Život životinja


Stanovnik stoletnih šuma Evrope i Azije

kuna zlaticaU šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca, ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaće mačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom. Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, a tamno krzno prekrije joj čak i šape, kako se ne bi klizala po snegu i ledu.

Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, a obično ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičja gnezda ili u šupljine među stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.

Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. Pare se u julu i avgustu, ali se razvoj oplođene jajne ćelije odlaže oko sedam meseci – sve do kraja zime i prvih dana proleća. Mladi dolaze na svet u aprilu. Ima ih do pet, obrasli su kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko šest nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Već desetak dana kasnije mladunci izlaze iz jazbine u kojoj su se okotili i kreću da istražuju okolinu. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života.
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak, više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Kada broj voluharica poraste, ovi glodari će postati najvažniji deo ishrane, a obilje hrane uticaće i na povećanje broja potomstva kune zlatice u narednoj sezoni.

Tokom dana kuna se obično odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Lovi ptice, insekte, žabe, puževe, a posebno je dobra u lovu na veverice. Juri za njima kao pravi akrobata, vešto se verući i po najvišim granama i skačući sa krošnje na krošnju. Pri tome su joj od najveće koristi mišićave prednje noge, oštre kandže i dugi žbunasti rep uz pomoć kojeg održava ravnotežu.

U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1561 48
Veliki međunarodni Vegetarijanski piknik u Brežicama... U subotu, 12. juna 2010,  proveli smo jedan zanimljiv i prijatan dan na međunarodnom Vegetarijanskom pikniku koji je bio održan u restoranu – seoskoj gostionici Hervol u Brežicama u Sloveniji u organizaciji Društva za osvoboditev živali in njihovih pravic u ulozi domaćina. Glavni moto vege piknika u Brežicama bio je: Zajedno gradimo za ljude, životinje i prirodu - prijateljsku Sloveniju! U ovom predivnom prirodnom ambijentu svi učesnici su bili inspirisani da urade nešto zajedno za dobrobit...
Com Content 1546 48
Skrivene žrtve laboratorija... Svake godine, 24. aprila širom sveta savesni ljudi govore u ime žrtava vivisekcije. Na Svetski dan zaštite životinja u laboratorijama javnost se podseća na patnje miliona pasa, mačaka, majmuna, kunića, riba, zamorčića, pacova i mnogih drugih životinjskih vrsta.  Prijatelji životinja će povodom nedavnog obeležavanja tog dana 15. maja 2010. godine na uglu ulica Zmaj Jovine i Modene u Novom Sadu postaviti informativni štand i održati performans u kojem će sputani aktivisti 'krvavih lica' pri...
Com Content 444 48
Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“... BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“. Izvor: Glas Javnosti Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg ro...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...
Com Content 512 48
Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi... I pored odličnih uslova za razvoj mnogih šumskih vrsta drveća, Vojvodina je najmanje pošumljena, a time i najugroženija regija u Evropi. Standardi pošumljenosti EU su oko 41% a prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opštine Bačka Topola, Kula, Mali Iđoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Inđija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište imaju stepen pošumljenosti ispod jedan odsto! Sa vojvođanskog tla godišnje nestaje sloj od 2,5 centimet...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Veliki međunarodni Vegetarijanski piknik u Brežicama

Detaljnije »