Život životinja


vevericaDok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne, severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju je sakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Ove životinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica ima svoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara i na kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabala prepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulo deblo na kojem rastu pečurke.

U jesen, crvene veverice užurbano ostavljaju zimnicu – danima suše pečurke i komadiće voća i vredno sakupljaju šišarke, lešnike i orahe. Skladište ih u gomilicama pod panjevima, među korenjem drveća i u rupama iskopanim u zemlji. Zahvaljujući oštrom njuhu, svoje zalihe hrane mogu da pronađu i kad su tridesetak centimetara pod zemljom, čak i kada se nalaze pod četiri metra debelim snežnim pokrivačem. Spremajući se za dugu i neizvesnu zimu, uvek sakupe više hrane nego što im je potrebno, tako da iz ostataka njihove zimnice, kasnije, izrasta mlado drveće.

Pare se u rano proleće, a posle pet sedmica na svet dolaze tri do četiri bespomoćna i gola mladunčeta teška svega po desetak grama. Dok ih majka doji – brzo rastu, dobijajući po dva grama dnevno. Ženka ih hrani dok ne navrše deset nedelja, a sa četiri meseca mlade veverice dostižu veličinu svojih roditelja. Pošto crvene veverice ne vole društvo, mladi rano kreću u potragu za sopstvenom teritorijom koju moraju da nađu pre nego što počne zima. Do „imanja” dolaze tako što se bore sa rođacima ili tako što naseljavaju slobodnu teritoriju, ali najčešće komad zemljišta koji obuhvata jedan do dva hektara „dobijaju na poklon” od majke pre nego što napuste njen dom. Početkom avgusta na svet dolazi i druga generacija ovih životinjica.

Severnoameričke crvene veverice aktivne su tokom cele godine. U potragu za hranom najčešće kreću u zoru ili kasno poslepodne. Noću spavaju, a tokom dana se odmaraju. Dok zimi traže toplo i suvo skrovište, leti prave gnezdašca od trave i mladih grančica četinara. Svaka životinja ima po nekoliko takvih skloništa što je naročito važno za ženke dok odgajaju mlade, pošto ih one često prenose iz jednog gnezda u drugo gnezdo ne bi li ih zaštitile od opasnosti. Vešte i brze, veverice lako mogu da uteknu pred gladnim grabljivcima: sovama, sokolovima, lasicama, zmijama, crvenim lisicama, kunama. Ako nemaju vremena da se uzveru uz drvo ili da jurnu među gusto rastinje, one će se, uprkos tome što su mnogo slabije od svojih neprijatelja, hrabro braniti. Baš ta luda hrabrost ove životinjice, riđe dlake i žbunastog repa, često košta glave, pa mnoge od njih ne dočekaju svoj prvi rođendan i priliku da ostave potomstvo.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 158 48
Dostojansvo Svinje je nepovredivo... Autor: Reinhard MeyDostojanstvo Svinje je nepovredivo.Bila je u uskom boksu, na betonu, kako priliči njenom staležu, kada je otkrila zračak svetlosti...Autor: Reinhard Mey Dostojanstvo Svinje je nepovredivo.Bila je u uskom boksu, na betonu, kako priliči njenom staležu, kada je otkrila zračak svetlosti.Bila je odeljak broj četiri,tri druga su ležala na njoj,kakva gužva skoro se ugušila. Već nakon dve sedmice akordnog sisanja,dođe neko i odnese majku.Ali kad je sećanje već izbledelo, ponekad su ml...
Com Content 491 48
Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama... 01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane, 02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i 04. 10. – Svetski dan zaštite životinjaStočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektoraUzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana. 01. 10. - S...
Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Com Content 459 48
Poskupljenje goriva i mere za smanjenje potrošnje... 16. jul 2008.Poskupljenje goriva - ko je kriv?Cena nafte na svetskom tržištu neprestano skače, što se i te kako oseća i kod nas. Poslednje poskupljenje donelo nam je cenu bezolovnog benzina od čak 110,70 dinara po litru. Cena sirove nafte se od 2003. godine upetostručila, a u proteklih godinu dana, uvećana je za 100%. Analitičari očekuju da bi do jula, barel mogao da dostigne i 150 dolara, te bi u tom slučaju, litar benzina kod nas iznosio oko 115 dinara! 16. jul 2008.Poskupljenje goriva - ko ...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dostojansvo Svinje je nepovredivo

Detaljnije »