alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 327 48
Održan Protest protiv pokolja kanadskih foka!... U organizaciji Udruženja Sloboda za životinje (www.sloboda-za-zivotinje.org) - juče 15.03.2007. godine u Beogradu je održan miran protesni skup ispred Kanadske ambasade kao podrška globalnoj akciji za trajnu zabranu lova na foke koji se svake godine  odvija na istoku Kanade. Tom prilikom je upućen apel i pismo Kanadskom ambasadoru, gospodinu  Robertu McDougallu, koje je umesto njega primio njegov zamenik, u kome se apeluje na njegovu savest, da iskoristi svoj ugled, položaj i znač...
Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 1668 48
Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara... Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica.   Ponedeljak, 5....
Com Content 188 48
Završni pledoaje glavnog tužioca... Saslušavanje dokaza današnjeg prepodneva dalo je potresnu sliku o brutalnom postupanju ljudi prema životinjama. Grozote u štalama za masovno držanje životinja, mučenje pri transportu životinja i varvarstvo u klanicama, izgledaju kao ružan san.Saslušavanje dokaza današnjeg prepodneva dalo je potresnu sliku o brutalnom postupanju ljudi prema životinjama. Grozote u štalama za masovno držanje životinja, mučenje pri transportu životinja i varvarstvo u klanicama, izgledaju kao ružan san. Društvo koje ...
Com Content 1646 48
Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji... Ovde ćemo navesti nekoliko vesti koje opisuju nastojanja ekologa i biologa da zaštite ugrožene i retke vrste ptica u Srbiji, i to sive vetruške, modrovrane i velike droplje. Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto. A u Specijalnom rezervatu &b...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Održan Protest protiv pokolja kanadskih foka!

Detaljnije »