Život životinja

 

Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja
 
Učenje od malena

pileZnamo da su naša braća i sestre i rođaci ličnosti – ponekad vrlo nezgodne. Naučnici su nedavno pak otkrili da su ovakve pojedinačne razlike rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja.

Najnoviji matematički model pomaže da se odgonetne kako i zašto se takvi životinjski temperamenti razviju u toku vremena. Pomenuti obrazac objašnjava središnje pitanje i životinjske i ljudske ličnosti – zašto su neki pojedinci krući ili mekaniji od drugih i zašto izvesni menjanju svoje ponašanje kao odgovor na promene u svojoj okolini, a drugi to ne čine.

Odgovor se, kaže FrancVajsing sa Univerzhiteta u Groningenu (Holandija), svodi na trošak i korist. Grupa u kojoj postoje i kruti i prilagodljivi tipovi ličnosti čini optimalan sistem, pokazuje model.
Proučavanje životinjskih ličnosti počinje da dobija na težini i uverljivosti, ističe psiholog Sem Gosling sa Univerziteta u Teksasu (SAD), koji istražuje ovoj oblasti i nije uključen u dotično izučavanje. Kada je počeo ovim da se bavi, pre desetak godina, sve je izgledalo drugačije. Seća se da su ljudi korišćenje izraza životinjska ličnost smatrali antropomorfičnim. Sada prestižni naučni časopisi objavljuju članke izričito na temu životinjske ličnosti.

Snalažljive patke

„Mislim da to, zaista, odražava novi smisao uvažavanja, nudi raznorazne prilike i omogućava proveravanje pitanja koja nismo mogli da stavimo na probu bez proučavanja životinja”, zaključuje Sem Gosling.

Sam Vajsing, koji sada radi u Institutu Santa Fe, započeo je sa svojim saradnicima razna oponašanja koja uključuju i prijemčive i neprijemčive životinje. Za da novi model pokazuje da, na primer, kada je najpodesnije da se životinje odazovu na promenu u vezi sa hranom, a kada nije. Ispostavlja se da takmičarski nastrojene ličnosti pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u čoporu ili jatu.

Imate, recimo, jezerce za patke u koje se svakog dana dvostruko više hrane raspe duž desne obale, ostavljajući levu sa znatno manje. Patke ubrzo nauče da otplivaju na desnu stranu da bi jele. Onda se jednog dana, uzmimo za primer, više se hrane pojavi na levoj obali, ostavljajući desnu u nestašici.

Ogledi su pokazali da su jedne patke sve vreme proveravale levu opažajući i plivajući do hrane na tu stranu jezerceta. Druge su se, međutim, držale svoje navike i nastavljale da gledaju svoja posla sakupljajući to malo hrane što je bilo na desnoj obali. Prve ili prijemčive imaju koristi od svojeg brzog okretanja ka velikoj gomili hrane, a druge ili neprijemčive su mogle uginuti od gladi ili, u najmanju ruku, ostati gladne.

Sličnosti s ljudima

Okolnosti se menjaju ako se previše ptica zaputi na levu stranu jezerceta. Prema istraživačkom obrascu, nadmetanje na toj strani bi znatno poraslo ostavljajući neke od, naizgled, snalažjivijih s malo hrane. U međuvremenu su neprijemčive imale koristi od toga, iako ostavljene s mnjim udelom hrane, ali s malo takmaca za nju.

U nekima od ovih dočaravanja hitro odazivanje bi, takođe, predstavljalo rasipanje energije. Ako se, recimo, hrana nikad ne prebaci na drugu stranu jezerceta, prijemčive patke bi se izmorile ne postižući ikakav uspeh. Na kraju, od ravnoteže između ptica koje posmatraju okolinu tragajući za promenama i onih koje se drže ustaljenog koristi bi imalo celokupno jato.

Naučnici su, isto tako, otkrili da životinjske ličnosti teže da istrajavaju. To je zbog toga što se, kako kaže poslovica, vežbanjem postiže savršenstvo. Pojedine koje su prijemčive stiču iskustvo, što ih podstiče da nastave da se tako ponašaju ubuduće.

„Životinje koje su ranije bile prijemčive i snalažljive imaju blagu prednost u sakupljanju i tumačenju znakova u okruženju”, naglašava Franc Vajsing. „Ovo je uverljiva pretpostavka, s obzirom na to da se učinak jedinki u načelu poboljšava sa iskustvom koje imaju”.

Slični tipovi ličnosti postoje i kod ljudi. „Jedni se ponašaju prilično ustaljeno i kruto (rutinski), a drugi su prilično prilagodljivi (fleksibilni)”, zaključuje Franc Vajsing. Prvi su veoma tradicionalni i konzervativni idući uvek utabanim putem prošlosti, drugi su zainteresovani za promene i zanima ih okolina koju neprestano istražuju.
Iako dotično istraživanje nije neposredno izučavalo ljudsko ponašanje, Franc Vajsing veruje da postoji svojevrsno preplitanje između ljudi i životinja.

Autor: Stefan Vukašin
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1698 48
Zašto baš ja?... Pet je razloga za uvođenje Zelenog ponedeljka: zdravo je, dobro je za našu planetu, pomaže u smanjenju broja gladnih u svetu, dobro je za životinje i veoma je ukusno! Bolesti srca i krvnih sudova najčešći su uzroci smrti u Srbiji, u 56,84 % slučajeva, navodi se u zdravstvenom godišnjaku za 2005 godinu. Drugi po redu uzročnik smrti je maligni tumor 18,84%. Od 106.000 ukupno umrlih te godine, samo zbog ove dve bolesti umrlo je oko 80.000 ljudi. U svetu su najveće ubice srčane bolesti i moždani ud...
Com Content 1615 48
Medvedica Jurka dospela u Nemačku... Početak Jurkine tragedije započinje njenim rođenjem pre 15 godina u Sloveniji. Poznato je da je i u to vreme lovački lobi namerno hranio medvede da bi se privikli na blizinu čoveka, da bi ih turisti mogli fotografisati pri hranjenju i da ih lovci-turisti iz inostranstva ne bi morali tražiti po šumama. Posao je bio toliko lukrativan, npr. slovenački lovački savez dobijao je godišnje, prema službenom lovačkom cenovniku, za odstreljenih 80-180 medveda na stotine hiljada evra godišnje, tako da nije ...
Com Content 1537 48
V oznaka u Srbiji... Udruženje "Sloboda za životinje" dobilo je pravo da zastupa standardizovanu evropsku vegetarijansku oznaku čija svrha je lakše prepoznavanje vegetarijanskih proizvoda i usluga. O tome više možete pročitati ovde, kao i na sajtu V oznake.     Udruženje "Sloboda za životinje" dobilo je pravo da zastupa standardizovanu evropsku vegetarijansku oznaku čija svrha je lakše prepoznavanje vegetarijanskih proizvoda i usluga. O tome više možete pročitati ovde, kao i na saj...
Com Content 295 48
Pobeđeno kravlje ludilo?... Naučnici su genetskim inženjeringom stvorili desetak krava u kojima nema proteina koji mogu da budu uzročnici kravljeg ludila. Kako piše onlajn magazin Nature Biotechnology, gen koji je odgovoran za nastajanje priona stavljen je pod kontrolu, saopštili su američki i japanski naučnici, a AP ocenjuje da bi krave mogle postati imune na tu bolest, koja napada i uništava njihove mozgove.Naučnici su genetskim inženjeringom stvorili desetak krava u kojima nema proteina koji mogu da budu uzročnici kravl...
Com Content 1601 48
“Uzgajivačnice” pasa – mesta patnje životinja i hiperprodukcije pasa... Pored farmi životinja čiji životi služe samo zato da bi ih ljudi pojeli ili iskoristili na drugi način – što opet uključuje uzimanje njihovih života na kraju – postoje i farme životinja “za zabavu” ili “kućnih ljubimaca”, pa i pasa. U uslovima kakvi postoje u Srbiji, to često znači da takvi psi život provode u malim, prljavim kavezima, i služe kao životinje za reprodukciju. Farme pasa, ili, popularnije rečeno – uzgajivačnice, mesta su hiperprodukcije pa...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zašto baš ja?

Detaljnije »