Život životinja


vevericaDok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne, severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju je sakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Ove životinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica ima svoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara i na kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabala prepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulo deblo na kojem rastu pečurke.

U jesen, crvene veverice užurbano ostavljaju zimnicu – danima suše pečurke i komadiće voća i vredno sakupljaju šišarke, lešnike i orahe. Skladište ih u gomilicama pod panjevima, među korenjem drveća i u rupama iskopanim u zemlji. Zahvaljujući oštrom njuhu, svoje zalihe hrane mogu da pronađu i kad su tridesetak centimetara pod zemljom, čak i kada se nalaze pod četiri metra debelim snežnim pokrivačem. Spremajući se za dugu i neizvesnu zimu, uvek sakupe više hrane nego što im je potrebno, tako da iz ostataka njihove zimnice, kasnije, izrasta mlado drveće.

Pare se u rano proleće, a posle pet sedmica na svet dolaze tri do četiri bespomoćna i gola mladunčeta teška svega po desetak grama. Dok ih majka doji – brzo rastu, dobijajući po dva grama dnevno. Ženka ih hrani dok ne navrše deset nedelja, a sa četiri meseca mlade veverice dostižu veličinu svojih roditelja. Pošto crvene veverice ne vole društvo, mladi rano kreću u potragu za sopstvenom teritorijom koju moraju da nađu pre nego što počne zima. Do „imanja” dolaze tako što se bore sa rođacima ili tako što naseljavaju slobodnu teritoriju, ali najčešće komad zemljišta koji obuhvata jedan do dva hektara „dobijaju na poklon” od majke pre nego što napuste njen dom. Početkom avgusta na svet dolazi i druga generacija ovih životinjica.

Severnoameričke crvene veverice aktivne su tokom cele godine. U potragu za hranom najčešće kreću u zoru ili kasno poslepodne. Noću spavaju, a tokom dana se odmaraju. Dok zimi traže toplo i suvo skrovište, leti prave gnezdašca od trave i mladih grančica četinara. Svaka životinja ima po nekoliko takvih skloništa što je naročito važno za ženke dok odgajaju mlade, pošto ih one često prenose iz jednog gnezda u drugo gnezdo ne bi li ih zaštitile od opasnosti. Vešte i brze, veverice lako mogu da uteknu pred gladnim grabljivcima: sovama, sokolovima, lasicama, zmijama, crvenim lisicama, kunama. Ako nemaju vremena da se uzveru uz drvo ili da jurnu među gusto rastinje, one će se, uprkos tome što su mnogo slabije od svojih neprijatelja, hrabro braniti. Baš ta luda hrabrost ove životinjice, riđe dlake i žbunastog repa, često košta glave, pa mnoge od njih ne dočekaju svoj prvi rođendan i priliku da ostave potomstvo.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 507 48
Dopis Ministarstvu poljoprivrede sa primedbama na Nacrt zakona o dobrobiti životinja... Poštovani, Donošenje Zakona o dobrobiti životinja pompezno je najavljivano u medijima, uz isticanje rešenosti tog Ministarstva da se konačno stane na put zlostavljanju i zloupotrebama životinja. Cenimo Vaše zalaganje da se taj zakon donese, ali je novi Nacrt, objavljen na sajtu tog Ministarstva 22.10. ove godine, po našoj oceni daleko od toga da ispunjava ove ciljeve. U nekim odredbama on je čak veliki korak unazad u odnosu na prethodni nacrt i očigledno je da je pravio kompromise sa interesima ...
Com Content 1726 48
Farmere u Srbiji nije briga za dobrobit životinja... Zakon o doborbiti životinja donet je 2009. godine. Profesorka Veterinarskog fakulteta, doktorka Ivana Lazić, istakla je njegov značaj kako u pogledu EU integracija tako i povećanju izvoza u EU. U istraživanju je većina farmera odgovorila da nije zainteresovana za obogaćenje uslova životinja, što ukazuje na njihovu neobaveštenost u tom pitanju. Većina farmera ne vidi vezu dobrobiti životinja i zarade Beta | 26. 06. 2012. - 21:46h | Foto: AP Većina stočara u Srbiji upoznata je sa pojmom dob...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...
Com Content 68 48
Zahtev za uvođenje odredbe o zaštiti prava životinja u novi Ustav... Devet Udruženja za zaštitu životinja uputilo Narodnoj Skupštini Republike Srbije, predsedniku g. Predragu Markoviću, zajednički Zahtev za uvodjenje u Ustav Republike Srbije odredbe o zaštiti prava životinja.. Devet Udruženja za zaštitu životinja uputilo Narodnoj Skupštini Republike Srbije, predsedniku g. Predragu Markoviću, zajednički Zahtev za uvodjenje u Ustav Republike Srbije odredbe o zaštiti prava životinja sa sledećom formulacijom:Pogledajte dokument >> Udruženja koja su uputila z...
Com Content 502 48
Održan sastanak radne grupe “No kill sterilisation strategy”... Ministarstvo poljoprivrede je iniciralo održavanje sastanka radne grupe za „No kill sterilization strategy“ u prostorijama Uprave za veterinu, sa temom izrade Strategije za humanije postupanje sa životinjama. Ministarstvo poljo privrede je iniciralo održavanje sastanka radne grupe za „No kill sterilization strategy“ u prosto rijama Uprave za veterinu, sa temom izrade Strategije za humanije postupanje sa životinjama. Adaptacija, harmoni zacija i primena propisa koji se tiču tr...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dopis Ministarstvu poljoprivrede sa primedbama na Nacrt zakona o dobrobiti životinja

Detaljnije »