Cirkusi

Ljudi su znatiželjni po prirodi i upravo ta osobina dovela je do prve interakcije čoveka sa životinjom. Takođe, ljudska želja za vladanjem, ne samo životinjama već i drugim ljudima, a nažalost i ljudska pohlepa za novcem i moći. Veliku ulogu igra i ljudska sebičnost, želja za posedovanjem i osećaj samozadovoljstva. Važno je da smo mi srećni, da je nama dobro. Ljudski odnos sa životinjom je otišao predaleko, ako se i ne može vratiti, može se zaustaviti.

Životinji ne treba naša "ljubav" kakvu je mi iskazujemo (e.g. naši dodiri, naš ulazak u njihove nastambe, naša želja da se igramo sa mladuncima),a najviše im škodi naša želja da upravljamo njihovim životima misleći da je onako kako mi to vidimo najbolje za njih. Svaka životinjska vrsta i podvrsta različita je upravo zbog svoje jedinstvenosti, i najgore je po životinju kad nešto promenimo u tom skladu. Pa makar i u ime ljubavi.

Ljudima je zabavno ići u zoološke vrtove gledati životinje u njihovim zatvorima. Te životinje su nam lepe, slatke, simpatične čak ih i žalimo, ali kad prođe tih par sati zabave ili znatiželje, mi odlazimo svojim kućama kao da se nikada ništa nije ni dogodilo. Prve životinje su upravo brutalno otrgnute iz svoje sredine, iz svojih domova, od svoje porodice, bez pitanja ili pristanka dovedene u najokrutnije uslove, a zašto? Da bi mogli reći kako je tigar lep i velik, ili kako nas je majmun nasmejao, i kako smo proveli lepo popodne. Ogromna nepravda je načinjena. Pitanje je da li smo mi toga vredni, naših par sati prividnog i izvrnutog zadovoljstva?

Ostale životinje koje se rode u zatočeništvu su uskraćene za ono na šta imaju pravo, što im je dato sa istom važnošću kao i svakom živom stvoru - uskraćeno im je pravo na slobodu i mir. A ko smo mi da se usuđujemo doneti takvu odluku?

Jednako je i sa Delfinima, Kitovima ubicama, Tuljanima i svim životinjama kojima se divimo i smejemo dok svakodnevno zarađuju svoju hranu ispunjavajući naše neprirodne zahteve. Uslovi života koje im namećemo nisu čak ni približno slični onima u divljini. A zašto? Zato da možemo reći kako su Delfini posebne i inteligentne životinje, dok sedimo uz kafu i tek toliko čavrljamo. Slična ili gora priča je sa životinjama u cirkusima, sa svim ostalim životinjama u kavezima (onima za uzgoj, za prodaju, npr. glodarima, pticama i reptilima, psima, divljim mačkama...) sa svim životinjama kojima je ljudska ruka promenila život.

Svi oni koji se bave životinjama, kao profesijom na žalost od velike iskrene ljubavi ne vide da takva ljubav životinji ne samo da ne treba, već je često i uništava. To možda okrutno zvuči, ali zbog našeg neznanja i prevelike želje upravo je tako. Naučnici koji proučavaju neku određenu vrstu, takođe ponekad pređu granicu, i na neki način ipak poremete taj sklad. Sve u ime ljubavi. Ljudi jednostavno moraju imati svoje prste u svemu, zbog pozitivnih ili negativnih razloga svejedno, jer je ishod jednak.

Čak uz svo znanje, niko ne može reći da zna sve o nekoj vrsti, tj. da zna puno ili da je to što tvrdi zaista tako. Svako živo biće i sve na ovoj planeti, ima isključivo važnu ulogu i oduzimanjem samo jedne stvara se haos, za koji mi ne želimo uzeti odgovornost. Žalosno je to što nam je važnije sakriti se i živeti u svojim iluzijama, sebično stvarajući sebi ugodnost na račun drugih bića. Umesto da ostavimo druge životinjske vrste na miru i pobrinemo se za svoju, mi činimo upravo obrnuto. Nađimo utehu i zadovoljstvo u davanju svoje iskrene ljubavi drugim ljudima, kojima ona najviše i treba biti namenjena. Volimo životinje i prirodu izdaleka, sa poštovanjem.

Najgore za sva živa bića (ne zaboravimo da smo i mi životinje, spadamo u sisare) je kad im se oduzme sloboda. Kada ptica ne može ispružiti krila i iskoristiti taj toliko poseban dar letenja, kada riba ne može uživati u čarima okeana i mora, a vuk u prostranstvima šuma i brda. Oduzimanje slobode ubija svačiji duh.Zar je to ono što mi želimo i volimo raditi drugima? Zamislimo da je situacija malo drugačija i da je neka druga vrsta naprednija od nas i da sve sto mi radimo drugim životinjama, oni rade nama. Na žalost možda i ne moramo zamisliti, jer ima dosta ljudi koji to rade i drugim ljudima. Zar želimo biti takvi ljudi?? Zar nam nimalo nije stalo do poštovanja slobode drugih??

Pomozimo onima kojima ipak sada treba naša pomoć, a sve one u čije živote još nije kročio čovjek najbolje je da ostavimo na miru!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 588 48
Preti nam najveće izumiranje flore i faune od nastanka života na Zemlji... Sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo bi da dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta biljaka i životinja do kraja 21. veka, što je skoro jednako ukupnom dosadašnjem broju izumrlih organizama Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne sredine kao što je Svetski fond za...
Com Content 155 48
Vegetarijanstvom do raja... Kompozitor Richard Wagner verovao je da je celi život sveta stvar. Na vegetarijanstvo je gledao kao "prirodnu ishranu" koja može spasiti čovečanstvo od nasilničkih tendencija, te nam pomoći vratiti se u "davno izgubljen Raj".Želimo li što više saznati o istoriji vegetarijanstva potrebno je posegnuti za najstarijim spisima sveta i to u prvom redu svetim spisima poput Biblije, Kurana, Talmuda, Veda... Vratimo se u razdoblje ra...
Com Content 1742 48
Divlje životinje u Karađorđevu izlovljene do istrebljenja... U lovištu Karađorđevo nedostaju 864 komada divljači čija se vrednost procenuje na oko 80 miliona dinara, saznaje “Blic”. Protiv rukovodstva ovog lovišta, koje je u okviru Vojne ustanove Morović, podneta je krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu u kojoj se terete da su odgovorni za istrebljenje pojedinih vrsta divljači, među njima i muflona koji su bili brend Karađorđeva. Prijave protiv rukovodstva: Zbog krivolova u Karađorđevu mufloni i jeleni pred istrebljenjem Željka Jevtić ...
Com Content 1760 48
Obeležavanja Dana (veganskog) proleća... Prvi dan proleća je simbol ponovnog rođenja i obnove prirode. Taj dan je u svetu poznat i kao Dan bez mesa. Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” tim povodom je 20. marta u 19h u Multimedijalnom centru “Reč” u ul. Vojvode Šupljikca 6 Beograd, organizovalo Vegan veče na kome su prisutni pogledali interesantan i informativan film “Dosije meso”.  Želimo ljude na ovaj dan podstaći da razmisle o svojoj ishrani, da razmisle da li žele i dalje biti saučesnici u mučenju i ...
Com Content 1646 48
Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji... Ovde ćemo navesti nekoliko vesti koje opisuju nastojanja ekologa i biologa da zaštite ugrožene i retke vrste ptica u Srbiji, i to sive vetruške, modrovrane i velike droplje. Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto. A u Specijalnom rezervatu &b...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Preti nam najveće izumiranje flore i faune od nastanka života na Zemlji

Detaljnije »