Misli velikih ljudi
Pol Mekkartni, (*1942), pevač, nekadašnji gitarista Bitlsa:

''Ono što ima lice ne sme se jesti.''

''Verujem u mirne proteste; ne jesti životinje je jedan protest bez nasilja.''

''Skoro da smo postali vegetarijanci kada smo na jednom škotskom majuru jeli nedeljno pečenje, posmatrajući pritom veselo razigranu jagnjad. U trenutku smo postali svesni da smo upravo pojeli takvo jagnje. Posle toga samo smo još povremeno jeli salame. A na jednom odmoru na Barbadosu vozili smo se iza nekog teretnjaka sa kokama i on je odjednom nestao u fabrici za preradu živinskog mesa. Od tada ne jedemo ništa što ljudi ubijaju.''

Kristijan Morgenštern (1871-1914), nemački književnik:

''Ako bi današnji čovek sam morao da ubija životinje koje mu služe kao hrana, naglo bi se povećao broj onih koji se hrane biljkama.''

Aleksandar fon Humbolt (1769- 1859), osnivač naučne geografije:

''Okrutnost prema životinjama ne može postojati ni kod pravog obrazovanja, ni kod prave učenosti. Ona je jedan od
najkarakterističnijih poroka niskog i neplemenitog naroda. U odnosu na životinje danas su svi narodi manje ili više varvari. Neistinito je i groteskno kada oni svoju navodno visoku kulturu u svakoj prilici naglašavaju, a pri tom svakodnevno čine ili pak ravnodušno dopuštaju najgroznije nemilosrdnosti nad milionima bespomoćnih stvorenja. Možemo li da se načudimo tome što ovi takozvani kulturni narodi sve više idu u susret jednom užasnom putu silaska. Isti komad
zemlje koji kao livada, tj. kao stočna hrana iz druge ruke prehrani deset ljudi mesom na njoj tovljenih životinja, može prosom, graškom, sočivom i ječmom da održava i hrani stotinu ljudi.''

Fridrih Niče (1844-1900), nemački filozof:

''Celokupna antička filozofija je bila usmerena na jednostavnost života i učila je ljude jednom izvesnom nepostojanju potreba. U toj oblasti su oni malobrojni vegetarijanci među filozofima učinili više nego svi novi filozofi. I dok se filozofi ne ohrabre da potraže jedan sasvim izmenjen način života i svojim primerom ga pokažu, ništa od njih.''

Ojgen Rot (1895- 1976), nemački pisac:

''Misli tako čovek, zadovoljan i srećan: Ja nisam koljač, krvavo sirov; ali pošto čovek ne prezire salame i kobasice, onda je i on kriv, zajedno sa koljačem.''

Peter Rozeger (1843- 1918), pisac:

''Životinja ima osećajno srce kao i ti, životinja umire kao i ti, životinja ima pravo na život kao i ti.''

Folker Elis Pilgrim (*1949), književnik:

''Meso koje jedemo jeste leš star najmanje dva do pet dana.''

Princ Maks iz Saksonije (1870- 1951), katolički profesor teologije:

''Ne treba težiti blagom obliku klanja, već više njegovom ukidanju. Što više čovek pokušava da klanje učini 'humanim', utoliko više jačaju kasapnice. Jedno zaista dosledno shvatanje žaštite životinja biće osvojeno tek kada se čovečanstvo bude odlučilo da digne ruke od ubijanja i jedenja životinja.''

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1555 48
UN: Jedite manje mesa, spasite planetu... Svet mora da se prebaci na većinski vegetarijansku ishranu kako bi imao šanse da izdrži klimatske promene, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi "Telegraf". Grupa međunarodnih naučnika saopštila je da je najveći uzrok emisije štetnih gasova proizvodnja hrane i korišćenje fosilnih goriva. Međutim, dok se upotreba uglja i nafte može postepeno zameniti obnovljivim energetskim izvorima, poput vetra i sunčeve energije, svet će uvek morati da jede. Kako svetska populacij...
Com Content 1760 48
Obeležavanja Dana (veganskog) proleća... Prvi dan proleća je simbol ponovnog rođenja i obnove prirode. Taj dan je u svetu poznat i kao Dan bez mesa. Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” tim povodom je 20. marta u 19h u Multimedijalnom centru “Reč” u ul. Vojvode Šupljikca 6 Beograd, organizovalo Vegan veče na kome su prisutni pogledali interesantan i informativan film “Dosije meso”.  Želimo ljude na ovaj dan podstaći da razmisle o svojoj ishrani, da razmisle da li žele i dalje biti saučesnici u mučenju i ...
Com Content 172 48
Oduzimanje slobode... Ljudima je zabavno ići u zoološke vrtove gledati životinje u njihovim zatvorima. Te životinje su nam lepe, slatke, simpatične čak ih i žalimo, ali kad prođe tih par sati zabave ili znatiželje, mi odlazimo svojim kućama kao da se nikada ništa nije ni dogodilo.Ljudi su znatiželjni po prirodi i upravo ta osobina dovela je do prve interakcije čoveka sa životinjom. Takođe, ljudska želja za vladanjem, ne samo životinjama već i drugim ljudima, a nažalost i ljudska pohlepa za novcem i moći. Veliku ulogu...
Com Content 193 48
Akcija Vivat Lupus na Zlatiboru... Cilj organizovanog dolaska na Zlatibor 4.3.2006. godine je građanska, ekološka inicijativa kojoj je prioritetan cilj ukazivanje na probleme u odnosima između čoveka i vuka u Srbiji. Skup organizuje Pokret Vivat Lupus iz Novog Sada.Cilj organizovanog dolaska na Zlatibor 4.3.2006. godine je građanska, ekološka inicijativa kojoj je prioritetan cilj ukazivanje na probleme u odnosima između čoveka i vuka u Srbiji. Evidentno je da decenijama na teritoriji Srbije ljudi nastoje da eliminišu vuka iz pri...
Com Content 1609 48
Inteligencija i svest životinja... Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije. Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Slonovi na poseban nači...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

UN: Jedite manje mesa, spasite planetu

Detaljnije »