Intervjui poznatih

INTERVJU S POVODOM: DRAGAN IVANOV

Novine broj 1248 - Toronto, 11. jun 2010.

Dr Dragan Ivanov je osnivač i predsednik Vegetarijanskog udruženja "Edem" u Novom Sadu. Udruženje je neprofitno i ima za cilj upoznavanje šire populacije sa brojnim blagodetima biljne vegetarijanske ishrane, pogotovo njenim mestom i značajem u prevenciji i terapiji savremenih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova, malignih bolesti, šećerne bolesti, alergija i poremećaja imuniteta, gojaznosti, stomačnih oboljenja, sa njenom ulogom u povezanosti duševnog i telesnog zdravlja, i sa tim kako čovek pridržavajući se prirodnih zakona može prevenirati razne bolesti, a već izgubljeno zdravlje povratiti. Dr Ivanov održava brojna zdravstvena predavanja iz ovih oblasti, koja su izuzetno posećena.   

Dr Dragan IvanovDoktore Ivanov, kažite nam nešto o vremenu i načinu na koji ste postali vegetarijanac.

Rođen sam u bačkom mestu Čurugu, gde je, uprkos tadašnjem stavu zvanične medicine i opšteprihvaćenom i jedino poznatom mesnom načinu ishrane, moja majka za vreme trudnoće prešla na vegetarijanstvo. To je, naravno, izazvalo zabrinutost rodbine i prijatelja, kako za njeno, tako i za moje zdravlje.
Ipak, činjenica da sam se rodio sa 5,5 kg ne samo da je umirila rodbinu i meštane, nego je predstavljala veliku atrakciju u selu, a veru majke Marije u istinitost biblijskih zapisa samo još više utvrdila. Naime, budući da je bila vrlo pobožna, čitajući Bibliju naišla je na citat gde Bog, Tvorac, kaže prvom bračnom paru: "Evo dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu".
Još kao dečak zainteresovao sam se za zdrav stil života, zdravu ishranu i prirodne metode lečenja. Kasnije, kao student medicine paralelno sam izučavao vegetarijansku ishranu i lekovito bilje. Dakle, rođen sam kao vegetarijanac, osim toga vaspitavan sam i odrastao u duhu poštovanja i drugih biblijskih principa koje i danas zastupam. Vegetarijanac sam, dakle, kako po religioznom uve-renju, tako i iz etičkih i zdravstvenih razloga.

Da li u vašem životu postoji neko posebno iskustvo koje vas je inspirisalo da se posve-tite izučavanju biljne ishrane i prirodnog načina lečenja?

Sredinom 80-ih godina moja mlađa sestra se razbolela od tumora (Adenoma) na nadbubrežnoj žlezdi, koji je dijagnostikovan na Internoj klinici u Beogradu. Primenila je specifičnu dijetu, određene lekovite biljke i pila sokove - i nakon tri meseca tumor je nestao, što je verifikovao skener i dijagnostička sredstva zvanične medicine. To se dešavalo u vreme kada ovaj način lečenja nije bio aktuelan niti priznat kao danas. To me je kao lekara dodatno podstaklo da se još više posvetim izučavanju lekovitog bilja i prirodne ishrane i načinu prevencije i lečenja određenih savremenih bolesti.

Kažite nam nešto više o vašim naučnim istraživanjima i rezultatima do kojih ste došli.

Nakon završenih studija upisao sam postiplomske studije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i vršio istraživanja vegetarijanske ishrane i načina na koji ona utiče na lipide u krvi i proces ateroskleroze. U ovom istraživanju, koje je inače prvo istraživanje na vegetarijancima sprovedeno na ovim našim prostorima, učestvovali su vegetarijanci iz cele bivše Jugoslavije. Ovo istraživanje je pokazalo da su vegetarijanci vitkiji, vitalniji, dugovečniji od drugih ljudi koji se hrane uobičajenim stilom ishrane, a takođe, da ređe obolevaju od savremenih bolesti, pre svega kardiovaskularnih, moždanog šloga, poremećaja imuniteta i malignih bolest. Magistarsku tezu iz ove oblasti odbranio sam 1993. godine.

Da li vegetarijanski način ishrane preporučujete i budućim majkama, dojiljama i deci u razvoju?

Moja supruga, koja je isto lekar, takođe je vegetarijanac. Za vreme trudnoće i dojenja nije koristila meso u ishrani, tako da je i naš sin David rođeni vegetarijanac. Ove godine puni 17 godina, a visok je preko 190 cm. Mislim da iskustvo mog rođenja i razvoja, kao i iskustvo mog deteta, kao i mnoge druge dece i njihovih majki govori samo za sebe.

Vi ste poznati i kao lekar predavač. Gde i kako držite javne govore o zdravlju?

Kao profesor na Visokoj pedagoškoj školi u Novom Sadu prenosim svoja znanja i na buduće vaspitače kako bi ih oni prenosili mlađim generacijama.
Osim toga održavam javne tribine za širu populaciju kako u Novom Sadu, tako i u drugim gradovima Srbije - Subotici, Beogradu, Staroj Pazovi, Zrenjaninu. Bio sam pozivan u Makedoniju, Hrvatsku, obišao sam Severnu i Latinsku Ameriku, bio sam gost u Africi, Kini, Australiji.
Prošle godine sam snimio oko 50 TV emisija na televiziji Most, čiji se program prati i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, a čest sam gost i na drugim TV stanicama a takođe i na radiju. Taj materijal imam snimaljen u DVD formatu. Moja sažeta predavanja postoje i u pisanoj formi na srpskom jeziku.

Opišite nam u par reči, šta radite kao lekar praktičar?

U mojoj privatnoj ordinaciji u Novom Sadu poslednjih nekoliko godina veliki broj pacijenata mi se obraća za pomoć kako bi biljnom ishranom i prirodnim lekovima rešili svoje zdravstvene probleme. Svako, kada je to potrebno, kao internista, propisujem i medikamentoznu terapiju. Svoje pacijente doživljavam kao kompleksna bića, tj. bića na čije celokupno zdravlje, osim stanja tela, značajno utiču duševno-duhovni procesi. Smatram da je nemoguće postići zdravlje i boriti se protiv savremenih bolesti bez jednog šireg pristupa čoveku, koji podrazumeva uključivanje, pored telesnih i njegovih psihičko-duhovnih sposobnosti u terapijsko-preventivne procese.

Ana Todorović
Objavljeno u časopisu "ŽIVOT I ZDRAVLjE")

Izvor: Novine.ca - Novine Toronto

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 373 48
Pasulj dvostruko skuplji od pečenja... 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Milanovac -- Na pijacama u Gornjem Milanovcu povrće je danas bilo dvostruko skuplje od prasetine, što u tom kraju do sada nije zabeleženo.Kilogram prasetine košta 80, jagnjetine 150 dinara, dok su se pasulj i boranija na pijaci prodavali od 150 do 170 dinara za kilogram. To, kako kažu seljaci, nikada do sada nije zableženo jer je rudničko-takovski kraj izrazito poljoprivredno područje. 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Mil...
Com Content 1695 48
Zaustavite pogrom pasa lutalica u Beogradu... Građanke i građani Beograda okupljeni oko udruženja Evropska inicijativa 17, još jednom su digli svoj glas protiv, kako kažu, velikih šinterskih akcija i odvođenja pasa "u megalomanske logore" i diskriminacije ljudi koji brinu o napuštenim životinjama. Saopštenje udruženja prenosimo u celini. Ne pamtimo da se ovakva sila ikada obrušila na sve nas koji volimo pse! Nikada nismo u ovoj sredini bili ravnopravni: diskriminisani smo, a psi satanizovani. No, uprkos takvom stanju, sve dosadašnje g...
Com Content 293 48
Održan protestni skup ispred japanske ambasade u Beogradu... U organizaciji Udruženja za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“, 28. decembra 2006. godine održan je protest ispred japanske ambasade u Beogradu, zbog masovnog pokolja delfina i kitova - koje odobravaju i tolerišu japanske vlasti. Protest je ujedno bio i znak podrške Udruženju "Sea Shepherd" (Morski pastiri), koje se već 25 godina bori i zalaže za očuvanje biljnog i životinjskog sveta mora i okeana, kao i njihovoj najnovijoj kampanji „Operacija Leviathan“ - zaštita kitova sa Antarkt...
Com Content 175 48
Proizvodnja vune: bol striženja... Ovce se strižu svakog proleća nakon jagnjenja, neposredno pre nego što bi prirodnim putem promenile zimsku dlaku. To je kritično vreme jer prerano striženje može značiti gubitak vune. Zbog žurbe, oko milion australijskih ovaca umire svake godine zbog izlaganja hladnoći nakon preranog striganja.Mnogi ljudi misle da striganje ovaca pomaže životinjama koje bi inače bile opterećene s previše vune. Međutim, bez ljudsk...
Com Content 1467 48
Najezda bubamara!... Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo. Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta. Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara 26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92 Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Paza...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pasulj dvostruko skuplji od pečenja

Detaljnije »