Život životinja

 

Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja
 
Učenje od malena

pileZnamo da su naša braća i sestre i rođaci ličnosti – ponekad vrlo nezgodne. Naučnici su nedavno pak otkrili da su ovakve pojedinačne razlike rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja.

Najnoviji matematički model pomaže da se odgonetne kako i zašto se takvi životinjski temperamenti razviju u toku vremena. Pomenuti obrazac objašnjava središnje pitanje i životinjske i ljudske ličnosti – zašto su neki pojedinci krući ili mekaniji od drugih i zašto izvesni menjanju svoje ponašanje kao odgovor na promene u svojoj okolini, a drugi to ne čine.

Odgovor se, kaže FrancVajsing sa Univerzhiteta u Groningenu (Holandija), svodi na trošak i korist. Grupa u kojoj postoje i kruti i prilagodljivi tipovi ličnosti čini optimalan sistem, pokazuje model.
Proučavanje životinjskih ličnosti počinje da dobija na težini i uverljivosti, ističe psiholog Sem Gosling sa Univerziteta u Teksasu (SAD), koji istražuje ovoj oblasti i nije uključen u dotično izučavanje. Kada je počeo ovim da se bavi, pre desetak godina, sve je izgledalo drugačije. Seća se da su ljudi korišćenje izraza životinjska ličnost smatrali antropomorfičnim. Sada prestižni naučni časopisi objavljuju članke izričito na temu životinjske ličnosti.

Snalažljive patke

„Mislim da to, zaista, odražava novi smisao uvažavanja, nudi raznorazne prilike i omogućava proveravanje pitanja koja nismo mogli da stavimo na probu bez proučavanja životinja”, zaključuje Sem Gosling.

Sam Vajsing, koji sada radi u Institutu Santa Fe, započeo je sa svojim saradnicima razna oponašanja koja uključuju i prijemčive i neprijemčive životinje. Za da novi model pokazuje da, na primer, kada je najpodesnije da se životinje odazovu na promenu u vezi sa hranom, a kada nije. Ispostavlja se da takmičarski nastrojene ličnosti pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u čoporu ili jatu.

Imate, recimo, jezerce za patke u koje se svakog dana dvostruko više hrane raspe duž desne obale, ostavljajući levu sa znatno manje. Patke ubrzo nauče da otplivaju na desnu stranu da bi jele. Onda se jednog dana, uzmimo za primer, više se hrane pojavi na levoj obali, ostavljajući desnu u nestašici.

Ogledi su pokazali da su jedne patke sve vreme proveravale levu opažajući i plivajući do hrane na tu stranu jezerceta. Druge su se, međutim, držale svoje navike i nastavljale da gledaju svoja posla sakupljajući to malo hrane što je bilo na desnoj obali. Prve ili prijemčive imaju koristi od svojeg brzog okretanja ka velikoj gomili hrane, a druge ili neprijemčive su mogle uginuti od gladi ili, u najmanju ruku, ostati gladne.

Sličnosti s ljudima

Okolnosti se menjaju ako se previše ptica zaputi na levu stranu jezerceta. Prema istraživačkom obrascu, nadmetanje na toj strani bi znatno poraslo ostavljajući neke od, naizgled, snalažjivijih s malo hrane. U međuvremenu su neprijemčive imale koristi od toga, iako ostavljene s mnjim udelom hrane, ali s malo takmaca za nju.

U nekima od ovih dočaravanja hitro odazivanje bi, takođe, predstavljalo rasipanje energije. Ako se, recimo, hrana nikad ne prebaci na drugu stranu jezerceta, prijemčive patke bi se izmorile ne postižući ikakav uspeh. Na kraju, od ravnoteže između ptica koje posmatraju okolinu tragajući za promenama i onih koje se drže ustaljenog koristi bi imalo celokupno jato.

Naučnici su, isto tako, otkrili da životinjske ličnosti teže da istrajavaju. To je zbog toga što se, kako kaže poslovica, vežbanjem postiže savršenstvo. Pojedine koje su prijemčive stiču iskustvo, što ih podstiče da nastave da se tako ponašaju ubuduće.

„Životinje koje su ranije bile prijemčive i snalažljive imaju blagu prednost u sakupljanju i tumačenju znakova u okruženju”, naglašava Franc Vajsing. „Ovo je uverljiva pretpostavka, s obzirom na to da se učinak jedinki u načelu poboljšava sa iskustvom koje imaju”.

Slični tipovi ličnosti postoje i kod ljudi. „Jedni se ponašaju prilično ustaljeno i kruto (rutinski), a drugi su prilično prilagodljivi (fleksibilni)”, zaključuje Franc Vajsing. Prvi su veoma tradicionalni i konzervativni idući uvek utabanim putem prošlosti, drugi su zainteresovani za promene i zanima ih okolina koju neprestano istražuju.
Iako dotično istraživanje nije neposredno izučavalo ljudsko ponašanje, Franc Vajsing veruje da postoji svojevrsno preplitanje između ljudi i životinja.

Autor: Stefan Vukašin
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 555 48
Dioksini u hrani i okruženju... Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti. Otrovniji je 11.000 puta od smrtonosnog natrijum-cijanida. Dioksini se raznose vazduhom i talože u vodi i zemljištu. Odatle ulaze u lance ishrane i u tkiva svih živih bića.Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti...
Com Content 1613 48
Golfska struja više ne postoji!... Najnoviji satelitski podaci utvrđuju kako Severnoatlantska struja više ne postoji, a s njom je nestala i Norveška struja. Te dve tople morske struje zapravo su delovi istog sistema koji nosi nekoliko naziva, zavisno od toga gde se u Atlantskom okeanu nalazi. Ceo taj sistem od ključne je važnosti za planetarni sistem regulacije toplote. Zbog njega Irska i Velika Britanija nisu potpuno zaleđeni, a skandinavske zemlje nisu previše hladne za život. Može se reći kako upravo taj sistem čuva ceo svet o...
Com Content 205 48
Vivisekcija - Foto galerija 1... Deo 1   Deo 1 Deo 1 ...
Com Content 299 48
Ptičja kuga u Srbiji!... Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, pojavila se u Srbiji! Do sada ubijeno ili umrlo ukupno 4. 277 kokošaka! Poslednji slučajevi zaražene živine bili su u Malom Crniću kod Požarevca. Oboleva domaća živina, a simptomi su vrlo slični ptičjem gripu..Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, pojavila se u Srbiji! Do sada ubijeno ili umrlo ukupno 4. 277 kokošaka!BEOGRAD - Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, ali ne tako opasna po ljude, pojavila se u Srbiji! Do sada je ...
Com Content 592 48
Neki od neverovatnih slučajeva iz veterinarske prakse... Ljubitelji životinja i veterinari se u svakodnevnom životu susreću sa neverovatnim slučajevima. Ovde su pomenuti samo neki od njih... Kao i uvek, pitamo se – ima li granica ljudskoj bezosećajnosti, gluposti, nebrizi, egoizmu... Tako nešto nisu zaslužili ni ljudi, ni životinje. Jednog dana u veterinarsku stanicu došao je dečak tražeći da kupi “otrov da otruje psa”. U neverici i na ponovljena pitanja o čemu se radi, dete (dečak od desetak godina) je rekao da njihov pas hoće da ujeda, i da žele ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dioksini u hrani i okruženju

Detaljnije »