Život životinja

 

Teodora i TifaniŽivimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa prirodom a tu  se svakako podrazumeva  i kontakt sa životinjama.

U psihologiji postoji čak problem dete dakle povučeno, potišteno, agresivno ili pak hiperaktivno dete. Treba postaviti  pitanje da li je to problem koji dete nosi u sebi ili su sredinski faktori porodica, škola, društvo učinili da se kod dece u razvojnom dobu javljaju ovi problemi. Po mišljenju nekih pedagoga više sredinski faktori imaju uticaja na psihofizički razvoj kod dece nego što to ima genetika. Ali kad već dođe do takvog problema šta učiniti? Ono što je osnovno dete odvojiti od agresivnih sadržaja koje nudi televizija i internet i uputiti ga na kontakt sa prirodom. Priroda je riznica lekova i lekovitih sredstava, samo joj se treba vratiti. Primećeno je da deca koja su u svom detinjstvu imala veći kontakt sa životinjama, da su kasnije u zrelom dobu smirenija i da imaju pozitivan stav prema životu. Životinje nesebično pružaju ljubav i to deca osećaju.

Ivana I Tifani2Primetili ste sigurno da dete sa već nepunih godinu dana, kada vidi kucu ili macu, pruža ručice i želi kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i plaše dete rečenicom: „Nemoj, uješće te, isprljaćeš se itd.“ Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema  životinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Tako dete, kada kasnija vidi životinje, plaši se ili postaje agresivno.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im da su životinje naši prijatelji, da su dobre, plemenite, pričati im kako životinje žive, gde žive, kako i one osećaju radost, tugu i kako imaju osećanja. Sa takvim osećanjem sigurnosti i pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu, sidurno će se kasnuje pozitivno odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Za fizički razvoj dece, motoričkih sposobnosti, takodje je bitan kontakt sa životinjama. Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na harmoničan razvoj pokreta kod dece..

Ivana I Majmun2

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuju sa drugom decom i svakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara i osećaj odgovornosti prema njima i uopšte prema prirodi. Kao što smo rekli od odraslih, vaspitača, učitelja, porodice i društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav ća deca imati odnos prema životinjama. Zadatak društva je pre svega edukacuja odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara se temelj zdravog društva i lepih medjuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje, plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju našu brigu, pažnju i ljubav.

Autor: Ivana Trajković
Profesor španskog jezika 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 200 48
Lovci- ljubitelji prirode?... Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko i prirodno.Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko...
Com Content 541 48
Beli lavić ostao jedinac... Beograd nema više dva bela lavića. Veoma brzo po dolasku na svet dve snežno bele ”grudvice”, jedna se ”istopila”, pa u beogradskom zoo-vrtu sada sa žućkastom braćom odrasta samo jedan retki beli lepotan. Ceo okot će uskoro napuniti dva meseca. Početkom decembra prošle godine, da podsetimo, dve lavice ”omacile” su pet lavića, a dva su bila bela. Svi preživeli su sada zdravi i, kako kažu u vrtu, veoma živahni. Ali, ove bebe još ne izlaze iz unutrašnjeg dela kaveza, gde im Dragoljub Dačić, zadužen ...
Com Content 193 48
Akcija Vivat Lupus na Zlatiboru... Cilj organizovanog dolaska na Zlatibor 4.3.2006. godine je građanska, ekološka inicijativa kojoj je prioritetan cilj ukazivanje na probleme u odnosima između čoveka i vuka u Srbiji. Skup organizuje Pokret Vivat Lupus iz Novog Sada.Cilj organizovanog dolaska na Zlatibor 4.3.2006. godine je građanska, ekološka inicijativa kojoj je prioritetan cilj ukazivanje na probleme u odnosima između čoveka i vuka u Srbiji. Evidentno je da decenijama na teritoriji Srbije ljudi nastoje da eliminišu vuka iz pri...
Com Content 1697 48
Zašto zeleni?...   Ako se hranite jedan dan nedeljno isključivo na biljnoj ishrani možete smanjiti rizik od oboljenja od bolesti kao što su rak, dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova i gojaznosti. Takođe Vam pomaže da smanjite Vaš 'ugljenični otisak' ili Vašu stopu emisije štetnih gasova i da sačuvate zemljine dragocene resurse sveže vode i fosilnih goriva. Unošenje više vlakana i antioksidansa iz voća i povrća sa nižim unosom zasićenih masnoća i masnoća uopšte, doprinosi poboljšanju zdravlja i imuniteta...
Com Content 619 48
Zemlji kakvu znamo više nema pomoći... Još pre 5 godina poznati i priznati naučnik James Lovelock u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.   Slede veliki gubici Zemlji kakvu znamo više nema pomoći Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lovci- ljubitelji prirode?

Detaljnije »