===================================
Ovaj tekst je odgovor na pitanje (ispod) koje nam je stiglo za Pravnika Udruzenja. Objavljujemo ga sa nadom da ce ovaj odgovor pomoci jos mnogim ljudima koje muce ista pitanja i u drugim gradovim i sredinama gde postoje napustene zivotinje koje pate. (Prim. red.)
===================================
Navodimo pismo: Pozdrav. Potrebna mi je hitna pomoc! Zivim u Zajecaru gde kao i u svakom drugom gradu sinteri (na zalost) rade svoj posao. Zelim to HITNO da sprecim. Razmisljao sam o pokretanju peticije radi otvaranja azila za zivotinje koju bih dostavio... zapravo ja ne znam ni kako da zapochnem sa peticijom, a kamoli kome da je ostavim. U opstini gde sam se raspitivao mi nisu pomogli. Da li je potrebno prijaviti peticiju SUP-u? Sta je jos potrebno? Azil bi naravno bio trosak opstine Zajecar. Imam li sanse uopste da uspem sa tako nechim. Ocajan sam i zelim sto pre da pomognem tim jadnim zivotinjama. Imam ogromnu podrsku drustva, ali zaista ogromnu i i mislim da cu uspeti u tome. Brutalnost ubijanja tim jadnih stvorenja mora da nestane!
=====================================
Naravno, otvaranje azila nije jednostavan poduhvat. Neophodno je da opština obavi niz aktivnosti, od kojih u grubim crtama navodimo osnovne, minimalno potrebne:
- donošenje odluke o izradi elaborata kojim će se orjentaciono utvrditi broj životinja koje je potrebno zbrinuti, odrediti neophodna veličina prihvatilišta i ostali neophodni parametri (i izvršioci),
- određivanje lokacije za izgradnju azila na teritoriji opštine
- izrada projekta za izgradnju azila (čemu mora da prethodi odgovarajući postupak za izbor ponuđača za izradu projekta, kao i donošenje niza odluka o sanitarnim, higijenskim i drugim uslovima za ovakvu vrstu objekata itd.)
- donošenje odluke o načinu finansiranja izgradnje, kao i daljeg održavanja azila (iz budžeta, iz dela naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine)
Dakle, izvesno je da je za realizaciju ove ideje potrebno dosta vremena, čak i kada bi opština brzo donela odluku o izgradnji azila. Zato treba da budemo svesni realnosti, da očekujemo probleme u realizaciji ovog cilja i da budemo spremni i na delimična rešenja koja bi se opštini mogla ponuditi u nekom prelaznom periodu (i u Beogradu se, zbog nedostatka prostora i sredstava, životinje po sterilizaciji i oporavku uglavnom vraćaju u staništa, jasno obeležene posebnim ogrlicama).
Za početak je najvažnije učiniti da se prestane sa bespotrebnim ubijanjem! Iz tog razloga, za hitnu akciju za koju ste u ovom trenutku spremni, mogli biste se izboriti za prestanak ubijanja pasa (i mačaka) lutalica. Bitan argument protiv ubijanja, na koji se može pozvati, je - da je ubijanje životinja u skladu sa članom 64. Zakona o veterinarstvu, moguće jedino u slučaju da se potvrdi prisustvo zarazne bolestima, te Ministarstvo naloži ovu meru u odnosu na zaražene životinje ili životinje za koje se sumnja da su zaražene, ako proceni da je to neophodno za sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti), a da nijednim važećim propisom “zoohigijenskim službama” nije dozvoljeno ubijanje napuštenih životinja, već samo njihovo hvatanje i zbrinjavanje u prihvatilišta za životinje. Zato predlažemo da se paralelno sa peticijom uputi dopis nadležnoj opštinskoj zoohigijenskoj službi („šinterskoj“ – verovatno radi u okviru veterinarske stanice), kojim bi se načelniku i zaposlenima predočile ove okolnosti i tražilo da služba više ne vrši ubijanje životinja, kao i ukazalo na to da suprotno ponašanje podleže ličnoj krivičnoj odgovornost svakog zaposlenog koji bi učestvovao u tome, na osnovu člana 269. Krivičnog zakonika RS. (Interesantno je da sa aspekta pojedinca ubijanje i zlostavljanje životinja podleže krivičnoj odgovornosti, dok se istovremeno, kada se vrši od strane eksponenata društvene zajednice toleriše, čak podrazumeva - u većini naših gradova ubijanje „neželjenih životinja“ je uobičajeni način za rešavanje tog problema!) Ukazivanjem da i pored dosadašnje prakse, ovakvo ponašanje nema zakonsku potporu već je, naprotiv, zabranjeno i sankcionisano, doprineće, nadamo se, promeni svesti i odnosa prema životinjama. Posle ovakvog upozorenja, svako eventuano dalje ponašanje radnika zoohigijenske službe protivno tome, daje ljubiteljima životinja osnov za podnošenje krivičnih prijava, kao što je naša veterinarka sugerisala.
Nadamo se da će vam navedeno biti od pomoći u realizaciji vaših dobrih namera. Stojimo na raspolaganju za eventuana dalja pitanja i sugestije. Od srca želimo da uspete u vašoj akciji i da budete primer svim ostalim gradovima u Srbiji.
Ljiljana Gledić-Filipović , Udruženje Sloboda za životinje
u saradnji sa
LAWDEM - Pravnici za demokratiju - Centar za unapredjenje i zaštitu prava životinja
***************************************************
