Intervjui poznatih

Pre tri godine, poznata naučnica koja radi na spasavanju šimpanzi, dolazila je u Calgary, ali to mi je promaklo “zamalo” – dan kasnije je gostovala druga naučnica koja radi na spasavanju orangutana, Birute Galdikas, i na toj sam prezentaciji bila.

Ipak, Jane Goodall je ponovo došla u Calgary, i ovaj put sam skoro u poslednjem momentu uspela naći kartu za taj izuzetan događaj: to je bilo 8. aprila 2015. Iako sada ima 81 godinu, još uvek  je veoma aktivna i putuje širom planete, provodeći na putu najveći deo godine! Puna je energije ali istovremeno tiha i odmerena, i izgleda znatno mlađe za svoje godine.

jane goodall 1b

 

Opis njenog gostovanja u Calgary-u:

Interesovanje za gostovanje Jane Goodall (Džejn Gudal) bilo je veliko: ogromna sala na tri nivoa (više balkona različitog oblika i veličine) sa 2538 sedišta bila je puna.

Jane je prvo govorila o svom životu i ostvarenju sna o radu na proučavanju i spasavanju životinja. Odmalena je volelada posmatra ponašanje životinja.Imala je sreće da ode u Afriku (prvo u Keniju) na poziv svoje dugogodišnje prijateljice i tamo je srela jednog od poznatih antropologa, Louis-a Leakey-a(Luis Liki). Kao deo antropoloških studija, poslata je da proučava primate u Tanzaniji. Dotadašnja proučavanja šimpanzi nisu bila uspešna jer su ih velike grupe ljudi plašile istudije nisu trajale dovoljno dugo. Jane Goodall je pak pokazala osobine karaktera koje su odgovarale za potrebe duge izolacije u prirodi. U to vremeona nije imala odgovarajuće visokoškolsko obrazovanje.

Studije je započelau rezervatu Gombe, gde je na nekoliko meseci dovela i svoju majku, koja joj je odmalena bila velika podrška. Osim njih, tamo je bio i kuvar-Afrikanac, inačesklon alkoholu.

jane goodall 2bPrvih šest meseci njenog istraživanja finansirao je jedan američki bogataš, i ona se morala sama snaći za dalje. Kada je poznata televizija National Geographic počela da snima priloge o njenom radu i novim saznanjima o šimpanzama, finansiranje je bilo trajno obezbeđeno. Snimatelj ove televizije holandskog porekla Baron Hugo van Lawickje vremenom postao njen suprug i otac njenog sina, koga je odgajila na svom“radnom mestu”: u šumi.

Nakon početka proučavanja šimpanzi, završila je doktorat na smeru etologije (nauka oponašanju životinja) na Kembridžu (Cambridge) u Engleskoj, i potom se vratila u Afriku. Doktoratom je obuhvatila svojih prvih pet godina proučavanja šimpanzi. Ovom proučavanju je pristupila na tada nekonvencionalan način i do tada ne primenjenom u biologiji, i to joj je pomoglo da dođe do novih saznanja, dotada nepoznatih naučnicima.

U početku, šimpanze su je se klonile i ona ih je posmatrala izdaleka. Bili su potrebni meseci i godine da bi se šimpanze navikle na njeno prisustvo i da bi joj dozvolili da priđe bliže. Uskoro je počela da otkriva detalje njihovog ponašanja koji nisu bili poznati ikada ranije. Njeno najvažnije otkriće je da šimpanze prave i koriste oruđe – osobina koja je do tada pripisivana jedino ljudima. Ovo otkriće je porušilo mit o tome da jedino ljudi prave oruđa, što je izazvalo veliki šok među naučnicima jer je to umeće korišćeno kao osobina koja razlikuje ljude od životinja. (Ipak, kao što Jane Godall kaže, mi smo samo jedna od vrsta životinja. Sa primatima delimo više od 95% gena.)

Otkrila je da šimpanze imaju složen socijalni život i odnose među pripadnicima grupe, i da imaju svoju sopstvenu kulturu i jezik od dvadesetak vrsta oglašavanja. (Primati poput šimpanzi, orangutana i gorila mogu naučiti ljudski jezik simbola i više stotina znakova za različite predmete, osećanja i ostalo, i mogu na taj način komunicirati sa ljudima.)

Otkrila je i da šimpanze imaju i svoju mračnu stranu ličnosti: da povremeno love druge životinje (insekte, ptice, manje sisare, pa i neke veće, poput manjih vrsta antilopa i manje vrste majmuna) i da jedu njihovo meso – pretežno mužjaci, koji takođe brutalno napadaju i usmrćuju usamljene šimpanze i pripadnike drugih porodičnihgrupa. Jednom je čak prisustvovala kanibalizmu među šimpanzama (jedenjepripadnika sopstvene vrste).

Takođe je otkrilada šimpanze bacaju kamenje kao oružje i da imaju složen sistem fizičkog kontaktai dodira za održavanje socijalnih odnosa u okviru grupe. U grupama šimpanzi postoji neka vrsta hijerahijskog sistema.

Ona je proučavanju šimpanzi pristupila na način koji u to vreme nije bio priznat u nauci (čak su je biolozi žestoko napadali zbog toga): davala im je imena i prepoznala unjihovom ponašanju osobine koje su do tada pripisivane samo ljudima. Ostali naučnici su je optuživali da je u proučavanje šimpanzi unela “previše empatije”. Jane Goodall je pak dokazala da nas empatija ne sprečava da budemo objektivni – istina je upravo suprotna tome. Životinje su takođe emotivne i inteligentne, to nisu isključivo ljudske osobine.

jane goodall chimps laughing 1b

Njeno učešće nakonferenciji u Čikagu (Chicago) 1986. godine posvećenoj etičkom tretmanu šimpanzi, na kojoj su prezentovani podaci o stravičnom uništavanju tropskih šuma i ubijanju primata, bilo je presudno i ona je od naučnice postala aktivista za zaštitu životinja. Od tada stalno i neumorno naglašava važnost prestanka korišćenja primata i drugih životinja za eksperimente u laboratorijama, jer su to emotivna bića koja takođe osećaju bol i patnju.Takođe vodi u Africi najveće prihvatilište za spasavanje i odgoj mladih šimpanzi-siročića čije su majke ubijene, i nakon više godina potrebnih zanjihovo odrastanje, puštaju ih na slobodu.

U nastavku gostovanja odgovarala je na pitanja voditelja i govorila još o nekim temama:

jane goodall 3b- Naglasila je otome da ljudi koji u ranom detinjstvu zlostavljaju životinje, postaju zločincii prema ljudima. Studije sve više dokazuju ovu činjenicu.

- Govorila je o uništavanju planete od strane nemilosrdnih korporacija i inustrijskih stočnih farmi i stočarstva uopšte, i o tome kako se ogromne količine hrane koriste u ishrani stoke umesto u direktnoj ishrani ljudi. Naglasila je potrebu da ljudi jedu manje mesa ili, još bolje, da prestanu jesti meso. (Ona sama je vegetarijanka - http://www.janegoodall.org/media/videos/faqs-jane-are-you-vegetarian) Prestanak jedenja mesa je postalo životno važno zaopstanak života na planeti, gde sada izumiru vrste brzinom nezabeleženom udugoj Zemljinoj istoriji – i sve to zbog pogubnog uticaja ljudi.

- Govorila je i o važnosti edukacije ljudi u siromašnim zemljama, naročito žena, jer edukacija doprinosi smanjenju broja dece u zemljama u kojima ljudi gladuju i priroda trpi ekstremni pritisak velikog broja ljudi na ekosistem koji to ne može podržati (voda, hrana, izvori energije i sve ostalo). Sve veće povećanje populacije ljudi u tropskim zemljama uništava preostale tropske šume i veliko bogatstv ovrsta koje izumire zajedno sa njima.

- Naglasila je i činjenicu da nema istinskog spasavanja vrsta i tropskih šuma ako se istovremenone pomogne siromašnim ljudima koji žive oko njih, naročito oko nacionalnih parkova. Ovi siromašni ljudi češto ubijaju divlje životinje, uključujući i šimpanze, zato što su gladni – ali i zbog trgovine mesom divljih životinja i prodaje mladunaca čije su majke na taj način ubijene. Treba im pomoći da se edukuju i da privuku strane turiste, od čega imaju koristi i predstavlja izvor prihoda, za razliku od pređašnjeg načina koji se sastojao u ubijanju divljih životinja i trgovini delovima njihovog tela. Još ima ljudi koji ubijaju majke šimpanze i prodaju njihove mladunce kao kućne ljubimce, a kada oni porastu i postanu opasni, tada često završe u laboratorijama da se na njima obavljaju ogledi i borave u malim kavezima do kraja života, a mogu živeti i do 70 godina.

- Kritikovala je i potrošačko društvo i težnju većine ljudi da poseduju više materijalnih stvari negošto im je zaista potrebno.

U Calgary-u, Janeje bila aktivna celoga dana i od ranog jutra je u školama razgovarala sa učenicima, i pregledala je na stotine likovnih radova dece, odabravši pobednike po kategorijama (razredima). Najbolji radovi su zaista odlični i u rangu radova najboljih slikara. Nakon večernjeg nastupa, ona je na svoju inicijativu ostala skoro do ponoći, dajući autograme na svoje knjige, koje su judi kupovali u holu ove velike zgrade. Stotine ljudi su strpljivo čekali u dugom redu da dobiju autogram.

Njen nastup u Calgary-u organizovali su “Vets to go” (veterinari koji pregledaju i leče kućneljubimce u njihovim domovima, za stare životinje i starije vlasnike, i zaživotinje koje teško podnose prevoz do veterinara), i tri organizacije zazaštitu životinja: Meow Foundation (organizacija sa azilom za mačke, koja udomljava veliki broj mačaka), AARCS (Alberta Animal Rescue Crew Society – rade na spasavanju napuštenih pasa, mačaka i drugih životinja, i na njihovom udomljavanju), i Alberta Spay Neuter Task Force (organizuju kastraciju pasa imačaka u indijanskim azilima, odakle dolazi najveći broj napuštenih životinjaza udomljavanje).

jane goodall with dingo 1b

Nastup Jane Goodall je bio izuzetno inspirativan i emotivan. Uprkos katastrofalnoj situaciji na celoj planeti, ona ipak širi poruku nade (uprkos tome što mnogi biolozi tvrde da je uveliko kasno da se bilo šta značajnije uradi sa spasavanjem prirode i klime, da smo na silaznoj stazi bez mogućnosti povratka nabolje). Jane Godall pak tvrdi da ipak imamo šansu da pomognemo planeti i sebi samima i da je sačuvamo za buduće generacije. Ovu poruku nade širi i svojim knjigama, gde reč nada (na engleskom“hope”) koristi i u nazivima nekih svojih knjiga.

U tom cilju, ona je osnovala kampanju“Roots and shoots” (“korenovi i izdanci”), gde okuplja i podstiče pre svega decu i mlade ljude koji imaju dobre ideje i žele da učestvuju u lokalnim akcijama koje pomažu prirodi i u akcijama uzgoja prirodne, lokalne biljne hrane za ljude. “Roots and shoots” se šire u sve većem broju zemalja i u sve višeškola širom planete.

Video prilozi:

Ovde je spasena ženka šimpanze prilikom puštanja na slobodu zagrlila ne veterinarku koja ju je lečila, nego Jane – a prvi put ju je srela, samo joj je ona govorila dok su majmunicu vozili čamcem na ostrvo na kome se nalazi zaštićeno područje nemanjeno spasenim šimpanzama: https://www.youtube.com/watch?v=EsUP2dftN9w

Jane Goodall govori o sličnosti i srodnosti ljudi i šimpanzi, uključujući emocije: https://www.youtube.com/watch?v=FXsYIeg9WNQ

Jane Goodall o eksperimentima na šimpanzama i strahote koje im ljudi rade: https://www.youtube.com/watch?v=93GbuZDlD9c

O vegetarijanstvu: https://www.youtube.com/watch?v=zWl40Z9aqCM&list=PLxGU70iTkHfjCPe5aOzRPP4eu-k09mkEG&index=39  

O kampanji Jane Goodall “Roots andshoots”: https://www.youtube.com/watch?v=7VM61_ev9bo&index=81&list=PLxGU70iTkHfjCPe5aOzRPP4eu-k09mkEG

Njene prezentacije:

https://www.youtube.com/watch?v=zbOvPUO_UWw

https://www.youtube.com/watch?v=8kTXGYqUpP4

Još o Jane Goodall:
http://www.achievement.org/autodoc/page/goo1int-1

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 150 48
Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja... Vegetarijanstvo može uvećati šansu za dugotrajni opstanak čovečanstva U celokupnoj istoriji čovečanstva mali broj značajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Čak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih tačaka današnje političke scene. Dajući ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da počnu da razmišljaju o brutalnostima koje čovek čini nad životinjama. Vegetarijanstvo može uvećati ša...
Com Content 1581 48
Monika Brukner – voli životinje ali pomaže i ljudima... Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima. Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.     Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljud...
Com Content 319 48
Intervju sa Čarlsom Petersonom... Kao istoričar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Čarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacističkih nedela u Nemačkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu između izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Večna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust. Internet novine sa recenzijama knjiga časopisa Anila Agravalova (  Anila Agg...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...
Com Content 1464 48
Intervju sa Paulom McCartneyjem... Sir Paul McCartney: 'Eksperimenti na životinjama su nepouzdani i okrutni' . U ekskluzivnom intervjuu s PETA-om, Paul McCartney oštro osuđuje vivisekciju.  Kratko nakon slanja pisma guvernerki Arizone Janet Neapolitano, u kojem se nalaže da se prekine izgradnja nove laboratorije za eksperimente na životnjama, prošle nedelje u Londonu Sir Paul McCartney je uz kafu i sojino mleko razgovarao s Danom Mathewsom iz PETA-e o nepotrebnosti i okrutnosti eksperimenata na životinjama.   Sir P...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja

Detaljnije »