dobrobit životinja pri Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, kaže za Kurir da u Srbiji trenutno svog vlasnika ima 708.000 pasa i 36.000 mačaka. - Što se tiče ostalih kućnih ljubimaca kao što su p...
Com Content 363 48
Vodič preživljavanja kroz globalno zagrevanje... Ovo je prepričan i sažet sadržaj ''Time''-a, posvećen globalnom zagrevanju. Kroz 51 stavku preporučeno je pojedincima, institucijama i industriji kako da svojim doprinosom smanje globalno zagrevanje i njegove pogubne posledice po celokupan život na Zemlji. Ovi saveti su napisani za prilike u SAD, ali ih svakako mogu primeniti i ostali. Originalan tekst možete naći na adresi http://www.time.com/time/specials/2007/environment/ . Ovo je prepričan i sažet sadržaj ''Time''-a, posvećen globalnom zag...
Com Content 447 48
Ne sme da se brani petlu da kukuriče... PODGORICA. Crnogorski zakonodavci su, u skladu sa evropskim standardima o približavanju EU, doneli Zakon o zaštiti dobrobiti životinja, kojim je, između ostalog, predviđena i zabrana onesposobljavanja petlova da se oglašavaju kukurikanjem.PODGORICA. Crnogorski zakonodavci su, u skladu sa evropskim standardima o približavanju EU, doneli Zakon o zaštiti dobrobiti životinja, kojim je, između ostalog, predviđena i zabrana onesposobljavanja petlova da se oglašavaju kukurikanjem. Istim aktom je zabran...
Com Content 415 48
Svet se ruši, cirkus i dalje radi... Zahtevamo – zabranite cirkuse sa zivotinjskim tackama!Posle rusenja tribine u Cirkusu Moskva – umesto zatvaranja cirkusa Grad resava problem tako sto ce u buduce cirkusima omogucavati zakup zemljista na 5 godina na kome se biti cirkus kao privremeni objekat. Umesto da grad podrzi predlog zakona o dobrobiti zivotinja dat od Ministarstva poljoprivrede, po kome se zabranjuju cirkusi sa zivotinjama, on ne samo da daje dozvole istima za svoje nastupe – vec i petogodisnje zakupe! Umesto da budemo pono...
Com Content 172 48
Oduzimanje slobode... Ljudima je zabavno ići u zoološke vrtove gledati životinje u njihovim zatvorima. Te životinje su nam lepe, slatke, simpatične čak ih i žalimo, ali kad prođe tih par sati zabave ili znatiželje, mi odlazimo svojim kućama kao da se nikada ništa nije ni dogodilo.Ljudi su znatiželjni po prirodi i upravo ta osobina dovela je do prve interakcije čoveka sa životinjom. Takođe, ljudska želja za vladanjem, ne samo životinjama već i drugim ljudima, a nažalost i ljudska pohlepa za novcem i moći. Veliku ulogu...

Komentari   

+1 # vlada 20-02-2010 11:35
Forum za zaštitu platana U Beogradu

www.beoplatan.com

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Porez na pse i mačke!

Detaljnije »