Prava životinja

China 4s
Kina: mačke natrpane u kaveze, spremljene da budu (mnoge od njih i žive) odrane; njihovo krzno služi za proizvodnju krznenih odevnih predmeta od kojih većina završi u kineskim prodavnicama odeće širom sveta, a meso mačaka i pasa je "delikates" u Kini...

Joan Dunayer

Knjiga Specizam američke teoretičarke prava životinja Joan Dunayer, objavljena u SAD-u 2004, donela je nove, filozofski dosledne, no stoga nužno i u zahtevima radikalne pomake u pozicioniranju zahteva animalističkog pokreta. Dok je neki smatraju novom biblijom pokreta i najpotpunijim izrazom abolicionističkog stava, drugi joj prebacuju preterani idealizam i maksimalističke, nerealne zahteve. Hrvatsko izdanje knjige (prevod Zoran Čiča) očekuje se uskoro, a ovde donosimo njeno prvo poglavlje u kome autorka kritički analizira dosadašnje definicije specizma, te zbog njihove manjkavosti nudi novu, vlastitu. Joan Dunayer i vlastitu je definiciju iznesenu u Specizmu u međuvremenu revidirala, te ona sada glasi: 'Propust da se, na osnovi pripadnosti vrsti, bilo kojem svesnom biću prida jednaki obzir i poštovanje'.

{simpleproduct:id=6}

Kad god vidite pticu u kavezu, ribu u posudi ili ne-ljudskog sisara na lancu, gledate specizam. Ako verujete da pčela ili žaba imaju manje prava na život i slobodu nego šimpanza ili čovek, ili smatrate da su ljudi superiorni drugim životinjama, potpisujete specizam. Ako posećujete vodene zatvore i zoološke vrtove, idete u cirkuse koji sadrže 'tačke sa životinjama', nosite ne-ljudsku kožu ili dlaku, ili jedete meso, jaja ili proizvode od kravljeg mleka, vi praktikujete specizam. Ako zagovarate 'humanije' klanje pilića ili manje okrutno zatočivanje svinja, vi održavate specizam.

Šta je tačno specizam? Godine 1970. psiholog Richard Ryder skovao je reč specizam u letku istog imena. Iako nije izričito definisao termin, ukazao je da specisti povlače oštru moralnu razliku između ljudi i svih ostalih životinja. Kod njih izostaje 'proširivanje naše brige o temeljnim pravima na neljudske životinje' (vidi: Richard Ryder, 'An Autobiography', Between the Species, leto 1992, 168-73, citat na str. 171).

Specizam – rasizam

SPECISM 1Knjigom Oslobođenje životinja (Animal Liberation) iz 1975. filozof Peter Singer dao je konceptu specizma široku pažnju. Definisao je specizam kao 'predrasudu ili pristrasni stav prema interesima članova vlastite vrste a protiv interesa članova drugih vrsta' (Peter Singer, Animal Liberation, New York: New York Review of Books, 1975, str. 7).

Ova definicija je nedovoljna. Razmotrite uporedivu definiciju rasizma: predrasuda ili pristrasni stav prema interesima članova vlastite rase a protiv interesa članova drugih rasa.

Da, pristrasnost prema belcima i protiv svih ostalih rasa je rasizam. Ipak, pristrasnost prema belcima i protiv bilo kojeg broja drugih rasa takođe je rasistička. Sve su ovo rasizmi: predrasude samo protiv Semita; predrasude samo protiv Afrikanaca, američkih urođenika i australijskih Aboridžina; predrasude protiv bilo koga osim belaca i Azijata. Analogno tome, pristrasnost prema ljudima a protiv bilo kojeg broja drugih vrsta (recimo, svih pacova i miševa) je specistička. Takođe je specistička i pristrasnost prema ljudima i prema bilo kojoj drugoj vrsti (npr. šimpanzama i gorilama).

U članku iz 2003. Singer je još uže definisao specizam nego u knjizi Animal Liberation: 'Ideja da je opravdano biti skloniji nekim bićima samo na osnovi toga što su članovi vrste homo sapiens' (Peter Singer, Animal Liberation na 30., New York Review of Books, 15. svibnja 2003., 23-26, citat na str. 23).

Pod 'sklonošću' Singer podrazumeva veći moralni obzir. Ova definicija specizma je još neprimerenija od njegove ranije. Sada, uz ograničavanje specizma na pristrasnost prema samo jednoj vrsti (našoj vlastitoj), Singer ga ograničava na pristrasnost samo na osnovu pripadnosti vrsti.

Ponovo, razmotrimo uporedivu definiciju rasizma: ideja da je opravdano biti skloniji određenim individuama samo na osnovi toga što su bele.

Nije li rasistički imati veći moralni obzir prema belcima na bilo kojoj osnovi, na primer toj da obično imaju svetliju kožu ili viši životni standard od ne-belaca?

Corida 1s
Bikovi u koridi bivaju ubijeni u neravnopravnoj borbi...

Specizam – seksizam

Uporedna definicija seksizma mogla bi biti od pomoći: ideja da je opravdano biti skloniji određenim individuama samo na osnovi toga što su muškarci.

Seksistički je imati prema muškarcima većeg moralnog obzira nego prema ženama na bilo kojoj osnovi, na primer toj da su muškarci obično obdareniji mišićima ili da postižu bolje rezultate na testovima prostorne orijentacije. Jednako tako, specistički je imati prema ljudima većeg moralnog obzira nego prema neljudskim životinjama na bilo kojoj osnovi, na primer toj da ljudi obično poseduju pisani jezik i više se koriste oruđem.

Očito, Singerova je definicija specizma preterano uska na dva načina: (1) ograničava specizam na pristrasnost u korist samo jedne vrste; (2) ograničava specizam na pristrasnost zasnovanu jedino na pripadnosti vrsti.

Poput Singera, filozof Tom Regan definiše specizam kao davanje 'privilegovanog moralnog statusa' svim ljudima i nikome od ne-ljudi (Tom Regan, The Case for Animal Rights, u: Carl Cohen and Tom Regan, The Animal Rights Debate, Lanham, Md.: Rowman & Littlefield, 2001., 125-222, citat na str. 170).

I opet, takođe je specistički moralno privilegovati sve ljude i samo neke ne-ljude. Za mene je specizam privilegiranja sisara i ptica jednako tako očit kao rasizam privilegovanja Evropljana i Azijata ili seksizam privilegovanja muškaraca i izuzetno muškobanjastih žena.
Poput Singera, Regan dalje definiše specizam kao 'pridavanje veće težine interesima ljudskih bića samo stoga što su ljudi' (vidi: Regan, isto, str. 181). Ovo zahteva ponavljanje: Rasistički je davati veću težinu interesima belaca nego nebelaca, seksistički je davati veću težinu interesima muškaraca nego žena i specistički je davati veću težinu interesima ljudi nego interesima ne-ljudi iz bilo kojeg razloga.

Prema Singeru i Reganu, neko nije specista ako iskazuje potpuni moralni obzir prema bilo kome od ne-ljudi – na primer, prema onima koji najviše liče ljudima pojavom, uočenim ponašanjem i pokazanim znanjem. Iskazivanje potpunog moralnog obzira prema belcima i mulatima, ali ne i crncima, proširuje jednakost na neke nebelce, no još je rasizam. Iskazivanje potpunog moralnog obzira prema muškarcima i izuzetno muškobanjastim ženama proširuje jednakost na neke žene, no još je seksizam. Jednako tako, iskazivanje potpunog moralnog obzira prema ljudima i samo nekim neljudima – recimo drugim majmunima – proširuje jednakost na neke neljude, no još je specizam.

Rodeo S
Hvatanje teladi na rodeu...

Ljudski šovinizam, specizam

Filozofkinja Paola Cavalieri kaže da specizam može 'biti upotrebljen da opiše bilo koji oblik diskriminacije na osnovu vrste' (Paola Cavalieri, The Animal Question: Why Nonhuman Animals Deserve Human Rights, 2. izdanje, trans. Catherine Woollard, New York: Oxford University Press, 2001., str. 70). Iz razloga koje sam navela, to je način na koji specizam treba biti korišćen. Na žalost, Cavalieri prihvata standardnu Singer-Reganovu definiciju. Razlog koji navodi je slab: Moralna crta koja je povučena između ljudi i svih ostalih životinja je 'tako oštra' da se specizam 'počeo smatrati praktično zamenjivim s pojmom ljudskog šovinizma' (vidi: Cavalieri, isto, str. 70). Za vreme crnačkog ropstva u Americi neko je jednako valjano mogao reći: 'Moralna crta koja je povučena između belaca i nebelaca tako je oštra da se rasizam počelo smatrati praktično zamenjivim s pojmom belačke nadmoći'. Ostaje činjenica da je bilo koja diskriminacija zasnovana na rasi rasistička, bila to diskriminacija protiv svih nebelaca, nekih nebelaca, svih neazijata, svih belaca ili bilo koje druge rasne grupe ili grupa. Bilo da se specizam i ljudski šovinizam 'počeo smatrati praktično zamenjivim' ili ne, oni nisu zamenjivi. Ljudski šovinizam je vrsta specizma.
Prema Singeru, nije specistički verovati da 'postoje moralno relevantne razlike između ljudskih bića i drugih životinja koje nas ovlašćuju da pridajemo veću težinu interesima ljudi' (Peter Singer, Animal Liberation na 30., New York Review of Books, 15. svibnja 2003., 23-26, citat na str. 23). To jeste specistički. Ne postoje takve razlike, kao što ne postoje ni razlike između belaca i nebelaca ili muškaraca i žena koje nas ovlašćuju da pridajemo veću težinu interesima belaca ili muškaraca.

Da bi nekome bio zajamčen potpun i jednak moralni obzir, potrebno je samo da bude svestan, da ima neki oblik svesti. Zašto je pogrešno mučiti i ubijati ljude, prisiljavati ih na rad, ozleđivati ih u eksperimentima ili doživotno zatvarati kad nisu počinili nikakav zločin? Zbog čega je pogrešno lišavati ljude dobrobiti života osim u izuzetnim okolnostima, kao što je nužna samoodbrana? Iz razloga što većina ljudi razmišlja apstraktno, poseduje govorni jezik, koristi tehnologiju i ima društvene veze? Ne. Napokon, pogrešno je (i protivzakonito) mučiti ili ubijati ljude poput neželjene dece a kojima nedostaju neke ili sve od navedenih karakteristika. Postupanje s ljudima na određene načine je pogrešno stoga što su ljudi svesna bića. Oni doživljavaju. Ozleđivanje im uzrokuje patnju. Ubijanje ih lišava svakog daljnjeg doživljaja. Isto vredi i za sve ostale životinje.

Kao što bi se Singer složio, specistički je negirati neljudima moralni obzir. No takođe je specistički odobriti im manje obzira nego ljudima, kao što je rasistički ili seksistički odobriti nebelcima ili ženama manje obzira nego belcima ili muškarcima.

Kao što bi se Singer takođe složio, specistički je pridavati veću težinu trivijalnim ljudskim interesima nego značajnim interesima neljudi. No takođe je specistički pridavati veću težinu značajnim ljudskim interesima nego jednako značajnim interesima neljudi.
Poput rasista i seksista, specisti racionalno obrazlažu diskriminacijsko postupanje. A šta je diskriminacijsko postupanje? Pridavanje veće težine interesima nekih od interesa drugih – upravo ono što Singer pokušava racionalizovati. U jednu ruku, Singer definiše specizam kao 'pristrasnost prema interesima' ljudi. U drugu ruku, on tvrdi da nije specistički pridavati 'veću težinu interesima ljudi'. Ovo vlastito protivrečje javlja se jer sam Singer pokušava da odbrani jednu vrstu specizma. Kada branimo specističku ideologiju, legitimiziramo postupke koji potiču iz te ideologije.

Sociolog David Nibert opisao je specizam kao ideologiju 'stvorenu i proširenu kako bi se legitimiziralo ubijanje i iskorišćavanje drugih životinja' (David Nibert, Animal Rights/Human Rights: Entanglements of Oppression and Liberation, Lanham, Md.: Rowman & Littlefield, 2002., str. 243). Njegova definicija uključuje uzrok i posledicu. Prema njegovom gledištu ljudsko ugnjetavanje neljudi došlo je prvo; predrasude su usledile. No neko bi mogao tvrditi suprotno: Ugnjetavanje se nije moglo pojaviti bez nekog osećaja ovlašćenosti, nekog osećaja da je moralno prihvatljivo iskorišćavati druge životinje; osim kada ljudi reaguju refleksno, oni prvo odluče da čine nešto pre ne što to učine. Činjenica je da je nemoguće utvrditi šta je bilo pre: ugnjetavanje ili njegovo psihološko opravdanje, specistički postupci ili specistički stavovi. Ipak, Nibert iznosi važnu činjenicu: specistički stavovi i praksa neraspletivo su povezani. Oni neprekidno hrane jedni druge.

Elephant 3s
Ovako na kraju završavaju životinje u cirkusima...

Definicija specizma

Specizam povlači za sobom i aroganciju i nepravdu: ljudsko samoljublje i pridruženu sklonost zlostavljanju neljudi. Specisti obezvređuju interese ne-ljudi stoga što obezvređuju neljude, koje smatraju inferiornima, manje zaslužnima obzira. Pretpostavka ljudske superiornosti u srži je specizma. Ljudsko samouzdizanje manifestuje se kao nepoštovanje (ili manjak poštovanja) za druge životinje.

Ukratko, specizam je i stav i oblik ugnjetavanja. Gledajući na ljude kao na superiorne drugim životinjama, specisti daju veću težinu ljudskim interesima nego jednako vitalnim ili vitalnijim interesima neljudi. Specistički je isključiti bilo koje neljudsko biće iz potpune i jednake moralne obzirnosti iz bilo kojeg razloga.

Ovo je, dakle, definicija specizma koju ću razvijati i braniti kroz ovu knjigu: propust, u stavu i postupcima, da se bilo kojem neljudskom biću prida isti obzir i poštovanje.
Prvo poglavlje knjige Speciesism (Derwood, MD: Ryce Publishers, 2004.) američke teoretičarke prava životinja Joan Dunayer.

S engleskog preveo Zoran Čiča. Zarez 194-195. 14.12.2006.

Prijatelji životinja

Pig Farm 1s
Savremena farma svinja - zlostavljanje životinja masovnih razmera

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 438 48
Jednorogi srndać... U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence.U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence. Pretpostavlja se da je rog posledica genetske anomalije ili da je posledi...
Com Content 499 48
Planeta pred „ekološkom kreditnom krizom“... Planeta se kreće ka „ekološkoj kreditnoj krizi“, pošto potražnja za prirodnim resursima premašuje njihove zalihe gotovo za trećinu, saopštile su juče organizacije za zaštitu okoline. Izveštaj pod nazivom Planeta života sastavili su Svetski fond za zaštitu divljine (WWF), Zoološko društvo Londona i mreža Globalni otisak, prenosi Bi-Bi-Si. U izveštaju Planete života procenjuje se da ljudi godišnje potroše za 30 odsto više izvora na Zemlji nego što oni mogu da se obnove, što dovodi do uništav...
Com Content 476 48
U Kragujevcu (ne) ubijaju pse i mačke?... Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji se zvanično obavezao da neće vršiti eutanaziju životinja lutalica.Prema rečima rukovodioca kragujevačke "Zoohigijene" Aleksandra Gajića, u ovom prihvatilištu za pse i mačke lutalice u prethodnih godinu i po dana sterilisano je i vakcinisano, a potom vraćeno na ulice, oko dve hiljade životinja. Napomena urednika sajta: PITAMO SE da li je ova vest tačna, jer šinterske ekipe iz Kragujevca hvataju pse i po okolnim opštinama, na primer, u Velikoj Pla...
Com Content 328 48
Odgovor na pismo u vezi pokretanja Peticije za azil II deo... Naravno, otvaranje azila nije jednostavan poduhvat. Neophodno je da opština obavi niz aktivnosti, od kojih u grubim crtama navodimo osnovne, minimalno potrebne. Dakle, izvesno je da je za realizaciju ove ideje potrebno dosta vremena, čak i kada bi opština brzo donela odluku o izgradnji azila. ===================================Ovaj tekst je odgovor na pitanje (ispod) koje nam je stiglo za Pravnika Udruzenja. Objavljujemo ga sa nadom da ce ovaj odgovor pomoci jos mnogim ljudima koje muc...
Com Content 577 48
I ptice ubijaju, zar ne?... Blizu 10 odsto celokupne "ptičje populacije" suočeno je sa istrebljenjem do kraja ovog veka, a više od 15 odsto nalazi se već na ivici nestanka.Jedno istraživanje upozorava da bi nestanak mnogih vrsta pernatih žitelja naše planete imalo nesagledive posledice na životnu sredinu, poljoprivredu i ljudsko društvo."Izuzetno važni procesi u ekosistemu, posebno raspadanje, oprašivanje i raznošenje semena, biće ozbiljno ugroženi kao rezultat istrebljivanja ptica", naglasio je Kagan Sekerdžioglu, naučnik...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jednorogi srndać

Detaljnije »