Beloglavi sup vraćen u sredu u podne, uzleteo je tek u četvrtak ujutru sa hranilišta na Fruškoj Gori
Beloglavi sup, zaštićena retka vrsta orla lešinara, koji je pao u seosko dvorište u Nikincima u Sremu, pušten je u sredu 10.09. oko podneva na hranilište za beloglave supove na obroncima Fruške Gore.
Ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić, u prisustvu ekipe Ministarstva za zaštitu životne sredine i Nacionalnog parka Fruške Gore, pustio ga je na litice hranilišta. Cela ekipa zajedno sa RT Vojvodine, sa spremnim kamerama i fotoaparatima, čekala je da snimi uzlet mladog supa, međutim on je do same večeri razgledao teren skakućući okolo, šireći ponekad krila i gledajući radoznalo prisutne. Malo razočarana ekipa se razišla. Nikola Stojnić ga je obišao predveče, još uvek je bio tu a zadnji put oko 22h obišao ga je Adrijan Ber iz NP Fruška Gora. Sup je još uvek bio tu. Inače njih dvojica su zajedno sa našim stručnjakom za beloglave supove, Bratislavom Grubačem, osnivači hranilišta za beloglave supove na Fruškoj Gori.
Tek u četvrtak ujutru oko 8h on je uzleteo. Adrijan ga je gledao kako je obišao dva kruga pre nego što se uputio u samo njemu poznatom pravcu.
Beloglavi sup nije prebačen u Specijalni rezervat prirode Uvac, kako su neki mediji pogresno preneli, već na Hranilište na Fruškoj Gori, da bi se skratilo njegovo vreme boravka među ljudima, i da se ne remeti njegova odluka o osamostaljivanju.
Inače po rečima Nikole Stojnića, prošle godine je viđen beloglavi sup na Fruškoj Gori, posle više od 100 godina, a ovo vraćanje u prirodu je njegovo drugo pojavljivanje na ovoj lokaciji. U doba kada je na ovo područje dolazio Brem, krajem 19 veka, supovi su se gnezdili na Fruškoj Gori, jer je tada Fruška Gora bila ekstenzivno stočarsko područje, bilo je puno stoke a šume su bile puno lepše i raširenije nego sada.
Od tada do danas se mnogo toga promenilo tako da supova više nema na ovoj lokaciji. Postoje podaci iz 1910. godine da ih je bilo i na Obedskoj bari. Beloglavi supovi sa Trešnjice mogu do hranilišta stići za nešto više od 2h a sa Uvca za više sati, treba im od 4-5 h. Inace sa Uvca idu na Durmitor, tamo jedu i vrate se u toku jednog dana. Za njegov let nisu toliko bitne horizontalne struje. Bitne su vertikalne struje koje ga podignu u visinu i do 2-3000 m sa koje se spušta lagano ne ulažući napor. Leti brzinom i do 120 km/h, iako prilikom potrage za hranom obično jedri, bez mahanja krilima, brzinom od 40-ak km/h. Beloglavi supovi hrane se uginulim životinjama i ne napadaju živ plen.Pronalazeći strvine i hraneći se njima zaustavljaju zaraze pa tako sprečavaju stočne epidemije. Ali strvine se ne pojavljuju redovno, pa se kod supova razvio društveni život: gnezde se u kolonijama sa većim brojem jedinki, a u potragu za hranom idu u grupama.
Ovaj beloglavi sup je očigledno postao zreo da napusti svoju koloniju i krenuo je na uobičajeno lutanje po širokim nebeskim prostranstvima. Sa ovog lutanja on će se vratiti posle 4-5 godina najverovatnije u svoju koloniju gde je i rođen i tek tada se eventualno može saznati odakle je po stavljenom prstenu.
Za više informacija o ovoj temi i za materijal sa slikama pogledajte Saopštenje na sajtu.
Takodje, pogledajte na adresi www.youtube.com/user/studio7bg fotografije sa puštanja i video snimak sa pripreme za puštanje na slobodu.
Kontakt :
Za Udruženje ''Sloboda za životinje'',
Snežana Milovanović, predsednica
Mob: 064 /168 55 75
E-mail: kontakt@sloboda-za-zivotinje.org
|
