Život životinja


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 283 48
Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni... Govoriti o „dostojanstvu“ životinja i iz toga možda izvesti prava životinja u odnosu prema zakonodavstvu, jeste provokacija, i to u dvostrukom pogledu: s jedne strane prema stilu života našeg društva kojem životinja pripada - da se životinje industrijski preradjuju u  „mesnu robu“, a s druge strane prema slici sveta našeg društva u kojem su dostojanstvo i iz njega rezultirajuća prava predvidjeni samo za čoveka.Predavanje Dr.Kristijana Zajlera (Dr.Christian Sailer)Foto galerija p...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...
Com Content 1578 48
Legalizuje se lov na kitove? ... Održana je konferencija na kojoj je trebalo da bude postignut kompromis oko lova na kitove koji je trenutno zabranjen. Dojče vele je potražio stručno mišljenje: da li je dobro tražiti takav kompromis? Međunarodna komisija za lov na kitove (IWC) je telo koje reguliše ovu tematiku. Ta komisija se izborila za moratorijum na komercijalni lov još 1986, ali zemlje poput Japana, Norveške i Islanda love kitove pod raznim izgovorima, koristeći praznine u propisima. Veliki godišnji sastanak IWC će sledeć...
Com Content 207 48
Vivisekcija - Foto galerija 2... Deo 2   Deo 2 Deo 2 ...
Com Content 528 48
Životinjama ne treba kompas... Zemljino magnetno polje ljudi koriste samo pomoću kompasa, dokživotinje mogu da ga prepoznaju, odnosno usvoje navigaciju od rođenja.Neke životinje nikad se ne odmaknu daleko od mesta rođenja. Ali drugemigriraju po desetine hiljada kilometara, leteći ili plivajući dodalekih odredišta, a u nekim vrstama i vraćajući se na polazište, nagotovo neverovatne načine.Zemljino magnetno polje ljudi koriste samo pomoću kompasa, dok životinje mogu da ga prepoznaju, odnosno usvoje navigaciju od rođenja. Neke ž...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni

Detaljnije »