Prava životinja

Izvor: Glas Javnosti

Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg rođaka. Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“. Dok u svetu još nema nikakvih reakcija na gest španskih socijalista i komunista, u Srbiji se stručnjaci za ljudska prava „ubiše“ od smeha, a zaštitnici životinja se odlučno protive njihovom mučenju i zloupotrebi

majmuni

BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“.

Španski parlament je - glasovima socijalista i komunista - već usvojio rezoluciju kojom se traži hitno izglasavanje zakona, a pokretači čitave ideje bili su filozofi Piter Singer i Paolo Kavalijeri, koji smatraju da „najbliži čovekovi srodnici zaslužuju da imaju prava kao i ljudi“. Majmuni se, prema njihovom mišljenju, ne smeju koristiti u cirkusima, filmovima, reklamama, kao u eksperimentima i ta ideja će biti obuhvaćena zakonom.

Gest španskog parlamenta nije toliko „alternativan“ da bi izazvao nekakvu reakciju javnog mnjenja u svetu. Zna se da je još rimski imperator Kaligula svom konju dodelio titulu senatora, što je vrhunac prava koje jedna životinja može da uživa. Ali šta je s pravima ljudi kada širom sveta postoje milioni gladnih, a cena hrane se povećava iz dana u dan, kada oko 60 miliona izbeglica i raseljenih traga za novim domom, kada u ratovima svakoga dana stradaju milioni ljudi, a na sudsku pravdu čeka ko zna koliki broj. Gde su prava dece koje odrasli izrabljuju, podvode za prostituciju, šta je s pravima modernih robova, žrtava trgovine ljudima i ljudskim organima...

A korida i bikovi?
Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji, kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Jukom i Mladi pravnici Srbije, nemaju još izgrađeno mišljenje o rezoluciji španskih levičara da se majmunima dodele „ljudska prava“.

- Zvuči zanimljivo, ali ne možemo to da komentarišemo - reče juče kroz smeh i izvinjavajući se sagovornik Glasa u Beogradskom centru.

U kancelariji Republičkog zaštitnika građana ideju španskih parlamentaraca smatraju interesantnom, ali nisu mogli da daju zvaničnu izjavu pošto je Saša Janković, republički ombudsman, trenutno u inostranstvu.
A sve njih smo želeli da upitamo zašto Španci toliko brinu o majmunima kada mnogim ljudima nije lako na planeti, a ni mnogim životinjskim vrstama. Recimo, delfinima, kao veoma inteligentnim životinjama, slonovima koje love zbog kljova, a i kaže se „pamti kao slon“, psima, „najboljim čovekovim prijateljima...“

Snežana Milovanović, predsednik Udruženja „Sloboda za životinje“ iz Beograda, međutim, pozdravlja postupak španskog parlamenta, za koji smatra da je - istorijski. Ona podseća da se majmuni zbog genetske sličnosti sa čovekom zloupotrebljavaju u raznim medicinskim istraživanjima i eksperimentima širom sveta.

- Majmune iz Afrike transportuju u Evropu i Ameriku i na institutima ih drogiraju, rade eksperimente na mozgu i drugim delovima tela koje su nedostojne čoveka - navodi Milovanovićeva. Prema njenim rečima, i neadekvatan transport tih primata, kada je na primer visoka temperatura, dovodi do mutacije virusa koje nose i potom prenose na ljudi.

- Tako dolazi do širenja raznih vrsta zaraza. I, zar treba podsećati da je tako nastala sida, najveća pošast savremenog doba - upozorava Milovanovićeva. Iako poštuje odluku španskog parlamenta, ona napominje da bi ta zemlja pre svega trebalo da se posveti problemu koride, gde zbog tradicije i zabave ubijaju bikove.

Odvratno

Protiv rezolucije o pravima majmuna u španskom parlamentu su bili poslanici opozicione Narodne partije, čiji je predstavnik Rakel Arijas izjavila da je „tekst rezolucije ciničan i da je izjednačavanje čovekolikih majmuna po pravima sa ljudima posebno odvratno u uslovima narastajuće ekonomske krize, koja u Španiji dovodi u pitanje i elementarna prava ljudi“.
U zoo-vrtovima Španije trenutno je 315 čovekolikih majmuna. Pobornici inicijative smatraju da bi 70 odsto njih moralo da ima „bolje uslove postojanja“.

„Moralne“ ture za lov

Zadatak srpskog parlamenta, prema njenim rečima, bio bi donošenje zakona o zaštiti životinja, pošto je Srbija pored Bosne, zasada jedina zemlja u Evropi, koje nema taj pravni akt. Milovanovićeva kaže da postoji nacrt zakona koji je „u proceduri“ i da se na njegovo usvajanje dugo čeka, kao i da se tim zakonom predviđa zabrana uvoza čovekovih „rođaka“ iz Afrike radi eksperimenata po laboratorijama i medicinskim institutima.

Milan Paunović, profesor Pravnog fakulteta, koji je prvi u Srbiji napisao knjigu o pravima životinja, rekao je za Glas da je neozbiljno još komentarisati inicijativu španskog parlamenta „pošto je to daleko od nas“. Ono sa čim se mi suočavamo jeste, prema profesorovim rečima, komercijalizacija i masovni lov.
- Uprkos naporima da se negativne posledice izbegnu pravnim sredstvima, uništenje vrsta se nastavlja, naročito u nerazvijenim državama, gde se na lov gleda kao na oblik zarade. Čak se organizuje i lov za turiste da bi oni pohrlili u te zemlje zato što određena vrsta lova u njihovim zemljama nije dozvoljena - objašnjava Paunović. - Gledano sa tačke morala savremenog čoveka, nema realnih potreba koje bi čoveku davale pravo na ubijanje i zatvaranje divljih životinja, izuzev kad je u pitanju preživljavanje i ubijanje životinja u samoodbrani - smatra profesor.

Ovakva inicijativa španskog parlamenta može zbog posledica globalizacije postati svetski „letnji hit“. Tako bi se, recimo, moglo očekivati i da ovdašnji poslanici, pored niza gorućih državnih problema, raspravljaju i o dilemi da li bi bilo dobro pustiti majmune iz zooloških vrtova. U tom slučaju bi levičari u vlasti imali posla s nezgodnim gradonačelnikom Jagodine, kog bi valjalo nagovoriti da isprazni svoj zoološki vrt, a onda se taj grad na Moravi ni po čemu ne bi „isticao“, niti razlikovao od drugih šumadijskih gradova, poput Čačka. Da li bi pustili majmune na slobodu, u Jagodini nisu mogli da nam kažu, jer je upravni kadar na odmoru.
Autor:
S. Gujaničić

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1752 48
ZEMLJA MIRA - Internacionalna zadužbina Gabriele – šta je to?... Dipl. ing., pejzažni ekolog, Bernd Raab iz Nemačke kaže: „Zemlja mira daje neverovatnu nadu: kad vidimo šta se u kratkom vremenu ovde ponovo nastanilo i razvilo, znači da taj potencijal drema i u ostalom pejzažu. Zavisi o nama – naravno i o ljudima oko nas – hoćemo li taj potencijal probuditi. Ja to ne vidim kao kap u moru, nego kao  model, kao podsticaj, kao klicu pozitivnog razvoja.“ Godine 2000. u srcu Nemačke prijatelji prirode i životinje počeli su da grade Zemlju mira. Na njoj su živ...
Com Content 521 48
"Australijanci, jedite kengure!"... Savetnik australijske vlade za pitanja klimatskih promena Ros Garno pozvao je stanovnike te zemlje da smanje potrošnju govedine i jagnjetine i u cilju spasavanja planete pređu na - šnicle od kengura. Naime, probavni trakt ovaca i krava proizvodi velike količine metana - gasa koji uništava atmosferu i ostavlja negativne posledice po prirodnu sredinu. Životinje ga izbacuju u atmosferu prilikom varenja hrane. Međutim, ekonomista Garno je u novom izveštaju o posledicama globalnog otopljavanja naveo...
Com Content 588 48
Preti nam najveće izumiranje flore i faune od nastanka života na Zemlji... Sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo bi da dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta biljaka i životinja do kraja 21. veka, što je skoro jednako ukupnom dosadašnjem broju izumrlih organizama Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne sredine kao što je Svetski fond za...
Com Content 1712 48
Vrane napadaju prolaznike u Beogradu... Tekstovi o napadima vrana na prolaznike u Beogradu, zanimljivosti o inteligenciji vrana i mala škola prepoznavanja evropskih vrsta vrana. U parku, između ulica Luja Adamiča i Pohorske, jato vrana uznemirava prolaznike. U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je ponašanje ptica prirodno, jer štite mlade.   Oprez, ptice napadajuB. CARANOVIĆ | 03. jun 2009. U parku, između ulica Luja Adamiča i Pohorske, jato vrana uznemirava prolaznike. U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je ponašanje ptica prir...
Com Content 460 48
Nađeno lane sa šest nogu... Lane ima dve karlice i dva repa od kojih su veterinari amputirali jedan jer su ga povredili psi. Ovakva vrsta anomalije javlja se kod sijamskih blizanaca koji su delom tela srasli i jedan od njih se nije razvio.U SAD je nađeno lane sa šest nogu kada su dvoje ljudi krenuli u šetnju sa svoja dva psa, koji su napali lane nakon što su ga razdvojili od majke. Lane ima dve karlice i dva repa od kojih su veterinari amputirali jedan jer su ga povredili psi. Ovakva vrsta anomalije javlja se kod sijamski...

Komentari   

# Tanjica 29-08-2009 17:50
Da li bi mogla da usvojim nekog malog majmuncica???!. ..Volela bih da je to gibon...ali nebiram jel ih jako volim..??!...mo lim,molim molim vas da mi odgovorite na ovo pitanje porukom na moj mali...??!
# Kathy07 24-09-2009 23:12
Draga Tanjice,

Savetujem ti da ni ne razmisljas o usvajanju ili kupovini bilo kog majmuna! Prvo, njih transportuju iz tropskih zemalja, odakle ih KIDNAPUJU, i to je takodje razlog njihovog izumiranja. Dalje, majmuni lako prenose ljudima opasne tropske i druge zarazne bolesti. Trece, kada odrastu, umeju biti veoma agresivni i tesko ih je drzati u stanu (unistavaju stan), pa im se zivot na kraju svede na zivot u kavezu - sto je veoma frustrirajuce za njih...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

ZEMLJA MIRA - Internacionalna zadužbina Gabriele – šta je to?

Detaljnije »