Prava životinja

01. decembar 2011.

„Četiri slučaja napada vlasničkih opasnih pasa na građane Beogradau relativno kratkom periodu, dovela su do toga da Grad Beograd više neće da čeka da republička veterinarska inspekcija, koja je jedina nadležna za sprovođenje Zakona u ovoj oblasti, počne da radi svoj posao. Nadležni u Gradu će učiniti sve što je u njihovoj moći da obezbede bezbednost Beograđana“'- najavio je predsednik Specijalne međuresorne komisije za rešavanje pitanja nevlasničkih pasa i gradskisekretar za komunalno stambene poslovePredrag Petrović.

U svim važnim segmentima isključivu nadležnost nad sprovođenjem Zakona o veterini i Zakonu o dobrobiti životinja ima republička veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.

Na lokalne samouprave prenete su određene nadležnosti, ali ne i sve one koje bi omogućile punu i efikasnu primenu pomenutih zakona. Takođe, puna primena ovih zakona nije moguća i zbog činjenice da i do danas nisu doneti svi neophodni podzakonski akti odnosno pravilnici, a da se i oni Pravilnici koji su doneti ne poštuju.

Zbog toga će Beograd nastaviti da insistira na donošenju podzakonskih akata i dobijanju većih nadležnosti kako bi mogao da pored sprovođena Strategije i edukacije o odgovornom vlasništu, preuzme i primenjuje mere kontrole i sankcija prema neodgovornim vlasnicima, koji nebrigom i nepoštovanjem pozitivnih pravnih propisa, ali i moralnih načela, direktno uzrokuju povećanje broja napuštenih životinja, kaoi druge incidente. Do kraja godine Beograd će uvesti nova pravila koja podrazumevaju pooštrenu kaznenu politiku i taksu za držanje opasnih pasa.

„Pooštrićemo kriterijume za izvođenje opasnih pasa na javne površine i kaznenu politiku, i uvesti taksu za držanje opasnih pasa u iznosu od 30.000 dinara na godišnjem nivou“, najavio je Petrović i dodao da se dopunom Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda uvode pooštrena pravila.

Od usvajanja Odluke opasne pse na javne površine mogu izvoditi samo punoletna lica, na povocu i sa zaštitnom korpom. Tom prilikom sa sobom moraju nositi potvrde, odnosno pasoš za pse.
„Da bi sprečili razne malverzacije sa registracijama van Beograda, uvodimo pravilo da vlasnici opasnih pasa koji nisu registrovani na teritoriji grada Beograda, za izvođenje na javne površine u našem gradu moraju pribaviti prethodnu saglasnost Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, koja se izdaje po izvršenom pregledu psa od strane Veterinarske ustanove (da li je vakcinisan, obeležen i dr i u obavezi je da plati taj pregled po važećem Cenovniku ustanove). Saglasnost se izdaje na period od 15 dana. Od pribavljanja saglasnosti izuzeti su opasni psi koji učestvuju u međunarodnim i nacionalnim izložbama u organizaciji Kinološkog saveza Srbije, ali moraju imati sa sobom važeću prijavu za učešće na izložbi“, objasnio je Petrović.

Kazne za prekršaje ovih pravila iznosiće od 30.000 do 75.000 dinara.

Svi su saglasni u tome da je neodgovorno vlasništvo najveći uzrok postojanja i velikog broja nevlasničkih tzv uličnih pasa, pa je ovaj korak Grada tim više neminovan.

Predsednik Specijalne međuresorne komisije podsetio je još jednom da Beograd ne može i ubuduće da se suočava samo sa posledicama, bez mogućnosti da utiče na uzroke problema, jer su oni u isključivoj nadležnosti republičke veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.

Pravilnik o držanju opasnih pasa postoji, ali se očigledno ne primenjuje. Ne vrši se adekvatna kontrola registrovanja opasnih pasa, pa imamo lažne registracije, ne kontroliše se adekvatno držanje opasnih pasa i ne postupa brzo i efikasno u situacijama koje su zakonom kažnjive.

Sa druge strane neki izuzetno bitni Pravilnici nisu ni doneti.
Jedan od njih je i Pravilnik koji će regulisati pitanje privatnih prihvatilišta za pse - azila, a koji donosi Ministarstvo za poljoprivredu, trgovinu, vodprivredu i šumarstvo.

„Donošenje Pravilnika najavljeno je pre tri godine, a pravilnik do danas nije donet. I ovde Beograd i pored toga čini više nego što je predviđeno jer svake godine raspisuje Konkurs i dodeljuje sredstva udruženjima za zaštitu životinja registrovanim na teritoriji Grada“ -  objašnjava Petrović.
On je podsetio da je Beograd tražio, ali nije dobio, ni delimični prenos nadležnosti koje su neophodne za ozbiljno hvatanje u koštac sa problemom.

„Delimične nadležnosti koje su date lokalnim samoupravama odnose se isključivo na hvatanje i zbrinjavanje pasa, i na kontrolu vlasnika po pitanju vođenja pasa na povocu, higijene i komunalnog reda. I to sve samo na javnim površinama. I ove, poslednje navedene Beograd je dobio tek pre 9 meseci na sopstveni zahtev i posle mnogo insistiranja“ - istakao je Petrović.

Drugi zahtevi Beograda o prenosu nadležnosti, kao i neophodnim izmenama zakona koje su usmerene isključivo ka pooštrenoj kontroli odgovornog vlasništva nad psima, Beograd do danas nije dobio.

Gradski sekretar za komunalno stambene poslove najavljuje da će na usaglašavanju teksta predloga Izmena sarađivata sa stručnom javnošću i nevladinim sektorom.

„Zakon ne ograničava vlasništvo nad bilo kojom vrstom psa, a način držanja i kontrolu zakonitog ponašanja vlasnika može da kontroliše, pa dakle i podnosi prijave, isključivo republički veterinarski inspektor. Isto važi i za pitanja čipovanja i vakacinacije. Incidenti se takođe prijavljuju republičkoj veterinarskoj inspekciji“ - objašnjava Petrović.

Lokalnoj samoupravi, a samim tim i Beogradu, ostaje samo da hvata pse nakon incidenta i da plaća naknade, znači da se suočava sa posledicama a ne uzrokom problema.

Petrović je podsetio da je Beograd jedini grad u Srbiji koji ima svoju Veterinarsku ustanovu, nad kojom je nadležnost dobio na sopstveni izričiti zahtev. Takođe, Beograd je jedini grad u Srbiji koji dokazano sprovodi strategiju „ne ubij“ i to dve godine duže i od perioda kada je sprovođenje ove strategije postalo i zakonska obaveza.

Konačno, Beograd je jedini grad koji ima gradska prihvatilišta za pse (sada čak 4, od čega je jedno, ono u Ovči, namenjeno isključivo smeštaju bolesnih pasa) u kojima se psi drže u skladu sa evropskim standardima.
„Istovremeno, Grad radi na promovisanju politike odgovornog vlasništva i usvajanja pasa, jer smatra da su prihvatilišta samo privremena, a nikako željena i dugotrajna rešenja. U drugim gradovima situacija nije ni približno ovako uređena, a istovremeno, uz sve ove napore, Beograd se i dalje suočava sa problemom.“ - kaže Petrović.

Paralelno sa ovim Grad Beograd, uprkos svim zakonskim ograničenjima, nastavlja da vodi bitku i po pitanju smanjenja broja uličnih pasa.

„Iako smo, na žalost, i u ovom domenu imali incidente, stvari se u značajnoj meri popravljaju. Uspeli smo da se broj incidenata za proteklih 10 meseci ne uveća, već naprotiv - smanji. Usvajanjem niza važnih odluka i primenom mera napravili smo značajne pomake u ovoj oblasti, kao što su: baza podataka, procedure hvatanja napuštenih životinja, revakcinacije i sl, izgrađena su nova prihvatilišta i povećani kapaciteti postojećih, a stalno se sprovode i mere stimulacije besplatnog čipovanja, vakcinacije i sterilisanja vlasničkih pasa. Svima nam je, nadam se, cilj stvaramo uslove za humani pristup i brigu o životinjama, ali i da vodimo računa pre svega o bezbednosti građana.“ - zaključio je Petrović.

Zbog svega ovoga Grad poziva i medije da svojim aktivnostima doprinesu što efikasnijem rešenju ovog problema, ali i da maksimalno podrže „Kampanju odgovornog vlasništva i usvajanja pasa - Najbolji prijatelj“.

 

Originalna vest: Veterina Beograd

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Com Content 1820 48
Udruženje Sloboda za životinje i kompanija P... S... Fashion poklonili bundu Zorani Mihajlović... P.... S.... Fashion je poznati srpski modni brend koji pod sloganom „surovost nije ženstvena“ u proizvodnji ženskih odevnih predmeta koristi isključivo veštačko krzno, pa je, zajedno sa udruženjem „Sloboda za životinje“, a u sklopu kampanje za odbranu zakonske zabrane uzgoja i ubijanja životinja radi krzna i kože koja stupa na snagu 1. januara 2019. godine, odlučio ministarki Zorani Mihajlović pokloniti jedan od svojih artikala. P.... S.... Fashion je poznati srpski modni brend koji pod sloga...
Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 1478 48
Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja... Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim r...
Com Content 64 48
Masovno ubijanje ptica i drugih životinja i masovno razmnožavanje gubara - uzroci koji su doneli posledice!... Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan" na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.” Šta se ustvari dešavalo?Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kra...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Srbija i klimatske promene

Detaljnije »