Intervjui poznatih

Vegetarijanstvo može uvećati šansu za dugotrajni opstanak čovečanstva

Janez DrnovsekU celokupnoj istoriji čovečanstva mali broj značajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Čak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih tačaka današnje političke scene. Dajući ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da počnu da razmišljaju o brutalnostima koje čovek čini nad životinjama.

Damjan Likar, odgovorni urednik časopisa "Osvoboditev živali", koga izdaje «Društvo za osvoboditev živali in njihove pravice», Slovenija,
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
je sa dr. Janezom Drnovškom napravio intervju koji je u nastavku prikazan u celosti:


Zašto ste postali vegeterijanac i kakve ste promene primetili od kada ste promenili način ishrane?
Postao sam vegetarijanac zato što osećam da je takav način ishrane bolji i kvalitetniji. Meso jedemo zato što je to navika koju smo stekli dok smo odrastali. Nekoliko godina sam bio vegetarijanac, a od nedavno sam postao vegan, što znači da više ne jedem ni mleko, ni mlečne proizvode, ni jaja. Uprkos tome, ostaje dovoljno veliki izbor različitih biljnih namirnica koje zadovoljavaju sve naše potrebe. Odlučio sam da napravim taj korak sledeći neko unutrašnje osećanje. Neki savremenici smatraju da je veganski način ishrane vrlo jednoličan, međutim to nije istina. On može biti vrlo raznovrsan.

Da li je osnovni razlog za promenu Vaših prehrambenih navika Vaša teška bolest od pre nekoliko godina?
Tada sam postepeno počeo da menjam svoje navike. Prvo sam odbacio crveno meso, zatim i meso ptica, i na kraju, ribu.

Sada, nakon prelaska na bezmesnu prehranu, osećate li se bolje nego pre?
Da, u celini osećam se jako dobro - čak mi kažu i da imam previše energije …

Na Svetski dan zaštite životinja, 4. oktobra, pozvali ste na razgovor članove «Društva za osvoboditev živali in njihove pravice». O čemu ste razgovarali?
Članove tog udruženja primio sam pre svega da zajedno sa njima na Svetski dan zaštite životinja pošaljemo poruku široj javnosti. Ljudi su često nedovoljno svesni svog ponašanja prema životinja, tj. načina na koji prema njima postupaju. I one su živa bića. Kao što sam već spomenuo, ljudi postupaju prema životinjama na osnovu stečenih navika i uzoraka ponašanja i retko se preispituju šta je posledica takvog ponašanja. Ako sebi predstavimo kako čovek postupa prema životinjskom svetu i kako deluje na njega, možemo doći do zaključka da to više nije ljudski. Setimo se samo masovnog uzgoja životinja koje žive u najnedostojnijim, neizrecivim uslovima, i masovnih klanja. Ili predstavimo sebi sliku životinja koje se transportuju u teretnim vozilima, najčešće bez vode, što je krajnje okrutno. Ali ljudi koji to čine, nisu zbog toga bezuslovno loši – oni samo ne razmišljaju o tome. Kada konačni proizvod dođe na sto, čovek jednostavno nije svestan ni od čega se on sastoji niti načina na koji je taj proizvod nastao.

Jeste li se dakle i iz etičkih razloga odlučili za vegetarijanski način ishrane?
Etički razlog je svakako uticao na moju odluku; takođe je uticala i činjenica da čoveku uopšte nije potrebna mesna hrana. To su samo stečene navike koje su ukorenjene. Naravno da je teško preko noći promeniti te navike – ali korak po korak, to je moguće. Tako sam postupio i ja.

U medijima ste se izjasnili protiv subvencioniranja masovnog uzgoja životinja. Zbog čega ste se odlučili za taj korak?
Izgleda mi stvarno besmisleno da glavna težnja Europske zajednice mora biti stopostotno subvencioniranje poljoprivrednih proizvoda, pre svega proizvoda životinjskoga porekla. Činjenica da Europska zajednica subvencionira masovni uzgoj goveda i peradi diskutabilna je kako sa etičke, tako i sa prehrambene tačke gledišta. Na to nas podseća već sama priroda: bilo preko bolesti "ludih krava", svinjske kuge ili, u zadnje vreme, preko virusa ptičjeg gripa. Jednostavno se vidi da nešto nije u redu, da nešto remeti ravnotežu prirode, i to bi trebalo biti upozorenje svim ljudima.

Vegetarijanski proizvodi u prodavnicama su skuplji od mesnih proizvoda. Time se ljudi baš i ne podstiču da kupuju zdraviju hranu. Smatrate li da bi više ljudi prestalo da jede meso ukoliko bi vegetarijanska hrana bila jeftinija?
Verovatno je i to jedan od razloga, mada mislim da je odlučujuće stanovište pre svega osvešćivanje čoveka. Pre svega to je pitanje svesti ljudi – da budemo dakle uopšte svesni toga što se događa i u čemu mi učestvujemo. Mislim da je to ključno pitanje. Naravno, zbog toga će se promeniti i politika: npr. agrarna politika, politika subvencionisanja i političkih ciljeva. Zbog čega ne bismo velika sredstva umesto u mesnu industriju usmerili, na primer, u ekološku proizvodnju raznih biljnih životnih namernica kao žitarice, mahunarke, voće i njihove proizvode? To bi bilo mnogo obzirnije prema prirodi, jer ekološka proizvodnja znači da se ne upotrebljavaju hemijska gnojiva i razni dodatci. Na taj način ne zagađujemo okolinu i istovremeno hrana više ne sadrži te hemijske dodatke. Trenutno, sa hranom preuzimamo svu tu hemiju koja nije zdrava. Međutim, iza toga stoje interesi lobija proizvođača, a veliki profit je pokretačka snaga konglomerata prehrambene i mesne industrije. Svakako smatram da osvešćivanje ljudi već napreduje, kod nas, kao i u ostatku Europske unije. Ljudi sve više traže zdrave proizvode, okreću se prirodi i postaju svesniji problema životinja i hrane životinjskog porekla.

Da li biste na osnovu svog iskustva drugim ljudima preporučili da pređu na vegetarijanski način ishrane?
Pošto ja to praktikujem, zaista ne vidim razlog da to ne preporučim i drugim ljudima. Ne žalim se, jer, kao što sam već rekao, imam više nego dovoljno snage. U krajnjem slučaju, ja mogu poslužiti kao živi primer da je moguće preživeti bez proizvoda životinjskog porekla.

Kakav je Vaš stav o tome da svi moraju podjednako plaćati zdravstveno osiguranje?
Poznato je da su vegetarijanci zdraviji i da zbog toga ređe koriste medicinske usluge.To je širi problem. Ceo koncept mogao bi da izgleda drugačije. Mislim da to nije najvažnije pitanje, jer u sastavu zdravstva mora da postoji određena mera solidarnosti, tako da oni koji su zdravi pomažu onima koji su nisu. Istina je, međutim, da svaki čovek treba da bude odgovoran za svoje zdravlje. Ukoliko bismo konzumirali manje štetnu i nezdravu hranu, rasteretili bismo tereta zdravstveno osiguranje koje pod sve većim pritiskom. Naravno, nije svima u interesu da se to dogodi. Šta bi onda bilo sa farmaceutskom industrijom i sa velikim multinacionalnim koncernima koji zarađuju na tome što su ljudi bolesni, i koji na račun bolesnih postižu veliku dobit?

Kakav je Vaš stav prema lovu?
Lov kao sportsko ubijanje životinja nije etički. Deo lovačke delatnosti koji obuhvata održavanje prirode, okoline i pomoć životinjama da se, na primer, preko zime lakše prehrane, jeste koristan. Međutim, lov kao neka vrste razonode pogodne za odmor i uživanje u ubijanju životinja je potpuno neetičan.

Kakav je vaš odnos prema eksperimentima na životinjama?
To je poznata dilema koja je upravo u zadnje vreme aktuelna u Europi, u Velikoj Britaniji. naravno da se moramo pitati da li bi nam se dopalo da sami budemo predmet eksperimenata. Moj otac je za vreme drugog svetskog rata bio zatvoren u koncentracionom logoru Dachau, i na njemu su, kao i na hiljadama drugih, Nemci vršili razne medicinske eksperimente. To mu se uopšte nije svidelo. Iako se danas može reći da pomoću eksperimenata na životinjama ubrzavamo razvoj nauke, uveren sam da bismo u većini slučajeva mogli da koristimo alternativne metode bez eksperimenata na životinjama.

Gde je po vašem mišljenju koren brutalnog ponašanja prema životinjama?
U niskom stepenu osveštenosti ljudi.

A istorijski gledano?
Teško je odrediti tačan momenat u istoriji. u ovom se slučaju načelno radi o poštovanju života. Životinje su bića sa osećanjima. Svako ko kući ima životinju, zna da životinje nisu bez osećaja. Religije često govore o poštovanju života, ali pritom to povezuju samo sa čovekom, a ponekad čak ne čine ni toliko. Setimo se samo kako je u srednjem veku katolička crkva dugo vremena objavljivala da Indijanci, koje su tada porobljivali Španci i Portugalci, nemaju dušu … To je značilo da ih nije potrebno tretirati kao živa bića sa osećajima. Onda su se u određenom trenutku obratili i rekli da crnci nemaju dušu. Usledilo je nekoliko stotina godina porobljavanja crnaca. Sve to sa blagoslovom crkve. Danas niko ne prihvata ni jedno ni drugo. Po tome vidimo da se svest ljudi menja, bez obzira na to što u određenom razdoblju norme ili institucije tvrde drugačije.

Uskoro će Božić. Za milione ljudi to je vreme radosti, ljubavi i mira. Za milione životinja međutim to je vreme strašne patnje i surovog klanja, kako bi se na stolovima servirale komadine životinjskih leševa. I to za proslavu rođenja jednoga miroljubivog čoveka koji je voleo životinje, koji ih je štitio i nije ubijao. Šta mislite o tome?
Verovatno bi se Isus okretao u grobu kad bi znao da se svake godine u njegovo ime vrši masovno ubijanje životinja. Poruka Isusa iz Nazareta zasnovana je na apsolutnom poštovanju života i teško je zamisliti da bi Isus prihvatio da se njemu u čast žrtvuju milioni živih bića.

Da li ste svesni da su vegetarijanci, dakle i Vi, prokleti od crkve i da je crkva za njih predvidela večno prokletstvo?
Zaista je dobro da oni koji tako govore ne odlučuju o tome ko ide, a ko ne ide u pakao.

Međunarodni političari u svojim govorima stalno naglašavaju svoje zalaganje za svetski mir. Smatrate li da je mir povezan i sa našim odnosom prema životinjama i sa miroljubivom prehranom bez krvi?
Tolstoj je rekao: «Sve dok postoje klanice, postojaće i ratni pokolji.»
Ukoliko je čovekova svest dovoljno razvijena, on neće ubijati životinje niti će prema njima okrutno postupati. Od takvog čoveka se dakle ne može očekivati da će poći u rat i ubijati ljude kako bi postigao neku korist. Ljudi koji ne ubijaju i ne jedu životinje lakše će pronaći put do života u miru i zajedništvu. To je sve povezano jedno sa drugim preko stepena svesti. Kada je stepen svesti dovoljno visok, tada dolazi i jedno i drugo. Rešenje leži u činjenici da ljudi treba da se osveste.

Kakav je stav svetskih političara po tom pitanju?
Svetski političari nisu svesni toga više od ostalih ljudi. Primećujem čak da je stepen osvešćenosti prosečnih građana viši. Uzmimo na primer mnoge nevladine organizacije u Europi – one se bave stvarima koje za političare još uvek nisu prioritet, bilo da je to odnos prema životinjama, zaštita okoline ili borba protiv promene klime. Celokupan pritisak za promenu dolazi iz društva, od običnih ljudi. Politika obično reaguje tek onda kad jedna kritična masa ljudi prihvati određenu ideju, zato što mnogi ljudi očekuju i zahtevaju promene. Nažalost, političari nisu oni koji osvešćuju druge, već više kaskaju za opštim stanjem svesti ljudi. Kada ustanove da neće biti izabrani na sledećim izborima, tada se prilagođavaju i menjaju svoje prioritete u onom pravcu koji je važan građanima.

Tolstoj je samo jedan od «velikih umova» čovečanstva koji su se javno izjasnili za vegetarijanstvo. Dopustite mi da nabrojim još neke: Leonardo da Vinci, Nikola Tesla, Albert Einstein, Mahatma Gandhi … Ovim ljudima čovečanstvo priznaje njihova velika dela, njihova dostignuća, citira ih i ističe njihovu genijalnost. Šta mislite, zašto čovečanstvo ne želi da čuje stavove spomenutih osoba koji se odnose na životinje i vegetarijanstvo? Primer za to je jedna jezgrovita, prihvatljiva izjava Alberta Einsteina: «Ništa neće povećati šanse za preživljavanje čovečanstva na Zemlji kao korak prema vegetarijanskoj ishrani.» Kako komentarišete ovu misao genijalnog fizičara?
Šanse za dugoročno preživljavanje čovečanstva u svakom slučaju će se povećati. Sve je uzajamno povezano. Visokovredna hrana je na određen način povezana sa višim stepenom svesti. Taj se proces odvija postupno: ako nam uspe jedno, moći ćemo da učinimo i drugo. Međutim, teško se može očekivati da će manje svesni ljudi, koji okrutno postupaju sa životinjama, prestati sa ratovima, sa iskorištavanjem drugih, da će nešto učiniti protiv siromaštva u svetu itd. Kratko rečeno: sve dok je nivo svesti nizak, sve negativno što postoji u čovečanstvu će postojati i dalje i povećavati se do te mere da će uništiti čovečanstvo.

Jesu li ljudi koji kažu da vole životinje, ali jedu meso, stvarno prijatelji životinja?
Znate, mislim da ti ljudi vole životinje, tj. svoje kućne ljubimce, ali na neki način automatski jedu meso drugih životinja. Kada bismo im u kuhinju doveli kravu i rekli da će ta krava biti ubijena kako bi njima mogla da se napravi šnicla, verovatno bi malo više razmišljali. Izgled mesnih proizvoda se u prehrambenoj industriji izmeni do te mere da ljudi misle da je šnicla baš šnicla, a ne deo živog bića.

Neke žene preko zime nose krzno životinja. Kakav je vaš stav prema tom delu modne industrije?
Ovo pitanje se opet odnosi na osveštenost ljudi. Ljudi često automatski, bez razmišljanja, stiču navike i preuzimaju neke uzorke ponašanja. Tek kad počnu da razmišljaju o tome, mogu da promene svoj stav. Tada će postati pažljivi i svesni što kupuju.

Odakle ljudima uopšte pravo da ubijaju? Odakle im sloboda da muče životinje – ali da istovremeno za sebe traže mir i sva prava? Je li je to dozvoljeno u nekom članu Ustava?
Izričito nije dozvoljeno, ali će vam advokati i ustavni pravobranioci reći da nije ni zabranjeno, odnosno da se polazi od toga da je to dozvoljeno.

Iz neslužbenih izvora saznao sam da je i Vaš pas Brodi vegetarijanac. Je li to tačno?
Dobro ste informisani. Najbolje je da njega lično pitate. On mi nije dao punomoć da govorim u njegovo ime. (smeh)

Izvor: Magazin Osvoboditev živali, januar 2006
Izdavač: Društvo za osvoboditev živali in njihove pravice, Slovenija,
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Damjan Likar

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 491 48
Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama... 01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane, 02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i 04. 10. – Svetski dan zaštite životinjaStočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektoraUzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana. 01. 10. - S...
Com Content 446 48
Uticaj gojaznosti na globalno zagrevanje... Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i trop...
Com Content 1524 48
Otrovano više desetina ptica u Vojvodini... Na više mesta u Vojvodini pronađeno je u poslednjih mesec dana nekoliko desetina uginulih zakonom zaštićenih ptica, pa i sisara, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Najnoviji slučaj masovnog uginuća zabeležen je u okolini Silbaša, opština Bačka Palanka, gde su pokrajinski i inspektori Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva samo na jednom mestu zatekli 20 mrtvih ptica grabljivica - mišara.   Najnoviji slučaj zabeležen u okolini...
Com Content 170 48
Cirkusi - okrutnost kao "lepa" umetnost... Da li ste se ikad zapitali kako je moguće "naučiti" divljeg lava ili tigra, naviklog na slobodu džungle, da sedi na stolici mirno kao bubica i da po zapovedi skače kroz gorući obruč? Ili, kako se postiže da medvedi balansiraju hodajući po žici visoko iznad tla?Jeste li ikad razmišljali šta se krije iza hiljade svetala velikog cirkusa koji je poslednji gostovao u vašem gradu i oduševio vas nastupima lavova, tigrova, žirafa, slonova, majmuna? Jeste li se zapitali na koji način te iste cirkuske zve...
Com Content 1743 48
Brutalno ubijen staford - "Nema više mog prijatelja..."... Ovde je opisan slučaj brutalnog ubistva vlasničkog psa rase staford. Ubica se nije obazirao ni na prisutne vlasnike psa, udarao ga je iako je vlasnica pokušavala da ga zaštiti svojim telom. Ovakvi i slični počinioci MORAJU biti kažnjeni po postojećim zakonima, pa i zatvorskim kaznama po Krivičnom zakoniku, član 269, jer je očigledno da predstavljaju opasnost ne samo po životinje, nego i po ljude. Zločinci su isti, samo se žrtve razlikuju.   Ovde je opisan slučaj brutalnog ubist...

Komentari   

+1 # cicimici 24-02-2006 10:24
kako je to divno!! imati na celu drzave nekog ko brine o zivotinjama!!! kod nas se to nece desiti jos milion godina, a mozda i nikada.......st varno deprimirajuce.
al necu dati da se smorim, verovacu do kraja da ce i u ovoj nasoj zemlji biti politicara koji ce shvatiti da su i zivotinje bica sa osecanjima!
+1 # freedom4animals 01-03-2006 11:27
Kad oni koji su vlast vide jasno sta je drzavni cilj - onda narod zivi bolje i zivotinjama je mnogo lakse.
Vegetarijanstvo se zove buducnost.
+1 # tiki 16-03-2006 02:01
Odusevio me covjek! Bio je i u Indiji u Bangaloreu na proslavi 25 god. svjetske organizacije Art of living i imao tu cast da prvi odrzi govor pred milionima ljudi,to puno govori o njemu.Blago drzavi s takvim drzavnikom!
+1 # ana ns 17-03-2006 15:09
Svaka cast sloveniji kao drzavi i njihovom narodu, jer su dobri ljudi, a pogotovo sto su za vodju izabrali ovako plemenitog coveka. Srski ljubitelji zivotinja mogu samo da placu citajuci ovaj intervju.No nadamo se evropskoj buducnosti koja,na srecu, ne tolerise okrutnost prema zivotinjama.Pzd ravljam sve koji iskteno vole zivotinje,pisit e mi!
+1 # adin 09-09-2007 12:10
da i ja kazem kapu dole svakom od politicara koji se zauzima za savjest svih nas. i kako je rekao drnovsek morali bi se okupiti svi i napraviti velik protest. svi znaci i zivotije sa nama, zatvorite sve ceste dok ne daju neki novi zakon za sve nas. stvarno mislim da se moramo za dobro borit, i mi to mozemo dok nece bit kasno. sve dobro svim ljudima koji imaju osecaj prema drugima ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama

Detaljnije »