Život životinja


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 488 48
Učešće na vege-festivalima... "Sloboda za životinje" učestvovala je na ZeGeVege festivalu u Zagrebu, na Drugom festivalu etno-hrane, radinosti i folklora u Somboru, i učestvovaće na velikom vegetarijanskom pikniku 4. oktobra u Skoplju. "Sloboda za životinje" učestvovala je na ZeGeVege festivalu u Zagrebu, na Drugom festivalu etno-hrane, radinosti i folklora u Somboru, i učestvovaće na velikom vegetarijanskom pikniku 4. oktobra u Skoplju. "Sloboda za životinje" učestvovala na ZeGeVege festivalu u ZagrebuZeGeVege, festiva...
Com Content 1717 48
Tribina: Hrana koju jedemo - šta je zaista zdravo?... Na ovoj tribini je bilo reči o Zagadjenjima u hrani i namirnicama koje kupujemo i o tome kako da se zaštitimo? Šta kupujemo na pijacama u supermarketima i kako se mogu zameniti štetne i izabrati prave namirnice za našu ishranu?  Ono što nas zabrinjava je zašto se u hranu stavljaju krajnje toksične supstance koje ne bi trebale dolaziti u dodir s našim telima, a kamoli postati deo naše svakodnevne ishrane?  Poštovani članovi, ljubitelji zdravijeg načina života i ishrane obaveštavamo ...
Com Content 371 48
Pirane su slabašna bića!... Pirane su, iako se veruje da su krvoločne i opasne, pre svega, slabašna bića koja moraju da se okupljaju u jata radi zaštite od predatora, ističu u svojoj studiji istraživači zoolozi univerziteta Sent Endrjus u Škotskoj. Pirane su, iako se veruje da su krvoločne i opasne, pre svega, slabašna bića koja moraju da se okupljaju u jata radi zaštite od predatora, ističu u svojoj studiji istraživači zoolozi univerziteta Sent Endrjus u Škotskoj. Daleko od agresivnih lovaca mesoždera, pirane su lešinari ...
Com Content 1571 48
Poplave „donele“ veprove i jelene u Apatin... Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod Apatina u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Izgubljeni u poplavnom talasu, divljač se okuplja i preplivava reku. Zajedno su lisice, jazavci, divlje svinje, košute i jeleni.     S. P. Š. | 19. 06. 2010. - 00:02h Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod A...
Com Content 621 48
Reke nestaju zbog nas... Tonuća sudbina Venecije uskoro bi mogla zadesiti gotovo pola milijardi ljudi koji žive u megapolisima poput Bangkoka. Istraživanja pokazuju da i delte reka – tonu. James Syvitski i njegove kolege sa Univerziteta Colorado proučavali su satelitske snimke i stare geografske atlase 33 rečne delte i otkrili su da je njih 24 utonulo zbog ljudskih delatnosti.   Mnoge reke, poput Crvene reke u Vijetnamu, bile su okosnica ekosistema i ljudskih aktivnosti, a danas su pustinje. U pitanju je niz činio...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Učešće na vege-festivalima

Detaljnije »