Život životinja

 

Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja
 
Učenje od malena

pileZnamo da su naša braća i sestre i rođaci ličnosti – ponekad vrlo nezgodne. Naučnici su nedavno pak otkrili da su ovakve pojedinačne razlike rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja.

Najnoviji matematički model pomaže da se odgonetne kako i zašto se takvi životinjski temperamenti razviju u toku vremena. Pomenuti obrazac objašnjava središnje pitanje i životinjske i ljudske ličnosti – zašto su neki pojedinci krući ili mekaniji od drugih i zašto izvesni menjanju svoje ponašanje kao odgovor na promene u svojoj okolini, a drugi to ne čine.

Odgovor se, kaže FrancVajsing sa Univerzhiteta u Groningenu (Holandija), svodi na trošak i korist. Grupa u kojoj postoje i kruti i prilagodljivi tipovi ličnosti čini optimalan sistem, pokazuje model.
Proučavanje životinjskih ličnosti počinje da dobija na težini i uverljivosti, ističe psiholog Sem Gosling sa Univerziteta u Teksasu (SAD), koji istražuje ovoj oblasti i nije uključen u dotično izučavanje. Kada je počeo ovim da se bavi, pre desetak godina, sve je izgledalo drugačije. Seća se da su ljudi korišćenje izraza životinjska ličnost smatrali antropomorfičnim. Sada prestižni naučni časopisi objavljuju članke izričito na temu životinjske ličnosti.

Snalažljive patke

„Mislim da to, zaista, odražava novi smisao uvažavanja, nudi raznorazne prilike i omogućava proveravanje pitanja koja nismo mogli da stavimo na probu bez proučavanja životinja”, zaključuje Sem Gosling.

Sam Vajsing, koji sada radi u Institutu Santa Fe, započeo je sa svojim saradnicima razna oponašanja koja uključuju i prijemčive i neprijemčive životinje. Za da novi model pokazuje da, na primer, kada je najpodesnije da se životinje odazovu na promenu u vezi sa hranom, a kada nije. Ispostavlja se da takmičarski nastrojene ličnosti pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u čoporu ili jatu.

Imate, recimo, jezerce za patke u koje se svakog dana dvostruko više hrane raspe duž desne obale, ostavljajući levu sa znatno manje. Patke ubrzo nauče da otplivaju na desnu stranu da bi jele. Onda se jednog dana, uzmimo za primer, više se hrane pojavi na levoj obali, ostavljajući desnu u nestašici.

Ogledi su pokazali da su jedne patke sve vreme proveravale levu opažajući i plivajući do hrane na tu stranu jezerceta. Druge su se, međutim, držale svoje navike i nastavljale da gledaju svoja posla sakupljajući to malo hrane što je bilo na desnoj obali. Prve ili prijemčive imaju koristi od svojeg brzog okretanja ka velikoj gomili hrane, a druge ili neprijemčive su mogle uginuti od gladi ili, u najmanju ruku, ostati gladne.

Sličnosti s ljudima

Okolnosti se menjaju ako se previše ptica zaputi na levu stranu jezerceta. Prema istraživačkom obrascu, nadmetanje na toj strani bi znatno poraslo ostavljajući neke od, naizgled, snalažjivijih s malo hrane. U međuvremenu su neprijemčive imale koristi od toga, iako ostavljene s mnjim udelom hrane, ali s malo takmaca za nju.

U nekima od ovih dočaravanja hitro odazivanje bi, takođe, predstavljalo rasipanje energije. Ako se, recimo, hrana nikad ne prebaci na drugu stranu jezerceta, prijemčive patke bi se izmorile ne postižući ikakav uspeh. Na kraju, od ravnoteže između ptica koje posmatraju okolinu tragajući za promenama i onih koje se drže ustaljenog koristi bi imalo celokupno jato.

Naučnici su, isto tako, otkrili da životinjske ličnosti teže da istrajavaju. To je zbog toga što se, kako kaže poslovica, vežbanjem postiže savršenstvo. Pojedine koje su prijemčive stiču iskustvo, što ih podstiče da nastave da se tako ponašaju ubuduće.

„Životinje koje su ranije bile prijemčive i snalažljive imaju blagu prednost u sakupljanju i tumačenju znakova u okruženju”, naglašava Franc Vajsing. „Ovo je uverljiva pretpostavka, s obzirom na to da se učinak jedinki u načelu poboljšava sa iskustvom koje imaju”.

Slični tipovi ličnosti postoje i kod ljudi. „Jedni se ponašaju prilično ustaljeno i kruto (rutinski), a drugi su prilično prilagodljivi (fleksibilni)”, zaključuje Franc Vajsing. Prvi su veoma tradicionalni i konzervativni idući uvek utabanim putem prošlosti, drugi su zainteresovani za promene i zanima ih okolina koju neprestano istražuju.
Iako dotično istraživanje nije neposredno izučavalo ljudsko ponašanje, Franc Vajsing veruje da postoji svojevrsno preplitanje između ljudi i životinja.

Autor: Stefan Vukašin
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 451 48
Opšta pitanja o Udruženju... PITANJE: Kako da se učlanim u vaše udruženje? ODGOVOR: Učlanjenje je jednostavno. Kada otvorite stranicu našeg sajta, u gornjem desnom uglu kliknite na reč ''Članstvo'' i otvoriće vam se sledeća stranica.  Popunjavanjem formulara i plaćanjem (skromne) članarine postajete naš član. Učlanjenje PITANJE: Kako da se učlanim u vaše udruženje? ODGOVOR: Učlanjenje je jednostavno. Kada otvorite stranicu našeg sajta, u gornjem desnom uglu kliknite na reč ''Članstvo'' i otvoriće vam se sle...
Com Content 1465 48
Učešće na samitu Evropske vegetarijanske unije (EVU)... Predstavnica udruženja "Sloboda za životinje" je, zahvaljujući preporuci i pomoći od strane udruženja iz Zagreba, "Prijatelja životinja", od 16. do 18. oktobra 2009. godine u Berlinu bila na Vegetarijanskom samitu Evropske vegetarijanske unije (European Vegetarian Union – EVU), koja je osnovana kao ogranak Internacionalne vegetarijanske unije (International Vegetarian Union – IVU). Predstavnica udruženja "Sloboda za životinje" je, zahvaljujući preporuci i pomoći od strane udruženja iz Zagr...
Com Content 541 48
Beli lavić ostao jedinac... Beograd nema više dva bela lavića. Veoma brzo po dolasku na svet dve snežno bele ”grudvice”, jedna se ”istopila”, pa u beogradskom zoo-vrtu sada sa žućkastom braćom odrasta samo jedan retki beli lepotan. Ceo okot će uskoro napuniti dva meseca. Početkom decembra prošle godine, da podsetimo, dve lavice ”omacile” su pet lavića, a dva su bila bela. Svi preživeli su sada zdravi i, kako kažu u vrtu, veoma živahni. Ali, ove bebe još ne izlaze iz unutrašnjeg dela kaveza, gde im Dragoljub Dačić, zadužen ...
Com Content 176 48
Vrati mi moju bundu!... Šta se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Zamislite samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce...Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama. Kada nogu neobaveštene kr...
Com Content 355 48
Trka motokultivatora i seoska korida (hvatanje praseta u punoj brzini) KORIDA SPREČENA!... Nevidjen primitivizam !Ove godine 28. jul u Sportskom Rekreativnom Centru u Kljajićevu kod Sombora se organizuje „Seoska korida” – po četvrti put. Predviđeno je deset sportskih disciplina, a glavnu atrakciju predstavljaju trke motokultivatora i hvatanje, meredovom-mrežom ili lasom, prasića iz prikolice motokultivatora. ..Udruženje Sloboda za životinje podnelo prijavu Veterinarskoj inspekciji i predsedniku opštine Sombor i zatražilo obustavu manifestacije - a protiv organizatora Matko Srećk...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Opšta pitanja o Udruženju

Detaljnije »