Prava životinja

Ivan I Cornel 4 S
Ivan i Cornel, četvorogodišnji mužjaci, u malom, prljavom kavezu privatnog vlasnika u Novom Pazaru
Pogledajte foto-galeriju sa ostalim fotografijama.

Krajem septembra ove godine (23-ćeg), organizacija „Četiri šape“, u saradnji sa predstavništvom CITES-a u Srbiji, organizovala je prebacivanje tri lava iz Srbije u južnoafričko prihvatilište za velike mačke. Stručnjaci ove organizacije došli su u Srbiju nekoliko dana ranije da pripreme životinje za daleki put.

Lavovi, dva mužjaka i jedna ženka, dobili su strelice sa narkotikom. Tom prilikom trebalo je dva mužjaka uspavati u približno isto vreme jer su bili zajedno u istom kavezu. Nakon toga su izmereni, dobili su infuzione rastvore da ne bi dehidrirali jer narednih šest sati je trebalo da putuju praznoga stomaka i bez vode radi sprečavanja povraćanja, kao i atropin – radi sprečavanja suvišnog lučenja pljuvačke.

Prebacivanje životinja do asfaltiranog puta predstavljalo je svojevrsni izazov, ali sve je rešeno na najbolji mogući način.

Sve vreme puta, veterinari su nadzirali stanje životinja u transportnim kavezima. Lavovi su se probudili iz narkoze posle oko tri sata od omamljivanja, kada su već bili spremni za put kamionom, u trajanju od 20 sati preko Mađarske i Austrije do Frankfurta (Nemačka). Usput je planirano više pauza radi odmora životinja i kontrole njihovog stanja i da bi dobile vodu. Životinje su u Afriku poletele sa frankfurtskog aerodroma, a dotle su stigle kopnenim putem.

Više o toku ove akcije na Facebook stranici organizacije "Četiri šape".

Lavica Lepa 1 S
Trogodišnja lavica Lepa - neishranjena i u malom, prljavom kavezu privatnog vlasnika u Novom Pazaru
Pogledajte foto-galeriju sa ostalim fotografijama. 

Dva četvorogodišnja lava, Ivan i Cornel, i trogodišnja lavica Lepa, rođeni su u beogradskom zoološkom vrtu i potom prodati ili ustupljeni privatnom licu u Novom Pazaru, pre nego što je 2010. godine u Srbiji stupio na snagu zakon po kome je zabranjeno posedovanje opasnih divljih životinja. Tamo su ovi lavovi držani neadekvatno hranjeni i u veoma lošim uslovima, o čemu svedoče fotografije koje su tamo načinjene. Srpska kancelarija CITES-a je sa predstavnicima nadležnih institucija konfiskovala ove životinje i kontaktirala organizaciju “Četiri šape” da ih prebaci u njihovo prihvatilište za velike mačke, koje se nalazi u Južnoafričkoj republici – “Lionsrock big cats sanctuary”.

Dvadeset i četvrtog septembra, u afričko prihvatilište stigla su tri lava iz Srbije i dva tigra iz Nemačke. Organizacije “Četiri šape” u tom prihvatilištu trenutno brine o 81 lavu, 4 tigra, jednom gepardu i dva leoparda, koji su svi odgajeni u zarobljeništvu i nije ih moguće pustiti u prirodu.

Dve tigrice sa priloženih fotografija u foto-galeriji, Natasha i Ghandi, bile su napuštene i ostavljene pored puta od strane jednog cirkusa u Francuskoj. Fondacija „Brižit Bardo“ izbavila ih je vrlo brzo nakon što su francuske vlasti odlučile da ih usmrte (eutanaziraju). Prebačene su u mali zoo vrt u Lubeck-u, u Nemačkoj, a 2007. godine prebačene su u prihvatilište za napuštene pse u Russelheim-u. nakon nekoliko godina ovo prihvatilište kontaktiralo je organizaciju „Četiri šape“, tražeći pomoć. Ove tigrice su potom transportovane u Afriku u isto vreme kada i lavovi iz Srbije.

Fotografije i objašnjenja o toku akcije prebacivanja tri lava i dve tigrice na Facebook stranici organizacije “Četiri šape”.

Four Paws And Serbian Cites   Ivan 4 S
Akcija prebacivanja uspavanih lavova
Pogledajte foto-galeriju sa ostalim fotografijama. 

“Četiri šape” (Vier Pfoten – na nemačkom jeziku ili Four Paws na engleskom) je organizacija koja organizuje internacionalne akcije a osnovana je u Beču, u Austriji, 1988. godine. Od tada ima brojne uspešne akcije u cilju zaštite prava životinja – zlostavljanih iz ekonomskih, naučnih i drugih razloga. Organizacija  uspešno vodi više projekata u Evropi, Africi i drugih delovima planete, u saradnji  sa stručnjacima. Fokus je na životinjama ugroženim raznim kataklizmičkim dešavanjima i nepogodama, napuštenim životinjama, kao i zaštita ugroženih vrsta životinja. Takođe je osnovala i vodi prihvatilišta za medvede u Austriji (Arbesbach), Nemačkoj (Mueritz), Bugarskoj (Belitsa), i sada prihvatilište za velike mačke „Lionsrock“ u Južnoafričkoj republici.

**************************************************

Komentar udruženja:

Stalno iznova pojavljuje se problem sa životinjama koje se u beogradskog zoo vrtu pod upraviteljstvom direktora Vuka Bojovića potpuno neplanski razmnožavaju – lavovi (među njima i beli, koji su najčešće nosioci teških genetskih mana jer se često ukrštaju u srodstvu da bi se održala bela boja krzna, koja je inače vrlo retka u prirodnim uslovima), kao i medvedi, vukovi i druge životinje. Te životinje potom budu prodate ili na neki drugi način ustupljene privatnim licima i privatnim zoo vrtovima koje dotični osniva po Srbiji, ali i u još nekim bivšim jugoslovenskim republikama. Sada se u potpuno neuslovnim, malim i prljavim kavezima po privatnim dvorištima i pored raznih kafana, restorana, hotela i po privatnim zoo vrtovima nalazi mnoštvo nesrećnih životinja koje su rezultat razmnožavanja u Bojovićevom zoo vrtu. I umesto da se deluje na uzrok problema – beogradski zoo vrt i njegovog (izgleda doživotnog) direktora - sve ovo se i dalje nastavlja, a životinje pate.

A u beogradskom zoo vrtu, umesto da veterinari brinu o zdravlju životinja, direktor poziva lekare i hirurge da ih leče. Pošto nadležni ne reaguju na ovakvo očigledno kršenje zakona, onda po svoj prilici i veterinari mogu da leče ljude...

Takođe se pitamo zašto se po istom zakonu po kome su u ovom slučaju oduzeta tri lava, ne uradi isto i sa medvedima na privatnom imanju Branke Paško u Banoštoru, kao i sa velikim mačkama i drugim životinjama na privatnom imanju vlasnika cirkusa Corona, koje se nalazi u Srbobranu?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...
Com Content 149 48
Osam prehrambenih laži 5-8... Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jedenjem zrnevlja i zeleniša, dokazuje sve veći broj vegetarijanskih jela u lokalima za sladokusce, kao i bezbrojne kuvarske knjige sa odličnim vegetarijanskim jelima. Jer, začin čini sve! Ko je već jednom zagrizao u sirovi, nezačinjeni komad mesa tome se ne mora reći da mrtve životinje nemaju nikakav ukus.5. Prehrambena lažNe jesti meso, znači jesti samo zrnevlje! POGREŠNO!Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jed...
Com Content 1604 48
SKUVAJ PSA DA TE UJEDE, PA TRAŽI ODŠTETU... Naši sugrađani su smislili nov, neverovatan i krajnje bolestan način da dođu do novca... Prvo nađu mrtvog psa ili ubiju lutalicu, a potom skuvaju njegovu glavu kako bi se meso odvojilo od kostiju. Sledeći korak je sušenje lobanje, da bi na kraju skuvanim čeljustima „ujeli“ sebe, posle čega od grada traže odštetu za ujed pasa! Što je najcrnje, u velikom broju slučajeva pare dobiju... ZASTRAŠUJUĆE Četvrtak, 2. Septembar, 2010.| Autor: KATARINA MARTIĆ Siromašni građani doseti...
Com Content 503 48
Pas spasao četiri mačeta... U požaru u porodičnoj kući u australijskom gradu Melburnu, pas Leo rizikovao je svoj život kako bi spasao četiri mačeta. Kada je vatra već zahvatila čitavu porodičnu kuću i kad su svi uspeli da izađu iz nje, samo je Leo ostao unutra. Vatrogasci, koji su uspeli da obuzdaju vatru i uđu u kuću, bili su iznenađeni kada su pronašli psa kako u spavaćoj sobi štiti četiri mačeta. Leo je umalo nastradao zbog svoje hrabrosti.  U požaru u porodičnoj kući u australijskom gradu Melburnu, pas Leo...
Com Content 447 48
Ne sme da se brani petlu da kukuriče... PODGORICA. Crnogorski zakonodavci su, u skladu sa evropskim standardima o približavanju EU, doneli Zakon o zaštiti dobrobiti životinja, kojim je, između ostalog, predviđena i zabrana onesposobljavanja petlova da se oglašavaju kukurikanjem.PODGORICA. Crnogorski zakonodavci su, u skladu sa evropskim standardima o približavanju EU, doneli Zakon o zaštiti dobrobiti životinja, kojim je, između ostalog, predviđena i zabrana onesposobljavanja petlova da se oglašavaju kukurikanjem. Istim aktom je zabran...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)

Detaljnije »