Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima.
Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.
Rođena je u Švajcarskoj, školovala se u Engleskoj i Južnoj Africi, gde je šest godina radila kao antropolog. Svog supruga, poznatog novosadskog profesora arheologije, akademika Bogdana Bruknera, upoznala je u Grčkoj, na jednom kongresu antropologa.
Preselili su se u Đurđevo, selo u opštini Žabalj. Žitelji Đurđeva nisu ni pretpostavljali koliko će ova energična i plemenita žena promeniti sve njih.
Monika voli životinje od malena. I u Švajcarskoj, na porodičnom imanju, gajila je razne domaće, divlje i egzotične vrste životinja: krokodile, velike zmije, konje, razne druge vrste egzotičnih životinja. Odatle je odselila svoje životinje u Đurđevo. Prevezli su tri konja, dva zeca, pet mačaka i tri psa, u velikom vagonu, a ova mučna selidba je trajala četiri dana.
U selu su je dočekali dramatični prizori zlostavljanja svih vrsta životinja, koji su je jako pogodili. Uzalud je zvala policiju kada je videla prizore batinanja konja lancima, i zatekla je pse na snegu, vezane na kratkim lancima bez kućice. Staovnici Đurđeva su je smatrali ludom zbog toga što se toliko brine o životinjama.
Nezvanične aktivnosti na zaštiti životinja počela je 1986. godine, a 1989. je zvanično formirala „Društvo za zaštitu životinja i prirode Đurđevo“. Ovo društvo je sada uzor mnogim mladim ljudima. Sada Monika ima svoj azil sa 25 vrsta životinja, na lepo uređenom imanju. Dodeljen joj je na upravljanje i prostor u javnom vlasništvu oko njenog lepog i moderno uređenog salaša. Danas taj prostor poprima odlike prirodnog rezervata, sa barskim biodiverzitetom i mnoštvom vrsta riba, vodozemaca i ptica.
Osim što se aktivno decenijama bavi zaštitom životinja, Monika Brukner pomaže i mnogim ljudima. Tako je svojevremeno kupila kuću u Đurđevu i kompletno je opremila. Sada je to penzionerski dom i omiljeno mesto okupljanja starijih ljudi. Ona pomaže penzionerima koji nemaju novca za lekove i ogrev. Njeno društvo finansijski pomaže i dom za decu ometenu u razvoju, koji se nalazi u okviru manastira Ravanica. Tamo se nalazi oko stotinu dece. Pomaže i školama, domovima kulture, vatrogascima, slepim i mentalno obolelim osobama. Finansijski pomaže i Romima u Đurđevu.
Monika primećuje ono što i mnogi drugi zaštitnici životinja u Srbiji primećuju i osećaju na sebi samima: u ovom društvu veoma je prisutna nepravda prema ljudima koji su senzibilniji prema svim živim bićima nego što je to ostatak društva. Zapravo, u pitanju je neprihvatanje i osuđivanje svih koji su drugačiji. Ona, kao i svi koji se bave sličnim aktivnostima, veoma su ogorčeni takvim stanjem u našem društvu. To je veliko psihičko opterećenje, posebno kada je neko ne samo zaštitnik životinja, nego i vegetarijanac (Monika ne jede meso već punih 40 godina). Obično takve ljude smatraju „ludima“ i „sektašima“. Monika kaže: „Nismo ludi, niti sektaši, nego smo osetljivi i osećajni i vidimo šta se dešava, i to nam smeta, to nas boli – bez obzira na to da li je u pitanju nasilje prema ljudima, ili prema životinjama.“ Osim što se angažuje u brojnim akcijama zaštite životinja (i ljudi), mora još da ulaže energiju i u pravdanje zbog takvih postupaka, i to onima koji bi radije stvari ostavili takve kakve su, bez ulaganja i malo truda u boljitak za sve.
Monika kaže da se nada da će jednoga dana i ljudi koji ne vole životinje shvatiti da i one imaju dušu, i da osećaju radost i tugu, isto kao i mi. Možda će konačno shvatiti da je sve povezano u ovom univerzumu, i da nam se vraća sve što radimo – bilo da je to dobro ili zlo. To je zakon univerzuma koji nepogrešivo funkcioniše.
K. S.
********************
Pogledajte filmove o Moniki Brukner koje je snimio Jovan Memedović:
Monikina vremena 1 i Monikina vremena 2, kao i sajt Društva za zaštitu životinja i prirode Đurđevo.
Istražujući temu suživota životinja i ljudi u urbanim sredinama autor emisije Jovan Memedović otkriva Moniku Brukner.
Sasvim prirodno: Monikina vremena 1. deo.
Sasvim prirodno: Monikina vremena 2. deo.
Ona dolazi iz Švajcarske a živi poslednjih 10 godina na salašu u selu Đurđevo kod Novog Sada.
Monika živi okružena životinjama koje je dovela takoreći sa ulice. Bile su odbačene, bolesne, zlostavljane. Monika ih je smestila izlečila i danas imaju savršene uslove za život sa punim razumevanjem ljudi.
Monika je veliki borac za čistu planetu i za promenjeni odnos ljudi prema životinjama. Trenutno radi na 17 projekata zaštite prirode i edukacije ljudi. Cilj Monike Brukner je samo jedan: Da ljudi shvate da smo nesmotreno zagadili planetu, i da je 5 minuta do 12, što znači da moramo hitno promeniti navike.
Sve što čovek uradi ponovo se vraća njemu samom, bilo da je dobro ili loše, priroda ne prašta i to je zakon koji nema milosti.
Snimatelj Dejan Jovanović
Montažer Violeta Trpčevski
Autor Jovan Memedović
