Ljudi su znatiželjni po prirodi i upravo ta osobina dovela je do prve interakcije čoveka sa životinjom. Takođe, ljudska želja za vladanjem, ne samo životinjama već i drugim ljudima, a nažalost i ljudska pohlepa za novcem i moći. Veliku ulogu igra i ljudska sebičnost, želja za posedovanjem i osećaj samozadovoljstva. Važno je da smo mi srećni, da je nama dobro. Ljudski odnos sa životinjom je otišao predaleko, ako se i ne može vratiti, može se zaustaviti.

Životinji ne treba naša "ljubav" kakvu je mi iskazujemo (e.g. naši dodiri, naš ulazak u njihove nastambe, naša želja da se igramo sa mladuncima),a najviše im škodi naša želja da upravljamo njihovim životima misleći da je onako kako mi to vidimo najbolje za njih. Svaka životinjska vrsta i podvrsta različita je upravo zbog svoje jedinstvenosti, i najgore je po životinju kad nešto promenimo u tom skladu. Pa makar i u ime ljubavi.

Ljudima je zabavno ići u zoološke vrtove gledati životinje u njihovim zatvorima. Te životinje su nam lepe, slatke, simpatične čak ih i žalimo, ali kad prođe tih par sati zabave ili znatiželje, mi odlazimo svojim kućama kao da se nikada ništa nije ni dogodilo. Prve životinje su upravo brutalno otrgnute iz svoje sredine, iz svojih domova, od svoje porodice, bez pitanja ili pristanka dovedene u najokrutnije uslove, a zašto? Da bi mogli reći kako je tigar lep i velik, ili kako nas je majmun nasmejao, i kako smo proveli lepo popodne. Ogromna nepravda je načinjena. Pitanje je da li smo mi toga vredni, naših par sati prividnog i izvrnutog zadovoljstva?

Ostale životinje koje se rode u zatočeništvu su uskraćene za ono na šta imaju pravo, što im je dato sa istom važnošću kao i svakom živom stvoru - uskraćeno im je pravo na slobodu i mir. A ko smo mi da se usuđujemo doneti takvu odluku?

Jednako je i sa Delfinima, Kitovima ubicama, Tuljanima i svim životinjama kojima se divimo i smejemo dok svakodnevno zarađuju svoju hranu ispunjavajući naše neprirodne zahteve. Uslovi života koje im namećemo nisu čak ni približno slični onima u divljini. A zašto? Zato da možemo reći kako su Delfini posebne i inteligentne životinje, dok sedimo uz kafu i tek toliko čavrljamo. Slična ili gora priča je sa životinjama u cirkusima, sa svim ostalim životinjama u kavezima (onima za uzgoj, za prodaju, npr. glodarima, pticama i reptilima, psima, divljim mačkama...) sa svim životinjama kojima je ljudska ruka promenila život.

Svi oni koji se bave životinjama, kao profesijom na žalost od velike iskrene ljubavi ne vide da takva ljubav životinji ne samo da ne treba, već je često i uništava. To možda okrutno zvuči, ali zbog našeg neznanja i prevelike želje upravo je tako. Naučnici koji proučavaju neku određenu vrstu, takođe ponekad pređu granicu, i na neki način ipak poremete taj sklad. Sve u ime ljubavi. Ljudi jednostavno moraju imati svoje prste u svemu, zbog pozitivnih ili negativnih razloga svejedno, jer je ishod jednak.

Čak uz svo znanje, niko ne može reći da zna sve o nekoj vrsti, tj. da zna puno ili da je to što tvrdi zaista tako. Svako živo biće i sve na ovoj planeti, ima isključivo važnu ulogu i oduzimanjem samo jedne stvara se haos, za koji mi ne želimo uzeti odgovornost. Žalosno je to što nam je važnije sakriti se i živeti u svojim iluzijama, sebično stvarajući sebi ugodnost na račun drugih bića. Umesto da ostavimo druge životinjske vrste na miru i pobrinemo se za svoju, mi činimo upravo obrnuto. Nađimo utehu i zadovoljstvo u davanju svoje iskrene ljubavi drugim ljudima, kojima ona najviše i treba biti namenjena. Volimo životinje i prirodu izdaleka, sa poštovanjem.

Najgore za sva živa bića (ne zaboravimo da smo i mi životinje, spadamo u sisare) je kad im se oduzme sloboda. Kada ptica ne može ispružiti krila i iskoristiti taj toliko poseban dar letenja, kada riba ne može uživati u čarima okeana i mora, a vuk u prostranstvima šuma i brda. Oduzimanje slobode ubija svačiji duh.Zar je to ono što mi želimo i volimo raditi drugima? Zamislimo da je situacija malo drugačija i da je neka druga vrsta naprednija od nas i da sve sto mi radimo drugim životinjama, oni rade nama. Na žalost možda i ne moramo zamisliti, jer ima dosta ljudi koji to rade i drugim ljudima. Zar želimo biti takvi ljudi?? Zar nam nimalo nije stalo do poštovanja slobode drugih??

Pomozimo onima kojima ipak sada treba naša pomoć, a sve one u čije živote još nije kročio čovjek najbolje je da ostavimo na miru!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 205 48
Vivisekcija - Foto galerija 1... Deo 1   Deo 1 Deo 1 ...
Com Content 24 48
Akcija povodom 4.oktobra Svetskog Dana zaštite životinja 2004 - Štand na Trgu Nikole Pašića... Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” je u periodu od 4.do10.oktobra 2004.god., organizovalo akciju povodom 4. oktobra - Svetskog dana zaštite životinja. Na TrguNikole Pašića u Beogradu svi prolaznici su mogli su da daju svoj doprinos i pridruže se ovoj akciji, te da daju svoj potpis za životinje.   Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” je u periodu od 4.do10.oktobra 2004.god., organizovalo akciju povodom 4. oktobra - Svetskog dana zaštite...
Com Content 490 48
Ribama preti istrebljenje... Najnovija studija američkog federalnog Geološkog zavoda pokazuje da je 40 odsto svih vrsta ribe širom Severne Amerike u opasnosti od istrebljenja. Suzan Haseltajn, biolog u američkom Geološkom zavodu, tvrdi da je "u opasnosti više od 700 vrsta i podvrsta, što predstavlja oko 40 odsto slatkovodne ribe u Severnoj Americi."  Mnogi ribari u Severnoj Americi primetili su te promene i smatraju da se situacija iz godinu u godinu "drastično pogoršava". Direktor američkog Udruženja ribara, Gas Rasam...
Com Content 544 48
Mladi beloglavi sup voli ljude a plaši se ptica... Mladi beloglavi sup, nazvan Srećko, koji je, posle više od godinu dana oporavka zbog slomljena četiri pera u krilu, vraćen u prirodu, više voli da se druži s ljudima, nego da boravi među svojima! Umesto da bude kralj nebeskih visina, Srećko je smešten u kavez gde će provesti – čitav život! Mladi beloglavi sup, koji je posle oporavka vraćen u kanjon reke Trešnjice, nije uspeo da se snađe u prirodiSrećko voli ljude a plaši se pticaKada je, novembra prošle godine, Srećko vraćen u Specijalni rezer...
Com Content 350 48
Ekološka poruka sa koncerta u Tokiju... U okviru planetarnog projekta „Spasimo planetu“, u Sidneju i Tokiju već su održani prvi koncerti koji su tokom jučerašnjeg dana bili organizovani na još 50 lokacija širom sveta, uključujući i naše arheološko nalazište Viminacijum. Pretpostavlja se da je seriju koncerata „Live Earth“, posvećenih zaštiti globalne ekologije, koji su izvedeni na stadionima u devet svetskih metropola i na drugim lokacijama, preko televizije, radija i interneta pratilo više od dve milijarde ljudi.Koncerti ...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Vivisekcija - Foto galerija 1

Detaljnije »