Život životinja


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 520 48
Etički vegetarijanci... Vegetarijanci, vegani i svi koji su svesno prestali jesti meso životinja, glasnici su iskrene Svetlosti i svojim predanim, osvešćenim životima najavljuju doba novog saosećanja, vreme kada će nenasilje i saosećajnost prema čoveku ili bilo kojem drugom biću, biti opet nešto uobičajeno, nešto što se neće povlačiti kroz „verovali ili ne“ rubrike. Ta svest kojom su etički vegetarijanci (zovimo ih ubuduće etivegetarijanci!) prožeti i s kojom žive svoje iskrene živote, a kojom teže oplem...
Com Content 448 48
Kravama na leđa montirali tank koji skuplja 'gasove'... Naučnici u Argentini analizirali su prikupljene gasove i otkrili da je 30 posto emisija štetnih gasova u toj zemlji posledica kravljih podrigivanja.Argentinski naučnici su se dosetili kako stati na kraj globalnom zagrevanju. Odlučili su da na leđa krava montiraju veliki plastični tank koji skuplja njihove gasove.Naučnici u Argentini analizirali su prikupljene gasove i otkrili da je 30 posto emisija štetnih gasova u toj zemlji posledica kravljeg podrigivanjaKrava od 550 kg proizvodi do 1000 l met...
Com Content 470 48
Direktori potrovali divljač... Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sremske Mitrovice i Rajka I., tehničkog direktora ''Dipkoma'' iz Novog Sada. Oni se sumnjiče da su izazvali zagađenje životne sredine i prouzrokovali pomor divljači u koviljskom ataru.Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sr...
Com Content 456 48
Pitanja u vezi velikog broja pasa ''lutalica'' na ulicama... PITANJE: Interesuje me kako može da se reši problem 6-7 lutalica, pasa koji lutaju našim krajem i od kojih ne mogu ni odrasli da prođu slobodno, a pogotovo ne deca. Psi su stacionirani najviše kod Roma koji ih hrane. U pitanju je Kačarevo, Radnička ulica, deo posle fiskulturne. Obratili smo se i mesnoj zajednici i lokalnom veterinaru, nije ništa preduzeto nego se broj lutalica samo povećava. Posebno su agresivni ujutru do 10 sati i uveče. ODGOVOR: Ovakvi i slični problemi ne mogu se rešiti bez ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta

Detaljnije »