Prava životinja
Međunarodnog saveza za prava životinja

od 15.oktobra 1978.g. donešena u Parizu pod pokroviteljstvom UNESCO- a

· Imajući u vidu da svaka životinja ima određena prava, a da su nepoštovanje i nepriznavanje tih prava navodili i navode čoveka na zločine protiv prirode i protiv životinja;
· Imajući u vidu da priznavanje prava na postojanje drugih životinjskih vrsta od ljudske vrste osnov supostojanja vrsta u svetu;
· Imajući u vidu da genocide smišlja i izvodi čovek i da su oni stalna pretnja;
· Imajući u vidu da je poštovanje koje čovek oseća prema životinjama povezano s poštovanjem prema drugim ljudima;
· Imajući u vidu da obrayovanje mora od ranog detinjstva da upućuje na razumevanje, poštovanje i ljubav prema životinjama,

PROGLAŠAVA SE:

Čl.1 – Sve životinje rađaju se jednake pred životom i imaju ista prava na postojanje.

Čl.2 – Svaka životinja ima pravo na poštovanje. Čovek kao životinjska vrsta, ne može sebi dati za pravo da istrebljuje druge životinje i da ih izrabljuje povređujući to pravo. Dužnost mu je da životinjama stavi na raspolaganje svoja znanja. Svaka životinja ima pravo na ljudsku zaštitu i negu.

Čl.3 – Ni jedna životinja ne sme biti izložena zlostavljanju i svireposti. Ako je životinju nužno ubiti to se mora učiniti trenutno i bezbolno

Čl. 4 – Svaka životinja koja pripada divljoj vrsti ima pravo živeti na slobodi u svojoj prirodnoj sredini, na kopnu, u vazduhu ili u vodi te pravo da se razmnožava.

Čl.5 – Svaka životinja koja pripada vrsti koja živi u čovekovoj sredini ima pravo da živi i da se razvija prema ritmu i uslovima života i slobode svojstvenoj toj vrsti.

Čl.6. – Svaka životinja koju je čovek odabrao za društvo ima pravo živeti svoj prirodni vek. Napuštanje životinja je svirep i ponižavajući zločin.

Čl. 7 – Svaka životinja koja radi ima pravo na razumno ograničenje trajanja i inteziteta rada, na primerenu ishranu i na odmor.

Čl. 8 – Eksperimenti na životinjama koji prouzrokuju fizičke i psihičke patnje nepomirljivi su sa pravima životinja, bilo da se radi o medicinskoj, naučnoj komercijalnoj ili nekoj drugoj vrsti eksperimenata. Moraju se razvijati i koristiti tehnike zamene.

Čl. 9 – Ako se životinja uzgaja radi prehrane, ona mora biti hranjena, smeštena, prevožena i ubijana na način da se ne oseti strah i bol.
(Ovaj član je osavremenjen 1989.g. od kada glasi: „Pravna ličnost životinje i njena prava moraju biti priznata zakonom“)

Čl.10 – Ni jedna životinja se ne sme upotrebiti radi čovekove zabave. Izlaganje životinja i spektakli sa životinjama nespojivi su s njihovim dostojanstvom.

Čl. 11 – Svaki čin koji prouzrokuje nepotrebno ubijanje životinje jeste biocid, tj. Zločin protiv života.

Čl. 12. Svaki čin koji prouzrokuje ubijanje velikog broja divljih životinja jeste genocid, zločin protiv vrste. Onečišćenje i uništavanje prirodne sredine vode genocidu.

Čl. 13 - S mrtvom životinjom treba postupati sa poštovanjem. U bioskopu i na televiziji zabraniti prizore nasilja nad životinjama, osim ako je namera prikazati napad na prava životinja



Čl.14 – Udruženja za zaštitu životinja moraju imati svoje predstavnike na nivou vlasti. Prava životinja moraju se štititi zakonom kao i ljudska prava.

VAŽNA NAPOMENA:

Ova deklaracija doneta je pre 26 godina, od tada do danas ništa se kod nas nije uradilo po pitanju zakonodavstva o pravima životinja, u našem zakonodavstvu se još uvek životinje tretiraju kao stvari!

Da je delovano po ovoj deklaraciji vaspitno i obrazovno, ljudi bi već imali nove generacije koje nebi dozvoljavale lov, eksperimente na životinjama, mučenja životinja u masovnom uzgoju i ubijanja životinja na najsuroviji način radi prehrane.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 218 48
Esej o pravima životinja (Ross Mackintosh)... U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša.Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. ...
Com Content 1668 48
Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara... Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica.   Ponedeljak, 5....
Com Content 350 48
Ekološka poruka sa koncerta u Tokiju... U okviru planetarnog projekta „Spasimo planetu“, u Sidneju i Tokiju već su održani prvi koncerti koji su tokom jučerašnjeg dana bili organizovani na još 50 lokacija širom sveta, uključujući i naše arheološko nalazište Viminacijum. Pretpostavlja se da je seriju koncerata „Live Earth“, posvećenih zaštiti globalne ekologije, koji su izvedeni na stadionima u devet svetskih metropola i na drugim lokacijama, preko televizije, radija i interneta pratilo više od dve milijarde ljudi.Koncerti ...
Com Content 1544 48
Trećini biljaka i životinja preti istrebljenje... Trećina svih vrsta biljaka i životinja mogla bi veoma brzo da nestane, upozoravaju Ujedinjene nacije u svom najnovijem izveštaju. Ubrzani ekonomski razvoj u zemljama, poput Kine, Indije i Brazila, preti da uništi trećinu svetske faune i flore, navedeno je u izveštaju koji će ove nedelje biti predočen javnosti. I dok u zapadnim zemljama raste svest o potrebi da se ugrožene vrste sačuvaju, potražnja zemalja u razvoju za novim količinama sirovina uništava krhke ekostisteme.  Izvor:...
Com Content 1698 48
Zašto baš ja?... Pet je razloga za uvođenje Zelenog ponedeljka: zdravo je, dobro je za našu planetu, pomaže u smanjenju broja gladnih u svetu, dobro je za životinje i veoma je ukusno! Bolesti srca i krvnih sudova najčešći su uzroci smrti u Srbiji, u 56,84 % slučajeva, navodi se u zdravstvenom godišnjaku za 2005 godinu. Drugi po redu uzročnik smrti je maligni tumor 18,84%. Od 106.000 ukupno umrlih te godine, samo zbog ove dve bolesti umrlo je oko 80.000 ljudi. U svetu su najveće ubice srčane bolesti i moždani ud...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Esej o pravima životinja (Ross Mackintosh)

Detaljnije »