Život životinja

Dok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne, severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju je sakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Ove životinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica ima svoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara i na kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabala prepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulo deblo na kojem rastu pečurke.

U jesen, crvene veverice užurbano ostavljaju zimnicu – danima suše pečurke i komadiće voća i vredno sakupljaju šišarke, lešnike i orahe. Skladište ih u gomilicama pod panjevima, među korenjem drveća i u rupama iskopanim u zemlji. Zahvaljujući oštrom njuhu, svoje zalihe hrane mogu da pronađu i kad su tridesetak centimetara pod zemljom, čak i kada se nalaze pod četiri metra debelim snežnim pokrivačem. Spremajući se za dugu i neizvesnu zimu, uvek sakupe više hrane nego što im je potrebno, tako da iz ostataka njihove zimnice, kasnije, izrasta mlado drveće.

Pare se u rano proleće, a posle pet sedmica na svet dolaze tri do četiri bespomoćna i gola mladunčeta teška svega po desetak grama. Dok ih majka doji – brzo rastu, dobijajući po dva grama dnevno. Ženka ih hrani dok ne navrše deset nedelja, a sa četiri meseca mlade veverice dostižu veličinu svojih roditelja. Pošto crvene veverice ne vole društvo, mladi rano kreću u potragu za sopstvenom teritorijom koju moraju da nađu pre nego što počne zima. Do „imanja” dolaze tako što se bore sa rođacima ili tako što naseljavaju slobodnu teritoriju, ali najčešće komad zemljišta koji obuhvata jedan do dva hektara „dobijaju na poklon” od majke pre nego što napuste njen dom. Početkom avgusta na svet dolazi i druga generacija ovih životinjica.

Severnoameričke crvene veverice aktivne su tokom cele godine. U potragu za hranom najčešće kreću u zoru ili kasno poslepodne. Noću spavaju, a tokom dana se odmaraju. Dok zimi traže toplo i suvo skrovište, leti prave gnezdašca od trave i mladih grančica četinara. Svaka životinja ima po nekoliko takvih skloništa što je naročito važno za ženke dok odgajaju mlade, pošto ih one često prenose iz jednog gnezda u drugo gnezdo ne bi li ih zaštitile od opasnosti. Vešte i brze, veverice lako mogu da uteknu pred gladnim grabljivcima: sovama, sokolovima, lasicama, zmijama, crvenim lisicama, kunama. Ako nemaju vremena da se uzveru uz drvo ili da jurnu među gusto rastinje, one će se, uprkos tome što su mnogo slabije od svojih neprijatelja, hrabro braniti. Baš ta luda hrabrost ove životinjice, riđe dlake i žbunastog repa, često košta glave, pa mnoge od njih ne dočekaju svoj prvi rođendan i priliku da ostave potomstvo.

D. D.
izvor: Politika