Život životinja


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 555 48
Dioksini u hrani i okruženju... Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti. Otrovniji je 11.000 puta od smrtonosnog natrijum-cijanida. Dioksini se raznose vazduhom i talože u vodi i zemljištu. Odatle ulaze u lance ishrane i u tkiva svih živih bića.Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti...
Com Content 1732 48
Da li ste sigurni da ne nosite na vašoj odeći krzno mačaka i pasa?... Udruženje Sloboda za životinje upozorava i informiše javnost: Kineska industrija krzna, u kojoj se osim zečeva, lisica, rakuna i drugih 'tipičnih' krznaša godišnje ubije i preko 2 miliona pasa i mačaka, ubraja se među najokrutnije i vodeće u proizvodnji krzna u svetu, sa 85% svetske proizvodnje. Istraga o proizvodnji i prodaji mačjeg i psećeg krzna pokazala je da su u nedostatku bilo kakve zakonske regulative i kontrole, psi i mačke izloženi užasnim mučenjima i najokrutnijim metodama ubijanja. ...
Com Content 480 48
Topljenje leda na Severnom polu... Naučnici su u vodama Severnog pola uočili naglo topljenje leda koje formira kanale, saopštila je ekološka organizacija Grinpis. Stručnjaci predviđaju da kroz pet godina Arktička kapa može u potpunosti da se istopi. Kroz Severni pol već može da se obavlja manja plovidba.Tome je uzrok globalno otopljenje, ističe se u saopštenju, prenela je agencija RIA"Novosti". 3. septembar 2008. | 11:28 -> 12:27 | Izvor: Beta, Tanjug  Moskva, Berlin -- Naučnici su u vodama Severnog pol...
Com Content 577 48
I ptice ubijaju, zar ne?... Blizu 10 odsto celokupne "ptičje populacije" suočeno je sa istrebljenjem do kraja ovog veka, a više od 15 odsto nalazi se već na ivici nestanka.Jedno istraživanje upozorava da bi nestanak mnogih vrsta pernatih žitelja naše planete imalo nesagledive posledice na životnu sredinu, poljoprivredu i ljudsko društvo."Izuzetno važni procesi u ekosistemu, posebno raspadanje, oprašivanje i raznošenje semena, biće ozbiljno ugroženi kao rezultat istrebljivanja ptica", naglasio je Kagan Sekerdžioglu, naučnik...
Com Content 1661 48
ISTINA o kragujevačkom šinteraju...... Postoje različite, oprečne informacije o kragujevačkom "prihvatilištu" za napuštene pse. S jedne strane, oni u javnost plasiraju pozitivne informacije i imaju akcije udomljavanja pasa, a sa druge strane, ne dopuštaju volonterima ni da uđu u prihvatilište, a pogotovo da u njemu volontiraju, i u njega donose pse i iz okolnih opština - Smederevske Palanke i Velike Plane, na primer. Lokalnim vlastima Velike Plane za tu "uslugu" naplaćuju po 13.500 za svakog uhvaćenog psa!     Postoje različit...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dioksini u hrani i okruženju

Detaljnije »