Vegetarijanstvo

Vegetarijanstvo je način života, životni stil.
Još uvek se vegetarijanstvo smatra odricanjem, žrtvovanjem, kao da su mrtve i napaćene životinje gurmanski užitak. Još uvek se vegetarijanstvo smatra nesigurnim za zdravlje, čak i opasnim za decu i mlade, kao da su mrtve i napaćene životinje savršene za zdravlje. Svaki se vegetarijanac, kao i onaj koji će to tek postati, svakodnevno suočava s neznanjem, predrasudama i sa toliko pogrešnih informacija o vegetarijanstvu, ekologiji, ljudskoj ishrani i zdravlju da je naprosto neophodno voditi iste bitke iz dana u dan...

U raspravi će često neko reći, da vegetarijanci u svojoj hrani ne dobijaju dovoljno belančevina.
Istina je suprotna - vegetarijanci dobijaju belančevine iz istih izvora odakle i drugi ljudi: žitarice, povrće mahunarke... Ali odbacivanjem mesa, vegetarijanci izbegavaju nagomilavanje belančevina životinjskog porekla. Te namirnice, osim toga, sadrže masti, holesterol, pesticide i antibiotike, što otežava rad organa ya varenje, a posebno jetre i bubrega. Umesto ranijih 15 do 20 posto kalorija u obliku belančevina i 40 do 50 posto u obliku masti, savremeni nutricionisti savetuju da u svakodnevnoj ishrani bude 10 do 15 posto belančevina, a samo 5 do 10 posto masti.

Drugi česti prigovor vegetarijancima glasi: biljne belančevine lošije su od životinjskih.
Ta zastarela tvrdnja temelji se na pogrešnoj pretpostavci po kojoj bi ljudske belančevine trebale imati isti sastav od osam osnovnih aminokiselina kao i životinjsko meso. Danas je poznato da se otprilike 80 posto belančevina koje čovek uzima potroši u organizmu na izgradnju 14 aminokiselina koje nisu osnovne, te se troše za proizvodnju energije ili pohranjuju u obliku masnoće. Naše telo ima sposobnost da samo izdvoji sve bitne aminokiseline iz biljnih belančevina koje su mu potrebne. Osim toga treba znati da telo ne može apsorbovati belančevine već ih razgrađuje i uzima aminokiseline koje mu trebaju.

Kažu da vegetarijanci nemaju uravnoteženu ishranu.
Većina se vegetarijanaca hrani standardno, prvenstveno koristeći četiri grupe hrane: žitarice, mahunarke, lisnato povrće i voće. Meso ugrožava ravnotežu u telu tako što njegovim unošenjem stvara višak masti, holesterola, pesticida, hormona i antibiotika. Meso, takođe, sprečava normalnu apsorpciju važnih hranjivih sastojaka, jer vezuje kalcijum iz kostiju i preopterećuje sistem za varenje.

Meso je koncentrisani hranjivi paket.
Meso je pre svega koncentrisani izvor masti, holesterola, pesticida, hormona i ostataka antibiotika.
Ljudi koji ne jedu meso su zdraviji, manje pate od uobičajenih hroničnih bolesti i duže žive od onih koji jedu meso. To potvrđuju milioni vegetarijanaca širom sveta, a takođe i naučna istraživanja. Ipak, godine tradicije i običaja, kao i propaganda mesne industrije, učinili su svoje i nametnuli stav da je nemoguće preživeti i ostati zdrav bez jedenja mesa. Istina je upravo suprotna!

I povrće i voće takođe su zagađeni pesticidima.
Na nesreću, tako je. Ali dobro je što vegetarijanci mogu trljanjem i pranjem četkom otkloniti barem deo otrovnih supstanci s površine voća i povrća. A mesojedi meso ne mogu oprati od otrovnih sastojaka nikakvim pranjem. Životinje koje jedu zatrovanu stočnu hranu talože pesticide i koncentrišu ih u svojim masnim naslagama u razmeri i do 20:1.

Konstitucija ljudskog tela predviđena je za jedenje mesa.
Istina je dijametralno suprotna. mala usta, oblik zuba, pH faktor u pljuvački, veliki želudac, dužina creva, kod ljudi očigledno pokazuje kako je posredi ustrojstvo predviđeno za jedenje plodova i bilja, a ne kidanje životinjskog mesa. Struktura našeg tela ista je strukturi tela velikih čovekolikih majmuna koji su vegetarijanci. Zar možete zamisliti čoveka kako kao lav trči za antilopom, grize je i kida joj meso vlastitim zubima?

Vegetarijanstvo za odrasle - dobro, ali nije za decu.
Deca trebaju velike količine belančevina, kalcijuma i drugih hranjivih sastojaka za svoj rast. Trebaju ugljene hidrate za energiju i vitamine da bi to sve zajedno regulisali. Meso je bogato belančevinama i gvožđem, ali isto tako sadrži zasićene masti i holesterol. Meso, takođe, oduzima kalcijum iz kostiju. Zašto da namećemo deci nasilje i pritom im ugrožavamo zdravlje? Deca mogu dobiti sve potrebne sastojke za svoj rast iz balansirane vegetarijanske ishrane koja sadrži širok spektar žitarica i zrnevlja, mahunarki, povrća i voća. Osim toga upravo deca najviše dobijaju od vegetarijanstva; zdravo detinjstvo i vaspitanje o saosećajnosti prema svim živim bićima.

Vegetarijanska kuhinja je suviše složena i odnosi mnogo vremena.
Svaka promena načina života donosi razdoblje u kojem treba više raditi i uložiti više truda, ali pozitivan je ishod vredan ulaganja. Uzmimo, na primer, vežbanje. Prelaz na vegetarijanstvo možda je težak, ali kad se priučite, onda čovek vidi kako je sve jednostavno. Osim toga, za pripremanje većine vegetarijanskih jela i obroka nije potrebno toliko kuvanja i pranja posuđa.

Vegetarijanska ishrana je jednolična.
Ko god zna nešto o jelima reći će da to nije istina. Vegetarijanska ishrana nije samo povrće s pare i smeđi pirinač. Postoje hiljade ukusnih vegetarijanskih jela. Od orijentalnih kao što su suši, tofu, šiškab ili kus-kus do pašteta i namaza, složenaca i variva, vegetarijanskih sendviča, hamburgera, palačinki, salata... popis je neiscrpan. Stotine je različitih semenki i zrnevlja, povrća i voća. Zapravo izbacivanjem mesa ishrana dobija na raznovrsnosti i počinje otkrivanje fantastičnih različitih ukusa.

Vegetarijanstvo je samo prolazna moda.
Moda je prolazna, a vegetarijanstvo - zasnovano na zdravstvenim i etičkim razlozima - ovde je već hiljade godina. Još u doba velikih filozofa, Pitagore (VI. vek p.n.e.) i Platona (427-347. p.n.e.) koji su bili vegetarijanci i veliki zagovornici vegetarijanske ishrane, vegetarijanstvo je bilo staro hiljade godina, ono nije uopšte bilo nova zamisao, a ubrzo će gotovo svi ljudi biti vegetarijanci.

Ništa na svetu ne može nadoknaditi ukus mesa.
Mnogobrojni su proizvodi od soje s ukusom i sastavom nalik na meso. Na tržištu se nalaze potpuno biljni proizvodi s ukusom na meso, kobasice, hrenovke, ribu pa do račića i kavijara. Ako je posredi samo ukus, onda je danas, bez sumnje, mnogo lakše postati vegetarijanac nego ikad pre. No upravo prelaskom na vegetarijansku hranu mnogi ljudi shvate kako su se monotono hranili i koliko predivnih ukusa i kombinacija nudi bezmesna ishrana.

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1727 48
SVETSKI DAN ŽIVOTINJA 4. OKTOBAR... Povodom Svetskog dana životinja, u četvrtak 4. oktobra udruženja Sloboda za životinje, Feniks i Ljudi za životinje organizovali su skup koji je simbolično započeo u “pet do dvanaest”. Skup je održan ispred spomenika Knezu Mihailu na Trgu republike.Sloboda za životinje, Feniks i Ljudi za životinje organizovali su info štand jer žele da skrenu pažnju javnosti na sve vidove zlostavljanja, eksploatacije i ubijanja životinja i da izraze svoj stav protiv zlostavljanja i ubijanja životinja na farmama z...
Com Content 567 48
Zabrana za plastične kese... U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže. Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih me...
Com Content 1632 48
Masovno uništavanje drveća u Srbiji!... Činjenica je da, uz ekološki i održivi razvoj, jedino masovna sadnja drveća može donekle da neutrališe pogubne efekte globalnih klimatskih promena (globalno zagrevanje sa posledičnom mogućnošću početka ledenog doba kao naizgled paradoksalne posledice), ali uprkos tome, moćnici u Srbiji su se očigledno okomili na veliko drveće po gradskim drvoredima, parkovima i šumama, kao novom izvoru novca za njihove potrebe – jer firme su odavno već uništene lošim privatizacijama. Koliko god da pokušava...
Com Content 548 48
Održan protest ZA SRBIJU BEZ KRZNA!... Povodom velike manifestacije Svetski dani informisanja protiv krzna (WIDAF), udruženje "Sloboda za životinje" organizovalo je protest protiv krzna pod nazivom: "ZA SRBIJU BEZ KRZNA!" koji je održan u subotu, 14.02.2009 u Beogradu na Trgu Republike od 14-16h. Cilj ovog protesta je da skrenemo pažnju javnosti na svu okrutnost industrije krzna i besmisao ubijanja životinja u svrhu proizvodnje krznene odeće zbog mode i glamura, kao i  na posledice po životnu sredinu i da probudimo saosećajnost...
Com Content 344 48
Mleko kao hrana – da ili ne?... Ovo predavanje bih započeo sa izrazom: «Krajnje čudesno».  Mediji i svet oko nas tvrde da ne možemo bez mleka.  Ali večeras želim da pogledamo neke zanimljive činjenice.  Ako imate jednu normalnu običnu kravu, takva krava će proizvesti dnevno 3 l mleka.  I ta količina će biti dovoljna da krava ishrani svoje tele.  Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za njega prirodno. Autor: Prof. dr Valter FajtOvo predavanje bih započeo sa izrazom: &laqu...

Komentari   

+1 # dusan 18-12-2007 15:39
Sve je ovo istina koju samo treba u nedogled ponavljati kako bi usla u podsvest obicnog coveka kao sto mu je danas u podsvesti tradicionalni nacin ishrane mesom. Promena bi morala biti korenita i poceti sa edukacijom roditelja ali i dece od predskolskih ustanova. Akcenat je na moralnim razlozima, a zdravlje doje kao nagrada.
Jos samo nekoliko zapazanja koja nasu vrstu nedvosmisleno svrstavaju u biljojede: sem oblika zubi i duzine creva, biljojedi se radjaju otvorenih ociju za razliku od zveri (setite se macaka, pasa - mislim kao zivotinjska vrsta), piju vodu kao i svi biljojedi dok zveri koriste jezik kojim locu vodu, covek se znoji preko koze kao svi biljojedi dok zveri otvore usta i isplaze jezik, ...
+1 # gala 14-02-2008 13:15
ja sam vegetarijanka.. .nisam sklona predrasudama,al i mi je jako tesko imati mesozdere za prijatelje,bas kao i pusace/ubice/lj ude bez samopostovanja itd.
# lilit 28-07-2008 23:19
Uf, kad bih bar mogla da nateram pojedince da ovo procitaju... Smucilo mi se da ,,mudraci" pricaju da cu vec to prerasti, i kako je nezdravo i slicno. Meni je najvaznije to sto je i moja porodica zajedno sa mnom poceli da jede zdravije, i uzivam kad me pitaju kad spremam neki novi specijalitet jer su odusevljeni novom kuhinjom. Jednostavno mrzim zaostale budale koje deci trpaju u usta przeno meso a smeju se mojim sendvicima od soje. Blago njima...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

SVETSKI DAN ŽIVOTINJA 4. OKTOBAR

Detaljnije »