Prava životinja

 

Statistički podaci o broju prijavljenih, optuženih i osuđenih lica za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije) vode se od 2006. godine zato što je tek te godine ovo krivično delo uvedeno u naše krivično pravo. Najnoviji podaci u vezi sa prijavama, optuženjima i osudama za to krivično delo odnose se na 2012. godinu. Ovi podaci su objavljeni u Biltenima i Saopštenjima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, a dostupni su u elektronskom formatu na zvaničnoj internet prezentaciji te ustanove, na linku: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146.

Kada su u pitanju kazne izrečene za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, treba imati na umu da je od 2006. godine pa do izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine za osnovni oblik ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. stav 1.) mogla da se izrekne novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci, a za teži oblik (član 269. stav 2.) novčana kazna ili kaznazatvora do 3 godine, dok najteži oblik ovog krivičnog dela tada još uvek nije postojao.

Od 2006. do 2009. godine, član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije glasio je ovako:

Ubijanje i mučenje životinja

1. Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
2. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Nakon izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje su učinjene 2009. godine kazna za osnovni oblik ovog dela je pooštrena, a dodat mu je još jedan teži oblik. Tako se od 2009. godine za osnovni oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. stav 1.) učiniocu može izreći novčana kazna ili kazna zatvora do 1 godine, za njegov prvi teži oblik (član 269. stav 2.) učiniocu se može izreći novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine, a za njegov drugi teži oblik (član 269. stav 3.), učiniocu se mogu izreći zajedno novčana kazna i kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine.

Sada član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije glasi ovako:

Ubijanje i zlostavljanje životinja

1. Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
2. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
3. Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Dakle, kazne koje se izriču za ovo krivično delo, kao i za svako drugo krivično delo mogu se kretati samo između zakonskog minimuma i maksimuma, propisanih za njegove pojedine oblike. To znači da do 2009. godine za ubijanje i zlostavljanje životinja nije ni bilo moguće izreći strožu kaznu od novčane ili zatvora do 6 meseci za njegov osnovni oblik, odnosno da sada za isti taj oblik ubijanja i zlostavljanja životinja nije moguće izreći strožu kaznu od novčane ili zatvora do 1 godine. Kada je u pitanju prvi teži oblik, zakonski limit je novčana kazna ili zatvor do 3 godine, dok je za najteži bolik (koji se odnosi na borbe između životinja) limit zatvor od 3 meseca do 3 godine, s tim što se ovde on izriče zajedno sa novčanom kaznom (znači učiniocu se za taj oblik izriču i novčana kazna i zatvor).

Tabela 1sr

Tokom 2006. godine, kada je krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja uvedeno u naše zakonodavstvo, za njega su prijavljena 32 punoletna lica. Iste godine, za ovo krivično delo osuđeno je samo 1 lice i njemu je izrečena uslovna osuda.
Tokom 2007. godine, za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja podneto je ukupno 80 krivičnih prijava protiv punoletnih lica. Iste godine je za to krivično delo osuđeno 13 punoletnih učinilaca. Kada su u pitanju kazne, u 3 slučaja je izrečena novčana kazna, u 9 slučaja je izrečena uslovna osuda, a u 1 slučaju sudska opomena.

Tokom 2008. godine je za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja prijavljeno ukupno 115 punoletnih lica. Iste godine je za to krivično delo osuđeno 27 lica. Od toga su 4 učinioca osuđena na kaznu zatvora, 10 učinilaca osuđeno je na novčanu kaznu, uslovno je osuđeno 6 učinilaca, 1 učiniocu izrečena je kazna rada u javnom interesu, sudska opomena izrečena je u 3 slučaja, a u 3 slučaja je učinilac proglašen krivim a oslobođen od kazne.

Tokom 2009. godine je za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja prijavljeno ukupno 116 punoletnih lica, a osuđeno je njih 28. Od toga je 1 učiniocu izrečen zatvor, u 11 slučajeva izrečena je novčana kazna, u 15 slučajeva uslovna osuda, a u 1 slučaju sudska opomena.

Tokom 2010. godine zbog ubijanja i zlostavljanja životinja prijavljena su ukupno 123 punoletna lica, a osuđena su 22. Te godine je za ovo krivično delo novčana kazna izrečena u9 slučajeva, uslovna osuda u 12 slučajeva, dok je u 1 slučaju učinilac proglašen krivim a oslobođen od kazne.

Tokom 2011. godine je za ovo krivično delo prijavljeno 196 punoletnih lica, a osuđeno je njih 27. Od toga je 1 učiniocu izrečena kazna zatvora, 7 učinilaca osuđeno je na novčanu kaznu, uslovna osuda izrečena je u čak 18 slučajeva, dok je sudska opomena određena u 1 slučaju.

Tokom 2012. godine je za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja prijavljeno 178 punoletnih lica, a osuđena su 23. Kao i prethodne godine, kazna zatvora izrečena je u 1 slučaju, novčana kazna izrečena je u 7 slučajeva, a uslovna osuda u 11 slučajeva, dok je sudska opomena određena u 1 slučaju.

Tabela 2sr
Broj punoletnih lica protiv kojih je podneta krivična prijava nadležnim organima za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije) u Srbiji u periodu od 2006. do 2012. godine povećavao se iz godine u godinu. Jedino je u poslednjoj godini za koju postoje statistički podaci za ovo krivično delo (2012) zabeležen blagi pad broja prijavljenih slučajeva ubijanja i zlostavljanja životinja.

Kako tumačiti porast broja prijavljenih slučajeva ubijanja i zlostavljanja životinja u našoj zemlji? Prvi zaključak bi mogao biti da se broj takvih slučajeva u praksi iz godine u godinu zaista i povećava u skladu sa opštim trendom porasta nasilja i nasilničkog ponašanja ne samo prema životinjama, već i prema ljudima. Sa druge strane, treba imati u vidu činjenicu da je ovo krivično delo u naše krivično rpavo uvedeno tek 2006. godine, nakon stupanja na snagu važećeg Krivičnog zakonika Republike Srbije, te da u prvim mesecima, pa i godinama važenja Krivičnog zakonika nije bilo moguće od građana očekivati da odmah počnu sa prijavljivanjem ovog krivičnog dela.

I danas, nakon 7 godina postojanja krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja u našem krivičnom pravu, građani još uvek ne umeju da prepoznaju svaki slučaj zlostavljanja životinja, nisu sigurni da li treba da ga prijave, kome i na koji način to da učine itd. Zbog toga povećanje broja prijavljenih slučajeva ubijanja i zlostavljanja životinja iz godine u godinu treba prvenstveno tumačiti kao rezultat podizanja svesti u našem društvu o tome da okrutnost prema životinjama predstavlja krivično delo. Za to su zaslužne uglavnom kampanje udruženja građana koja se bave zaštitom životinja i koja su godinama unazad nastojala da svojim aktivnostima doprinesu tome da se što veći broj ovih slučajeva prijavi nadležnim organima, kako bi se učinioci pronašli i na adekvatan način kaznili. Građani se sve više edukuju o tom pitanju i ohrabruju da prijave slučajeve ubijanja i zlostavljanja životinja koje primete u svom okruženju, pa je, kao rezultat takvih višegodišnjih napora, došlo i do povećanja broja prijava za ovo krivično delo.

Iz navedenih statističkih podataka proizlazi da su kazne koje se izriču učiniocima krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja u našoj zemlji veoma blage. Najčešće se izriče uslovna osuda, zatim sledi novčana kazna pa tek onda kazna zatvora. Međutim, treba imati na umu da je u Srbiji kaznena politika i inače veoma blaga. To znači da se za sva krivična dela, pa čak i ona najteža, kao što su na primer ubistvo ili silovanje, izriču kazne koje su daleko od maksimuma propisanog zakonom i bliža minimumu, odnosno donjoj granici propisanoj zakonom. Pored toga, treba napomenuti da se uslovna osuda u našoj zemlji najčešće izriče, dakle, ne samo za ubijanje i zlostavljanje životinja već i za druga krivična dela. Kao jedan od razloga za to navodi se i činjenica da sudije nastoje da izbegnu izricanje kazne zatvora kad god je to moguće jer su srpski zatvori prenatrpani, odnosno postojeći kapaciteti su preopterećeni i ne mogu da prime više osuđenika. Naravno, to nije opravdanje za neprimereno blago kažnjavanje učinilaca krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja (ali i drugih krivičnih dela) već samo objašnjenje razloga koji su do toga doveli. Kao jedan od razloga za tako blago kažnjavanje učinilaca ovog krivičnog dela može se navesti i nedovoljna osetljivost pravosudnih organa za ovakve slučajeve, nedostatak edukacije o pojmu, uzrocima, značaju i dalekosežnim posledicama zlostavljanja životinja i odsustvo sluha na strani sudija za sposobnost životinja da osete bol, patnju strah i stres, ali i za značaj koji dobrobit životinja ima u savremenom svetu.

Iako mediji veoma bučno proprate svaki slučaj zlostavljanja životinja od strane maloletnika, u praksi je takvih slučajeva znatno manje nego onih u kojima je učinilac ubijanja ili zlostavljanja životinja punoletno lice. Razumljivo je što slučajevi zlostavljanja životinja od strane maloletnika privlače veću pažnju javnosti i izazivaju još negativnije reakcije građana. Po pravilu je reč o ekstremnoj okrutnosti ispoljenoj od strane jako mladih osoba, što je samo po sebi zabrinjavajuće. Ipak, tih slučajeva je do sada bilo svega nekoliko, te oni, iako su veoma ozbiljni i zaslužuju svaku društvenu, moralnu i pravnu osudu, nemaju veći značaj za statistike.

Originalni tekst preuzet je sa bloga Pravna zaštita životinja

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1685 48
Vegetarijanac u Srbiji... Danas su u Srbiji aktuelne mnoge nevladine organizacije koje se bave borbom protiv raznih oblika diskriminacije kao što su seksualna, rasna ili verska, a šta je sa prehrambenom diksriminacijom? Šta je sa nama vegetarijancima? Nikad nisam bio u fazonu da se deklarišem po bilo kom osnovu, ali s obzirom na činjenicu da sam pre dvanaest godina rešio da prestanem sa konzumiranjem mesa, bio sam primoran da se deklarišem. Naravno, samo u situacijama kad bi me neko u gostima ili restoranu pitao šta bi ...
Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...
Com Content 288 48
Laka zarada – uzgajajanje mrava... Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinciji Liaoning, obećala je profit od 35 do 60 % na uloge u lažni projekt.( Izvor: Beta)Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinci...
Com Content 1571 48
Poplave „donele“ veprove i jelene u Apatin... Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod Apatina u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Izgubljeni u poplavnom talasu, divljač se okuplja i preplivava reku. Zajedno su lisice, jazavci, divlje svinje, košute i jeleni.     S. P. Š. | 19. 06. 2010. - 00:02h Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod A...
Com Content 147 48
Životinje za maženje i životinje za klanje...  Pas koji nam pokazuje svoju vernost, očigledno se raduje i skače na nas kada se sa posla vratimo kući, koji nas prati na dugim šetnjama. Kad takva životinja umre, gubitak se katkad oseća teško, slično kao smrt bliskog rođaka. Ali već kod zečeva ljubav prema životinjama postaje dvojaka: ako ih kupimo deci u radnji sa životinjama to su onda zbrinute životinje za maženje, kojima se ne sme ništa loše dogoditi. Ali ako već leže mrtve u mesari, onda se smeju u slast pojesti. Mnogi sebe opisuj...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Vegetarijanac u Srbiji

Detaljnije »