Život životinja


medvedDok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padaju u zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padine južnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija na kojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se od Kolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severa Argentine na jugu.

Ono po čemu se ovaj jedini južnoamerički medved izdvaja jeste njegov neobični „ukras” na glavi – zlatnožuta dlaka oko očiju, nalik na naočare, zbog čega je ovaj sisar poznat i pod narodnim imenom medved sa naočarima. Uprkos mišljenju lokalnog stanovništva, ovaj medved ima odličan vid, kao i oštar njuh i savršen sluh. Ova čula pomažu mu da se snađe dok tumara po mraku tražeći hranu. Dane provodi dremuckajući skriven među korenjem oborenog drveća, zavučen u šuplja stoletna stabla ili zaklonjen od dnevnog svetla u dubini neke pećine. Susrete sa ljudima izbegava, a živne tek u sumrak.

Kao i njegovi rođaci, i medved sa naočarima je svaštojed, mada više voli hranu biljnog porekla. Zahvaljujući širokim šapama i dugim oštrim kandžama, veoma je vešt penjač. Često se penje i do desetak metara visoko kako bi došao do svog omiljenog jela – bromelija koje rastu na granama drveća. U potrazi za hranom vere se uz kaktuse i vešto prelazi sa krošnje na krošnju, a kada nađe plodnu voćku u stanju je da na njenim granama presedi i po tri-četiri dana čekajući da voće sazri kako bi se najeo. Ovaj sladokusac naučio je i da na drveću pravi velike platforme od izlomljenih grančica na koje se penje da bi dohvatio najlepše plodove. Voli da jede i bobice i mesnate kaktuse, kao i da se zasladi medom i šećernom trskom. Kad nema drugog izbora, gladni medved sa naočarima guli i koru sa drveća, a ishranu obogaćuje sitnim glodarima, pticama i insektima. U gladnim godinama ubija i sitnu stoku, zbog čega je omražen kod lokalnih seljaka.

Andski medvedi pare se od aprila do juna, a mladi dolaze na svet između novembra i februara. U leglu obično bude dva do tri mladunčeta. Rađaju se slepi i teški svega 300 grama. Zahvaljujući majčinoj brizi, male krznene loptice brzo rastu. Već posle mesec dana prate ženku dok traži hranu, a pola godine po rođenju medvedići su sposobni da sami love. Kad odrastu, mužjaci dostižu dužinu od oko metar i po i težinu od stotinak kilograma, dok su ženke za trećinu manje. Ako uspeju da izbegnu napade ljutitih seljaka i krivolovaca, medvedi sa naočarima mogu da žive oko četvrt veka. Ipak, zbog ugrožavanja njihovih staništa, broj andskih medveda se nezaustavljivo smanjuje. U divljini ih danas ima jedva dve i po hiljade.

D. D.
izvor Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 473 48
Kako velike međunarodne korporacije uništavaju planetu Zemlju... Velike međunarodne korporacije masovno i nepovratno uništavaju život na Zemlji i pri tome čak, u dogovoru sa korumpiranim političarima, direktno uklanjaju i zakonski sankcionišu pojedince i organizacije koje se mirnim načinima trude da zaštite život na planeti od potpunog uništenja... Važniji im je sopstveni profit od svega ostalog. Velike međunarodne korporacije masovno i nepovratno uništavaju život na Zemlji i pri tome čak, u dogovoru sa korumpiranim političarima, direktno uklanjaju i...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 355 48
Trka motokultivatora i seoska korida (hvatanje praseta u punoj brzini) KORIDA SPREČENA!... Nevidjen primitivizam !Ove godine 28. jul u Sportskom Rekreativnom Centru u Kljajićevu kod Sombora se organizuje „Seoska korida” – po četvrti put. Predviđeno je deset sportskih disciplina, a glavnu atrakciju predstavljaju trke motokultivatora i hvatanje, meredovom-mrežom ili lasom, prasića iz prikolice motokultivatora. ..Udruženje Sloboda za životinje podnelo prijavu Veterinarskoj inspekciji i predsedniku opštine Sombor i zatražilo obustavu manifestacije - a protiv organizatora Matko Srećk...
Com Content 329 48
Odgovor na pismo u vezi pokretanja Peticije za azil I deo... Poštovani, Sjajno je što ste odlučni u nameri da zaštitite životinje bez doma, i da za to postoji ogromna podrška društva. Podržavamo vašu nameru da tražite otvaranje azila za životinje! Rešavanje ovog pitanja u praksi je zaista teško, kao što Vam je je veterinar našeg Udruženja ukazala, ali verujemo da je moguće da uspete u svojoj plemenitoj nameri, ukoliko budete uporni, a mi ćemo pokušati da pomognemo:====================================Ovaj tekst je odgovor na pitanje (ispod) koje nam j...
Com Content 201 48
Eksperimenti nad životinjama... U mnogim slučajevima, ispitivanja na životinjama ne samo da štete životinjama i rasipaju novac; već ona škode i ubijaju i ljude.. sadistički skandalVivisekcija, tj. praksa izvođenja eksperimenata na životinjama, započela je posle uvođenja religioznih zabrana protiv seciranja ljudskog tela. Kada su religijske vođe najzad ukinuli te zabrane, već je bilo prekasno - vivisekcija je već uvedena u medicinske i edukacione ustanove. Procene o broju životinja ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kako velike međunarodne korporacije uništavaju planetu Zemlju

Detaljnije »