Život životinja


medvedDok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padaju u zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padine južnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija na kojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se od Kolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severa Argentine na jugu.

Ono po čemu se ovaj jedini južnoamerički medved izdvaja jeste njegov neobični „ukras” na glavi – zlatnožuta dlaka oko očiju, nalik na naočare, zbog čega je ovaj sisar poznat i pod narodnim imenom medved sa naočarima. Uprkos mišljenju lokalnog stanovništva, ovaj medved ima odličan vid, kao i oštar njuh i savršen sluh. Ova čula pomažu mu da se snađe dok tumara po mraku tražeći hranu. Dane provodi dremuckajući skriven među korenjem oborenog drveća, zavučen u šuplja stoletna stabla ili zaklonjen od dnevnog svetla u dubini neke pećine. Susrete sa ljudima izbegava, a živne tek u sumrak.

Kao i njegovi rođaci, i medved sa naočarima je svaštojed, mada više voli hranu biljnog porekla. Zahvaljujući širokim šapama i dugim oštrim kandžama, veoma je vešt penjač. Često se penje i do desetak metara visoko kako bi došao do svog omiljenog jela – bromelija koje rastu na granama drveća. U potrazi za hranom vere se uz kaktuse i vešto prelazi sa krošnje na krošnju, a kada nađe plodnu voćku u stanju je da na njenim granama presedi i po tri-četiri dana čekajući da voće sazri kako bi se najeo. Ovaj sladokusac naučio je i da na drveću pravi velike platforme od izlomljenih grančica na koje se penje da bi dohvatio najlepše plodove. Voli da jede i bobice i mesnate kaktuse, kao i da se zasladi medom i šećernom trskom. Kad nema drugog izbora, gladni medved sa naočarima guli i koru sa drveća, a ishranu obogaćuje sitnim glodarima, pticama i insektima. U gladnim godinama ubija i sitnu stoku, zbog čega je omražen kod lokalnih seljaka.

Andski medvedi pare se od aprila do juna, a mladi dolaze na svet između novembra i februara. U leglu obično bude dva do tri mladunčeta. Rađaju se slepi i teški svega 300 grama. Zahvaljujući majčinoj brizi, male krznene loptice brzo rastu. Već posle mesec dana prate ženku dok traži hranu, a pola godine po rođenju medvedići su sposobni da sami love. Kad odrastu, mužjaci dostižu dužinu od oko metar i po i težinu od stotinak kilograma, dok su ženke za trećinu manje. Ako uspeju da izbegnu napade ljutitih seljaka i krivolovaca, medvedi sa naočarima mogu da žive oko četvrt veka. Ipak, zbog ugrožavanja njihovih staništa, broj andskih medveda se nezaustavljivo smanjuje. U divljini ih danas ima jedva dve i po hiljade.

D. D.
izvor Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1741 48
Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma ... Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti. To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične ...
Com Content 1616 48
Srpski nacionalni parkovi idealni za nuklearni otpad!... Srpski nacionalni parkovi idealni su za odlaganje nuklearnog otpada?! Ovako su novi zakon o zaštiti prirode preveli novosadski ekolozi. Predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije Nikola Aleksić za Kurir tvrdi da država na mala vrata pokušava da od Fruške gore napravi najveću deponiju nuklearnog otpada u Evropi! - Nacrtom za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti prirode menja se aktuelni član 35 članom 13, koji će, ako se usvoji, Frušku goru pretvoriti u nuklearnu deponiju. Nacrt je prošao Vladu i...
Com Content 101 48
Korejski naučnici klonirali psa... Snupija, prvog kloniranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avganistanskog lovačkog psa Taija. Snupija, prvog kloni-ranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avgani-stanskog lovačkog psa Taija. Ćelije su nakon toga smeštene u neoplođenu jajnu ćeliju ženke labradora. Naredni korak je bio izazivanje transformacije jajne ćelije u embrion pomoću električne...
Com Content 203 48
Životinje u obrazovanju... Nastavnici prirodnih nauka zagovaraju seciranje u školskoj učionici kao najbolji način podučavanja učenika o životnim procesima jer oni jednostavno nemaju vremena ili sklonosti za prihvatanje nečeg novog..Kada je 1920.g. seciranje bilo uvedeno u obrazovni program mislilo se da će to biti dobro za studije anatomije, fiziologije i teoriju evolucije. U međuvremenu su se usavršene brojne nastavne me...
Com Content 335 48
Zahtev da se na teritoriji grada Niša odmah prestane sa hvatanjem i ubijanjem pasa i macaka lutalica... Gradonačelniku grada Niša, gospodinu Smiljku Kostiću : Poštovani gospodine Kostiću, Upoznati smo da je juče na Vašu inicijativu Gradski štab za upravljanje kriznim situacijama grada Niša doneo Rešenje kojim se nalaže JKP „Mediana“ Niš da, „u skladu sa važećim propisima, vrši hvatanje i uklanjanje pasa i mačaka lutalica sa područja grada Niša“, a Vi se ovlašćujete da zaključite ugovor sa veterinarskim stanicama o veterinarskom tretmanu pasa i mačaka lutalica, koji će se ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma

Detaljnije »