Život životinja


medvedDok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padaju u zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padine južnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija na kojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se od Kolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severa Argentine na jugu.

Ono po čemu se ovaj jedini južnoamerički medved izdvaja jeste njegov neobični „ukras” na glavi – zlatnožuta dlaka oko očiju, nalik na naočare, zbog čega je ovaj sisar poznat i pod narodnim imenom medved sa naočarima. Uprkos mišljenju lokalnog stanovništva, ovaj medved ima odličan vid, kao i oštar njuh i savršen sluh. Ova čula pomažu mu da se snađe dok tumara po mraku tražeći hranu. Dane provodi dremuckajući skriven među korenjem oborenog drveća, zavučen u šuplja stoletna stabla ili zaklonjen od dnevnog svetla u dubini neke pećine. Susrete sa ljudima izbegava, a živne tek u sumrak.

Kao i njegovi rođaci, i medved sa naočarima je svaštojed, mada više voli hranu biljnog porekla. Zahvaljujući širokim šapama i dugim oštrim kandžama, veoma je vešt penjač. Često se penje i do desetak metara visoko kako bi došao do svog omiljenog jela – bromelija koje rastu na granama drveća. U potrazi za hranom vere se uz kaktuse i vešto prelazi sa krošnje na krošnju, a kada nađe plodnu voćku u stanju je da na njenim granama presedi i po tri-četiri dana čekajući da voće sazri kako bi se najeo. Ovaj sladokusac naučio je i da na drveću pravi velike platforme od izlomljenih grančica na koje se penje da bi dohvatio najlepše plodove. Voli da jede i bobice i mesnate kaktuse, kao i da se zasladi medom i šećernom trskom. Kad nema drugog izbora, gladni medved sa naočarima guli i koru sa drveća, a ishranu obogaćuje sitnim glodarima, pticama i insektima. U gladnim godinama ubija i sitnu stoku, zbog čega je omražen kod lokalnih seljaka.

Andski medvedi pare se od aprila do juna, a mladi dolaze na svet između novembra i februara. U leglu obično bude dva do tri mladunčeta. Rađaju se slepi i teški svega 300 grama. Zahvaljujući majčinoj brizi, male krznene loptice brzo rastu. Već posle mesec dana prate ženku dok traži hranu, a pola godine po rođenju medvedići su sposobni da sami love. Kad odrastu, mužjaci dostižu dužinu od oko metar i po i težinu od stotinak kilograma, dok su ženke za trećinu manje. Ako uspeju da izbegnu napade ljutitih seljaka i krivolovaca, medvedi sa naočarima mogu da žive oko četvrt veka. Ipak, zbog ugrožavanja njihovih staništa, broj andskih medveda se nezaustavljivo smanjuje. U divljini ih danas ima jedva dve i po hiljade.

D. D.
izvor Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 139 48
Kad jaganjci, telad i prasad utihnu... Izvor: B92 Beograd -- Najviše mesa se pojede u decembru i januaru, tokom božićnih i novogodišnjih praznika i perioda sa najviše krsnih slava. U mesarama kažu da je prodaja 5 puta veća nego tokom drugih meseci u godini.<< Natrag na Newsletter 14Izvor: B92 Beograd -- Najviše mesa se pojede u decembru i januaru, tokom božićnih i novogodišnjih praznika i perioda sa najviše krsnih slava. U mesarama kažu da je prodaja 5 puta veća nego tokom drugih meseci u godini. Međutim, tokom slavlja se malo ...
Com Content 1624 48
Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!... Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana. U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može...
Com Content 164 48
Labudica... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinIza šume, šume sumračne, Sinu plamen rujne zorice, Rasu kao dugu šarenu Rumen-niti, zrake purpurne.Autor: Sergej Aleksandrovich Jesenjin Iza šume, šume sumračne, Sinu plamen rujne zorice, Rasu kao dugu šarenu Rumen-niti, zrake purpurne. Gore, plamte jarkim plamenom Ko divovi snažni borovi, Četinari svud se prevukli Zlatotkanom, sjajnom koprenom. A okolo rosa biserna Rumen nakit proli blistavi, I nad srebrom tihog jezera Šaptavo se njiše ševarje. U to jutro...
Com Content 1665 48
4. manifestacija Dan zdrave hrane u Đurđevu 2011... I ove godine, je na veliku radost prijatelja i ljubitelja životinja i zdravijeg načina ishrane, članova udruženja i aktivista, po četvrti put za redom, Društvo za zaštitu životinja i prirode Đurđevo organizovalo manifestaciju Dan zdrave hrane, koja je održana u subotu, 3. septembra 2011. godine sa početkom u 11 časova, na dobro poznatoj adresi Monikinog salaša, ulica Solunskih Dobrovoljaca 96 u Đurđevu.   Ova lepa manifestacija je i ove godine okupila brojne samostalne aktiviste i volo...
Com Content 519 48
Božićna poruka - Udruženje "Sloboda za životinje" poziva ljude da postanu vegetarijanci!... Za Božić se kaže da je to najradosniji hrišćanski praznik. Pravoslavni paganski običaji održavaju rituale i retko ko na Badnje veče razmišlja o tome šta se zapravo desilo pre oko 2000 godina. A u to vreme, po ovako hladnoj večeri, Marija je tražila prenoćište gde će se poroditi. Svi su joj zatvarali vrata. Da li je u bolovima imala i strah da joj se dete ne rodi u hladnoj noći napolju, strah da se ne smrzne, da li će joj ipak neko otvoriti vrata? I ko je na kraju primio Mariju i ko je Isusa doče...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kad jaganjci, telad i prasad utihnu

Detaljnije »