Život životinja


medvedDok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padaju u zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padine južnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija na kojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se od Kolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severa Argentine na jugu.

Ono po čemu se ovaj jedini južnoamerički medved izdvaja jeste njegov neobični „ukras” na glavi – zlatnožuta dlaka oko očiju, nalik na naočare, zbog čega je ovaj sisar poznat i pod narodnim imenom medved sa naočarima. Uprkos mišljenju lokalnog stanovništva, ovaj medved ima odličan vid, kao i oštar njuh i savršen sluh. Ova čula pomažu mu da se snađe dok tumara po mraku tražeći hranu. Dane provodi dremuckajući skriven među korenjem oborenog drveća, zavučen u šuplja stoletna stabla ili zaklonjen od dnevnog svetla u dubini neke pećine. Susrete sa ljudima izbegava, a živne tek u sumrak.

Kao i njegovi rođaci, i medved sa naočarima je svaštojed, mada više voli hranu biljnog porekla. Zahvaljujući širokim šapama i dugim oštrim kandžama, veoma je vešt penjač. Često se penje i do desetak metara visoko kako bi došao do svog omiljenog jela – bromelija koje rastu na granama drveća. U potrazi za hranom vere se uz kaktuse i vešto prelazi sa krošnje na krošnju, a kada nađe plodnu voćku u stanju je da na njenim granama presedi i po tri-četiri dana čekajući da voće sazri kako bi se najeo. Ovaj sladokusac naučio je i da na drveću pravi velike platforme od izlomljenih grančica na koje se penje da bi dohvatio najlepše plodove. Voli da jede i bobice i mesnate kaktuse, kao i da se zasladi medom i šećernom trskom. Kad nema drugog izbora, gladni medved sa naočarima guli i koru sa drveća, a ishranu obogaćuje sitnim glodarima, pticama i insektima. U gladnim godinama ubija i sitnu stoku, zbog čega je omražen kod lokalnih seljaka.

Andski medvedi pare se od aprila do juna, a mladi dolaze na svet između novembra i februara. U leglu obično bude dva do tri mladunčeta. Rađaju se slepi i teški svega 300 grama. Zahvaljujući majčinoj brizi, male krznene loptice brzo rastu. Već posle mesec dana prate ženku dok traži hranu, a pola godine po rođenju medvedići su sposobni da sami love. Kad odrastu, mužjaci dostižu dužinu od oko metar i po i težinu od stotinak kilograma, dok su ženke za trećinu manje. Ako uspeju da izbegnu napade ljutitih seljaka i krivolovaca, medvedi sa naočarima mogu da žive oko četvrt veka. Ipak, zbog ugrožavanja njihovih staništa, broj andskih medveda se nezaustavljivo smanjuje. U divljini ih danas ima jedva dve i po hiljade.

D. D.
izvor Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 573 48
IVU - International Vegetarian Union... Pogledajte ovu zanimljivu i obimnu stranicu sa navedenim linkovima vegetarijanskih udruženja i organizacija, kao i organizacija za zaštitu životinja koje promovišu i vegetarijanstvo. Pogledajte ovu zanimljivu i obimnu stranicu sa navedenim linkovima vegetarijanskih udruženja i organizacija, kao i organizacija za zaštitu životinja koje promovišu i vegetarijanstvo. http://www.ivu.org A ovde je i naše udruženje - mada su malo nesrećno postavili jednu zajedničku stranicu za ''Kosovo, Mont...
Com Content 85 48
Akcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova... Povodom nedelje ”Za zaštitu životne sredine” od 03. – 11. juna na Trgu Nikole Pašića, nastavlja se prikupljanje potpisa građanaAkcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lovaPovodom nedelje ”Za zaštitu životne sredine” od 03. – 11. juna na Trgu Nikole Pašića, nastavlja se prikupljanje potpisa građanaPokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar 1.Akcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova2.Otvoreno pismo ministrima Republike Srbije3.Argumentacija lovaca je pot...
Com Content 617 48
Životinje izgubile podršku... SUBOTICA: Koordinatoru prihvatilišta za divlje životinje u palićkom zoo vrtu dr Gaboru Mesarošu, direktor zoo vrta Mirko Šinković uručio je raskid ugovora o radu, koji je stupio na snagu 15. septembra. Kao formalni razlog otkazivanja poslovnih usluga jedinom biologu u ovoj ustanovi, kako kaže dr Gabor Mesaroš, navodi se tehnološki višak, a stvarni povod naš sagovornik pokušava da dokuči.SUBOTICA: Koordinatoru prihvatilišta za divlje životinje u palićkom zoo vrtu dr Gaboru Mesarošu (doktoru biolo...
Com Content 446 48
Uticaj gojaznosti na globalno zagrevanje... Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i trop...
Com Content 1579 48
Hranili pingvine ekserima i hlebom... SUBOTICA - Dok su mnogobrojni Subotičani i gosti Zoološkog vrta na Paliću, vest da je pre nekoliko dana iz jezerceta gde boravi slon ukradeno 20 vrsta lokvanja i drugog vodenog bilja, primili sa žučnim negodovanjem, nisu retki ni oni koji su samo slegli ramenima, uz prepoznatljivu opasku - „naša posla“. - Zoo-vrt godišnje poseti više od 160.000 ljudi i dovoljno je da dvoje bude „domišljato“ da napravi štetu i za sebe i za nas – priča sagovornica „Novosti&ldq...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

IVU - International Vegetarian Union

Detaljnije »