Život životinja

 

Teodora i TifaniŽivimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa prirodom a tu  se svakako podrazumeva  i kontakt sa životinjama.

U psihologiji postoji čak problem dete dakle povučeno, potišteno, agresivno ili pak hiperaktivno dete. Treba postaviti  pitanje da li je to problem koji dete nosi u sebi ili su sredinski faktori porodica, škola, društvo učinili da se kod dece u razvojnom dobu javljaju ovi problemi. Po mišljenju nekih pedagoga više sredinski faktori imaju uticaja na psihofizički razvoj kod dece nego što to ima genetika. Ali kad već dođe do takvog problema šta učiniti? Ono što je osnovno dete odvojiti od agresivnih sadržaja koje nudi televizija i internet i uputiti ga na kontakt sa prirodom. Priroda je riznica lekova i lekovitih sredstava, samo joj se treba vratiti. Primećeno je da deca koja su u svom detinjstvu imala veći kontakt sa životinjama, da su kasnije u zrelom dobu smirenija i da imaju pozitivan stav prema životu. Životinje nesebično pružaju ljubav i to deca osećaju.

Ivana I Tifani2Primetili ste sigurno da dete sa već nepunih godinu dana, kada vidi kucu ili macu, pruža ručice i želi kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i plaše dete rečenicom: „Nemoj, uješće te, isprljaćeš se itd.“ Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema  životinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Tako dete, kada kasnija vidi životinje, plaši se ili postaje agresivno.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im da su životinje naši prijatelji, da su dobre, plemenite, pričati im kako životinje žive, gde žive, kako i one osećaju radost, tugu i kako imaju osećanja. Sa takvim osećanjem sigurnosti i pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu, sidurno će se kasnuje pozitivno odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Za fizički razvoj dece, motoričkih sposobnosti, takodje je bitan kontakt sa životinjama. Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na harmoničan razvoj pokreta kod dece..

Ivana I Majmun2

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuju sa drugom decom i svakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara i osećaj odgovornosti prema njima i uopšte prema prirodi. Kao što smo rekli od odraslih, vaspitača, učitelja, porodice i društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav ća deca imati odnos prema životinjama. Zadatak društva je pre svega edukacuja odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara se temelj zdravog društva i lepih medjuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje, plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju našu brigu, pažnju i ljubav.

Autor: Ivana Trajković
Profesor španskog jezika 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1746 48
Ne dirajte mladunce divljih životinja!... Kada nađete mladunče divlje životinje (lane, malog divljeg zeca, mladunce ptica), najvažnija stvar koju možete za njih da uradite je - da ih ne dirate!     Mladunče male sove ušare - sa sajta RTS-a Mada je nažalost sve ređa mogućnost da u Srbiji nađete mladunce divljih životinja (pošto su u velikoj meri poubijane od strane lovaca, poljoprivrednika, saobraćaja itd), ipak se može desiti da nađete lane, malog divljeg zeca ili ptiće ispale iz gnezda pre nego što su im izrasla krila d...
Com Content 1728 48
Tri lava iz Srbije prebačena u afričko prihvatilište... Krajem septembra ove godine, organizacija „Četiri šape“, u saradnji sa predstavništvom CITES-a u Srbiji, organizovala je prebacivanje tri lava iz Srbije u južnoafričko prihvatilište za velike mačke.Dva četvorogodišnja lava, Ivan i Cornel, i trogodišnja lavica Lepa, rođeni su u beogradskom zoološkom vrtu i potom prodati ili ustupljeni privatnom licu u Novom Pazaru, pre nego što je 2010. godine u Srbiji stupio na snagu zakon po kome je zabranjeno posedovanje opasnih divljih životinja. Tamo su ovi ...
Com Content 521 48
"Australijanci, jedite kengure!"... Savetnik australijske vlade za pitanja klimatskih promena Ros Garno pozvao je stanovnike te zemlje da smanje potrošnju govedine i jagnjetine i u cilju spasavanja planete pređu na - šnicle od kengura. Naime, probavni trakt ovaca i krava proizvodi velike količine metana - gasa koji uništava atmosferu i ostavlja negativne posledice po prirodnu sredinu. Životinje ga izbacuju u atmosferu prilikom varenja hrane. Međutim, ekonomista Garno je u novom izveštaju o posledicama globalnog otopljavanja naveo...
Com Content 1605 48
Manifestacija Dan zdrave hrane i zaštite životinja u Đurđevu... I tako, 11. septembra 2010 održana je u Đurđevu i treća manifestacija „Dan zdrave hrane i zaštite životinja“ na Monikinom salašu i azilu za razne životinje, u organizaciji ove plemenite velike duše i njenih saradnika. I tako, 11. septembra 2010 održana je u Đurđevu i treća manifestacija „Dan zdrave hrane i zaštite životinja“ na Monikinom salašu i azilu za razne životinje, u organizaciji ove plemenite velike duše i njenih saradnika. Pogledajte foto galeriju sa ovog događaja ovde. Pog...
Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ne dirajte mladunce divljih životinja!

Detaljnije »