Autor: Vera Jovanović
Dan za danom odmiče
Mesec kroz godinu kotrlja se
Sreća moja pratila te
Išao sam
trčkarao za tobom
Vernost mi bila ime
Autor: Mariana Cerovecki
Neprimjetan, sakriven i uplašen;
U kutu prljavog, hladnog kaveza
Njegovo srce kuca sve jače i jače
Nade su mu se rasplinule;
Ne sanja više....
"Nećeš me spasiti..."
Ali vapaji ostaju neuslišani
"Tvoje lice ponovno stiže!"
Stiže i patnja.
Ova priča nosi duboku poruku i upozorava na moguću budućnost - mada, sudeći po aktuelnim događajima, vreme događanja se može premestiti i u neke skorije godine (posebno u odnosu na deo o ubijanju poslednjeg vuka)...
Srbija 2042. godine, lokacija Zlatibor, jedna od poslednjih planina sa drvećem u Srbiji.
Cvrkut ptica je u ovoj zemlji odavno nestao još od velike eksplozije nuklearnog reaktora, čak su i reke presušile, životinje iz prirode su nestale... ali se jedna jedina životinja još odupire nestanku, nervirajući predsednika države čiji je “hobi” nekada bio lov. Ali sada nema više šta da se lovi.
Autor: Mariana Cerovecki
Jesam li, za tebe, samo još jedan bezličan broj?
Zar ne shvaćaš da i ja imam dušu?
Obitelj, kao i ti.
Um, kao i ti.
I srce - za razliku od tebe.
Zar ti tuga u mojim očima ne kazuje da činiš zlo?
Zar moji krikovi nisu dovoljno glasni da čuješ, osjetiš patnju, agoniju koju mi nanosiš?
Dao sam ti svo svoje povjerenje
U koje si odmah zario nož
Krvareći do smrti, zadnjim sam dahom pitao se "zašto?"
Dječak je od oca - lovca
za rođjendan dobio
vazdušnu pušku
Jutro ga probudi
namirisano proljetnim beharima
Ozvučeno ptičijim molitvama
Otvorio je prozor
I nanišanio
Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931.
"Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov.
S proplanka stare šume odzva se isti glas,-
Hajkači brzi krenuše u divlji lov;
Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas....
Autor: Mariana Cerovecki
Svaki dan donosi novu muku;
Okruženi smo tupim pogledima.
Neće biti dugo prije nego nas snađe kobna i neželjena sudbina;
Još malo će trajati prije nego potpuno izblijedimo…
Više ne mogu spavati,
Nekada sam sanjao o slobodi i obitelji;
Ali tko sam sada?
Samo broj u nizu, još jedna nedužna žrtva…
Kakav je osjećaj živjeti?
Molim vas, recite mi...
Autor: Mariana Cerovecki
Meso koje nazivaš tako ukusnim,
Nekada je bilo živo biće
Nekada je bilo srce puno ljubavi
Meso koje pržiš, s toliko radosti
Nekada je bila majka
Nekada je bila kćer
Nekada je pripadala obitelji.