Ekologija

 

platani na bulevaru

28. januar 2010. | 17:12 | Izvor: B92

Beograd -- Beogradski Bulevar kralja Aleksandra ostaće bez 400 platana. Iako se građani protive seči drvoreda, u "Zelenilu" tvrde da je uklanjanje stabala neminovno.

Polovinom februara, zbog rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, trebalo bi da počne seča platana u toj ulici. Dok studija Šumarskog fakulteta pokazuje da su stabla još pre tri godine bila u lošem stanju i da je njihovo uklanjanje neminovno, mnogi građani protestuju.

Drvoredi platana simbol su Bulevara kralja Aleksandra i tog dela grada. Međutim, od polovine februara, sva stabla će biti isečena.

Generalni direktor "Zelenila", Radovan Draškić, kaže da seča nema veze sa rekonstrukcijom ulice i da je još 2007. godine Šumarski fakultet uradio studiju prema kojoj je najveći broj stabala oboleo.

"Rekonstrukcija Bulevara je samo pospešila našu odluku da uđemo u jednu ovakvu radikalnu varijantu kada je u pitanju drvored. Problemi sa tim drvećem postoje još od 80-ih godina kada je prvi put došlo do oštećenja korenog sistema, kada su se radile sitnije rekonstrukcije Bulevara”, tvrdi Draškić.

Rekonstrukcija ulice, kao i podzemne kanalizacione i toplovodne mreže dodatno bi oštetita korenje drveća. Zbog toga bi za dve godine ponovo morao da se raskopava Bulevar da bi se vadila stabla.

Beograđani uveliko potpisuju peticiju protiv seče stabala starih nekoliko decenija, a na popularnom sajtu Fejsbuk otvorena je stranica "Sačuvajmo platane".

Građani sa kojima je razgovarala ekipa B92 uglavnom se protive seči stabala u jednoj od najprometnijih ulica u gradu.

"Ja sam protiv toga, zato što je divno imati odraslo drveće. Dok ono ponovo naraste, proći će 30 godina. Meni ne izgleda trulo."

"U principu nisam za to, ali nažalost, mi ne odlučujemo."

"Ja uopšte nisam za seču nikakvu."

"Ako su bolesni treba ih seći, jer kada su nekakve oluje mogu da stradaju i automobili i ljudi."

Profesor Šumarskog fakulteta Čedomir Marković kaže da je pregledom svakog stabla pojedinačno utvrđena masovna pojava truleži, a da su glavni razlog za to radikalna orezivanja stabala u periodu od 1995 do 1997. godine.

"Tad su orezane velikih prečnika. Stvorene su velike rane, koje sporo zarastaju, a koje nisu dezinfikovane. Vrlo brzo se pojavila centralna trulež. Danas je jedino zdrava rubna zona širine 3 do 5 centimetara. Kako su se na njih naslanjale nove grane koje su rasle, postoji opasnost obrušavanja", objašnjava Marković.


Generalni direktor "Zelenila" kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala.

Originalna vest: B92

***

Građani opravdano sumnjaju u istinitost tvrdnji da su platani oboleli. Oni i dalje odolevaju, uprkos nestručnom i neopravdanom sakaćenju, kome su podvrgnuti pre više od deset godina, a koje se nastavlja i danas, jer skoro svake godine oni koji bi trebalo da povećavaju zelene površine, sakate i seku drveće. Ne treba ni naglašavati opšte poznatu činjenicu da su platani na Bulevaru istporijski i kulturni spomenik.

U vreme kada je planeta suočena sa mogućnošću nestanka dve trećine živih vrsta i dve trećine broja ljudi zbog klimatskih promena nastalih najviše zagađivanjem i uništavanjem i sečom šuma i drveća, i kada se u većini normalnih zemalja trude da pošume što više površina, beogradski vlastodršci donose katastrofalne odluke poput seče  platana na Bulevaru i seče šume na Zvezdari...


ZAHTEVAMO od nadležnih da obustave donošenje i sprovođenje ovakvih, po sve nas štetnih odluka!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...
Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...
Com Content 1662 48
Izašao je novi 6-7 dvobroj časopisa "Sloboda za životinje"... Pozdravljamo vas, dragi čitaoci, Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 6/7 Udruženja „Sloboda za životinje“. A u njemu ima više interesantnih tema koje imaju za cilj da se dublje zamislimo: Na početku se objašnjava šta je Zemlja mira; zašto je ugrožena i zašto to ne smemo dozvoliti! Kako da je zaštitimo, kako da damo svoj glas da se očuva? Zašto je hrana sve skuplja i zašto je nema? Malo smo i o tome razmišljali, sasvim dovoljno da i vas potaknemo da zauzmete svoj lični sta...
Com Content 1759 48
Novi Zakon o prekršajima - Oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja... Od 1. marta 2014. godine počinje da važi novi Zakon o prekršajima, u kome se član 66 odnosi na oduzimanje životinja i zabranu držanja životinja.Oduzimanje životinja od vlasnika ili držaoca koji je oglašen odgovornim za prekršaj iz oblasti zaštite dobrobiti životinjaizriče se radi sprečavanja učinioca prekršaja da ponovi prekršaj, odnosno na drugi način da nastavi da ugrožava dobrobit životinja.   Od 1. marta 2014. godine počinje da važi novi Zakon o prekršajima, kojeg u celosti možete p...
Com Content 330 48
Upozorenje o Globalnom zagrevanju povodom 20. marta Svetskog Dana bez mesa... Udruženje “Sloboda za životinje” će opravdati svoje ime samo ako se zauzima za prirodu, za životinje, za našu Zemlju. Poznato je da je u decembru 2006. godine u javnosti objavljen izveštaj OUN-ove organizacije FAO koji upečatljivo pokazuje da gajenje stoke predstavlja jedan od dva do tri najznačajnija uzročnika najvećih problema povezanih sa zaštitom čovekove okoline. Nasa molba na početku :Ako hoćete da podržite molbe u ovom Saopštenju-u, pošaljite ga dalje : članovima svoje porodic...

Komentari   

+1 # vlada 20-02-2010 11:35
Forum za zaštitu platana U Beogradu

www.beoplatan.com

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Intervju sa dr. Melanie Joy

Detaljnije »