Cirkusi

Cirkus01 Blic Zoran Ras F
"Prisustvom životinja (u cirkusima) deca dobijaju poruku da je nasilje prema životinajma prihvatljivo"

Tanjug | 14. 06. 2010. - 12:34h | Foto: Z. Raš, Blic |

Iako je prošlo godinu dana od usvajanja Zakona o dobrobiti životinja koji zabranjuje držanje, reprodukciju i korišćenje divljih životinja za prikazivanje, i posedovanje "putujućih zoo vrtova", cirkusi širom Srbije i dalje krše taj zakon, rekla je danas koordinator udruženja "Sloboda za životinje" Katica Spasić.

Napominjujući da životinje u cirkusima žive u nehumanim uslovima i da su veoma često zlostavljane, Spasić je rekla da to udruženje od ministarstava i veterinarskih inspektora zahteva da počnu da primenjuju sopstvene zakone.

Ona je izjavila da te životinje bez kontrole prolaze kroz zaražena područja i da se zbog toga može desiti da se i one zaraze i šire opasne bolesti, čija pojava i širenje se moraju po zakonu kontrolisati.

"Nije poznato da li su te životinje prenosioci različitih opasnih bolesti koje se mogu preneti na druge životinje ili ljude", ocenila je Spasić i dodala da nema kontrole njihove ishrane i da je vrlo verovatno da dobijaju hranu sumnjivog porekla.

Udruženje "Sloboda za zivotinje" zahteva da se po zakonu zabrane tačke sa životinjama, da se cirkusima koji u Srbiju ulaze iz inostranstva zabrani ulazak ako poseduju životinje i da se zakonski reguliše šta će biti sa cirkuskim divljim životinjama kada više ne budu u njima.

Spasić je kao primer navela Cirkus Monte Karlo, poreklom iz Mađarske, koji sa sobom vozi majmune, krokodila, zmije, rakune, aru i druge papagaje, slona, noja, dvogrbe kamile, zebru i druge životinje, a većina njih učestvuje u cirkuskim "tačkama".

Prema njenim rečima, cirkusi su najaktraktivniji za decu, a prisustvom životinja u njima, deca dobijaju nedvosmislenu poruku da je nasilje prema životinjama prihvatljivo, da je "normalna stvar" da se bičevima primoravaju da rade stvari koje ljudi žele.

Rukovodilac grupe za dobrobit životinja u Ministarstvu poljoprivrede Maja Andrijašević rekla je da Zakon o dobrobiti životinja zabranjuje i izlaganje divljih životinja na takmičenjima i priredbama, osim u naučne svrhe i na izložbama.

"Za ostale vrste životinja, kada je u pitanju javno prikazivanje, neophodna je dozvola koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede", izjavila je Andrijašević Tanjugu i dodala da se dozvola dobija samo ako nisu ugroženi život, zdravlje i dobrobit životinja.

Prema njenim rečima, uslovi za dobijanje dozvole su i da se životinje ne prisiljavaju na ponašanje nesvojstveno vrsti i ne izvrgavanje ruglu njihovih fizičkih i psihičkih osobina.

Andrijašević je rekla da je na osnovu Zakona o veterinarstvu, vlasnik životinja dužan da se stara o zdravlju i dobrobiti životinja i dodala da ukoliko postoji sumnja na zaraznu bolest, to odmah mora prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Ona je istakla da su i za cirkuske životinje obavezne preventivne mere i dijagnostička ispitivanja propisana Programom mera zdravstvene zaštite životinja i dodala da svaki transport životinje prati uverenje o njenom zdravstvenom stanju i potvrda o zdravstvenom stanju životinje u prometu.

Prilikom uvoza ili provoza životinja kroz Srbiju potrebno je od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprave za veterinu, dobiti uvoznu dozvolu kojom se utvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i rizik po zdravlje životinja i ljudi, naglasila je Andrijašević.

Ona je naglasila da je zabranjeno korišćenje divljih životinja u cirkusima, za šta su propisane i visoke kazne, i da se samim tim ne sprovodi ni prevoz životinja za potrebe cirkusa.

Skupština Srbije usvojila je 30. maja prošle godine Zakon o dobrobiti životinja kojim je strogo zabranjeno izlaganje divljih životinja, pa je stoga i u cirkusima zabranjeno njihovo prikazivanje i učestvovanje u tačkama.
 

Cirkus201 Blic  F
Zakon o dobrobiti životinja Skupština Srbije usvojila je 30. maja 2009.

Circus Bear
"Sloboda za životinje" zahteva zabranu cirkuskih tačaka sa životinjama

Izvor vesti: Blic

*****************

Ipak u međuvremenu se pojavila i jedna lepa vest o tome kako su u Pančevu ispoštovali novi zakon, kojim se zabranjuje cirkusima da dresiraju i sa sobom sele divlje životinje:
 

04. 06. 2010.

Društvo „Ljubimci” u akciji
 
Otišao cirkus iz našeg malog grada

Radili uprkos zabrani srpskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede * Zašto su otkazane predstave u petak.

Pripreme za gostovanje cirkusa „Monte Karlo” počele su još pre dve nedelje. Po gradu su lepljeni šareni plakati, oko stubova saobraćajnih znakova postavljani su kartonski nazovibilbordi, deljeni su flajeri (čiji donosioci ostvaruju pravo na 50 odsto popusta)... Pored toga, kao u nekom nadrealističkom filmu, ulicama našeg grada, uz karnevalsku muziku, gospođe u šljokicama i dopola pripremljene klovnove, na kamionskoj prikolici vožen je ogroman indijski slon. Prva predstava bila je zakazana za 26, a poslednja za 30. maj.
 
Ko je domaćin, a ko je bio gost?


Na sreću životinja, a na žalost vlasnika cirkusa, među domaćinima je bilo i Društvo prijatelja životinja „Ljubimac”, koje je 26. maja u jutarnjim satima obavestilo pančevačke medije i nadležne službe da cirkus „Monte Karlo” koristi divlje životinje u nastupu, mada Zakon o dobrobiti životinja u članu 7. izričito zabranjuje ovakav vid postupanja sa životinjama.

„Zahtevamo da eksploatacija životinja na ovakav način bude odmah zaustavljena i sankcionisana. Kazne za nepoštovanje ovog člana Zakona kreću se i do milion dinara”, navodi se u saopštenju Društva „Ljubimci”.

Čovek-slon

Zanimljivo je da je u utorak, 1. juna, dok se cirkus pakovao, slon odbijao da uđe u kamion, a očevici kažu da je preganjanje s njim na keju trajalo oko sat vremena. Kada je to završeno i poslednji šleper krenuo iz Pančeva, na keju je ostala ogromna blatnjava površina. Ko će to sada da sredi i od kog novca? Nadležni u Direkciji za izgradnju i uređenje Pančeva kažu da su na zahtev odgovornih lica iz cirkusa „Melani Dornet”, tj. „Monte Karlo” izdali rešenje za korišćenje javne površine na nekoliko dana i da je to koštalo 50.000 dinara (od toga je 10.000 za taksu).

Međutim, njihov angažman nije se završio na tome. U podne je predsednik tog društva Ivan Kurajov, zajedno s veterinarskim inspektorom Vojom Obradovićem posetio vlasnika cirkusa.

– Inspektor im je prediočio da im je rad zabranjen i pri tom se pozvao na rešenje koje je izdalo Ministarstvo poljoprivrede. Kako se navodi u tom rešenju, odbijeni su njihovi zahtevi za nastupanje u Srbiji, i to za svako mesto za koje su podneli zahtev, zato što u tačkama koriste divlje životinje. Došli su u naš grad uprkos tome i tvrdili da životinje koje imaju nisu divlje pošto su u Indiji korišćene za rad – rekao je Ivan Kurajov.

Kao rezultat angažovanja inspekcije i Društva „Ljubimci” u petak su otkazane obe predstave. Činilo se da male organizacije ipak mogu da izazovu pomak u društvu. U subotu i nedelju pak održane su po dve predstave.

Brica brije ljude

Cirkus „Monte Karlo” iz Mađarske poseduje zebre, kamile, zmije, slona, krokodila i majmune. Pre Pančeva, gostovao je u Zrenjaninu i, kako saznajemo, cirkusante je i tamo posetila inspekcija. Ono što je sporno u njihovom nastupu (a ne odnosi se samo na ovaj cirkus) jeste to da su životinje primorane da rade ono što nije svojstveno njihovoj vrsti.

Može se samo pretpostaviti kroz kakvu torturu prolazi slon kojeg uče da brije čoveka ili zebre dok „vežbaju” da plešu uz muziku. Kurajov kaže da se te životinje najčešće obučavaju uz agresivne metode: ili ih tuku ili ih „dresiraju” uz pomoć električnih (strujnih) štapova.

– Diskutabilan je i transport u zatvorenim kamionima, da li te životinje imaju dovoljno vazduha i prostora, imaju li uslova da tokom puta jedu i piju. U slučaju ovog cirkusa sve je problematično: od toga kako se koriste životinje do načina na koji se transportuju – rekao je predsednik Društva „Ljubimci” i naglasio da su ovom prilikom imali prvu uspešnu saradnju s ovdašnjom inspekcijom, te da su predstavnici cirkusa rekli da nikada više neće doći u Pančevo.

Cela stvar može se sagledati i iz drugog ugla: veliki je broj porodica koje žive od tog cirkusa. Pojedinci i cele porodice s malom decom žive u kamp prikolicama i mesecima obilaze zemlje i gradove. Posao koji obavljaju nije nimalo lak i podrazumeva najave nastupa, postavljanje i sklapanje šatre, ishranu životinja, mnogo fizičkog rada, kilometre pređenog puta... Ipak, nije fer živeti na račun nečije patnje.

Čitaoci će primetiti da se životinje zlostavljaju na svakom koraku. Navedimo samo slučaj keruše Mile, ili šutiranje mačke (na „Fejsbuku”), ili snimak farme u Starčevu na kome se vide mrtva goveda pored živih...

Sve to ne može se uzimati kao argument koji ide u prilog cirkusu sa životinjama primoranim da rade ono što im nije svojstveno. Mora se odnekud krenuti, ma koliko dug bio put do konačnog cilja.

D. Mladenović
 

Izvor vesti: Pančevac

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 374 48
Ručak koji se mrda... Ljubitelji životinja napali su jednog tajvanskog kuvara koji servira specijalitet čiji je sastavni deo pržena riba - čija glava se još trza. Ljubitelji životinja napali su jednog tajvanskog kuvara koji servira specijalitet čiji je sastavni deo pržena riba - čija glava se još trza.Kuvar servira šarana čije je telo isprženo u vreloj masnoći i zaliveno kiselkasto-slatkim prelivom, navodi „Junajted dejli njuz”. „Kad mušterija štapićem kida meso, usput može da vidi kako riba otvara i zatvara čeljust”...
Com Content 438 48
Jednorogi srndać... U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence.U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence. Pretpostavlja se da je rog posledica genetske anomalije ili da je posledi...
Com Content 585 48
Potkresivanje drveća u Beogradu uništava mladunce ptica... JKP Gradsko zelenilo Beograd vrši potkresivanje drveća na Bulevaru Kralja Aleksandra u nedopustivo vreme. Platani i topole su idealna mesta za gnezda ptica, jer su visoki i van domašaja ljudi. U ovom periodu ona su puna mladunaca ptica. Medjutim iako je vreme kada je drveće već  olistalo i puno soka, a krošnje ukrašene loptastim gnezdima, na Bulevaru se sada gotovo celom dužinom samo  može videti obogaljeno drveće, isečeno „do kostiju“ i premazanih „rana“.... JKP Grads...
Com Content 1503 48
Opozicija: Vlast je protiv lovaca... Poslanici opozicije kritikovali su danas predloženi zakon o divljači i lovstvu, navodeći da je koncipiran protiv lovaca, dok je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin odbacio te tvrdnje i ukazao da je predloženi akt podržalo 75.000 lovaca. Poslanici DSS ocenili su da je cilj predloženog akta da se Lovački savez Srbije, prema njhovom mišljenju jedina strukovna organizacija, obesmisli i da ima samo protokolarnu ulogu, iako postoji 100 godina. Cilj zakona je i da lovišta preuz...
Com Content 1505 48
Psi pomažu deci da svedoče na suđenju... Istrenirani umiljati i nežni psi pružaju utehu žrtvama u najtežim trenucima. Za vreme svedočenja pas kraj deteta-žrtve deluje terapeutski. U SAD-u ovakva praksa postoji 7 god. Trend se proširio po celom SAD-u. Psi prolaze posebnu obuku kao i psi vodiči. U Houstonu imaju program 'Šape i red: Posebno pseće odelenje' u kojem radi šest pasa.   Istrenirani umiljati i nežni psi pružaju utehu žrtvama u najtežim trenucima. Za vreme svedočenja pas kraj deteta-žrtve deluje terapeutski. U SAD-u ova...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ručak koji se mrda

Detaljnije »