Život životinja


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 430 48
Protest protiv okrutnih eksperimenata na životinjama!... Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata na životinjama Udruženje “Sloboda za životinje” zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu održalo je 24.aprila.2008 – protest pod nazivom:ZAUSTAVIMO OKRUTNE EKSPERIMENTE NA ŽIVOTINJAMA !Tog dana tridesetak aktivista održalo je uz organizovani program prvo javno okupljanje u Srbiji povodom Svetskog dana eksperimentalnih životinja u Novom Sadu, u ul. Zmaj Jovina 1, uz ogradu Katoličke katedrale. Na protestu koji je bio veoma p...
Com Content 497 48
Priveden zbog šverca pernatih životinja... Uprava carina na graničnom prelazu Gradina otkrila je u automobilu bugarskih registarskih oznaka žive pernate životinje - 22 pauna, 18 fazana, šest papagaja, plovku i kanarinca.Autor: Tanjug | 13.10.2008. - 20:41 Uprava carina na graničnom prelazu Gradina otkrila je u automobilu bugarskih registarskih oznaka žive pernate životinje - 22 pauna, 18 fazana, šest papagaja, plovku i kanarinca.U saopštenju, Uprava carina navodi da su carinici, primetivši da se u automobilu marke "opel astra - kara...
Com Content 570 48
Pas sam sebi kupuje hranu... Jedan pas lutalica naučio je ne samo da prepoznaje novac već i da ga koristi kako bi sam sebi kupovao hranu, piše ruska “Komsomolskaja pravda". Slučaj je zabeležen u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, a ruski list je objavio i sliku psa. Životinja je postala stalna mušterija jedne bakalnice u koju je mesecima dolazila po koru hleba koju bi mu radnici povremeno bacili.14. mart 2009. | 03:43 | Izvor: Tanjug Moskva -- Jedan pas lutalica naučio je ne samo da prepoznaje nov...
Com Content 1739 48
Kako da savladate i prevaziđete očajanje zbog uništavanja planete... Svi koji se bave zaštitom prirode i životinja pre ili kasnije se suoče sa osećajem očaja, a nekad i gneva i depresije zbog količine uništenja planete i živih vrsta od strane ljudi, i zbog beznadežnosti i težine situacije na celoj planeti. Međutim, ovi destruktivni osećaji uništavaju nas same i onemogućavaju nas da se ponašamo i delujemo na način koji je pozitivan i koristan i za nas, i za stanje na planeti Zemlji.Ovde su opisana četiri načina kako da prevaziđete pogubne i destruktivne osećaje. ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

CNR program - studija Roberta Smita

Detaljnije »