Život životinja
Jedna od najlepštih mačaka na svetu - snežni leopard

snezni leopardU snežnim planinama centralne Azije živi jedna od najlepših mačaka na svetu - snežni leopard. Iako se ubraja u grupu velikih mačaka, manji je od svojih rođaka. Odrasli mužjaci teški su svega pedesetak kilograma, a ženke manje od 40. Od drugih vrsta leoparda razlikuje se po svetlijim šarama i veoma dugačkom repu. Svetlo krzno pomaže mu da bude gotovo neprimetan dok lovi, pošto je njegova životna sredina veći deo godine pod snežnim pokrivačem. Da se ne bi klizao pri trčanju, donji deo šapa mu je potpuno prekriven dlakom. Dugi rep sa gustim krznom služi mu kao šal koji obmotava oko tela i glave u hladnim danima.

Snežni leopard obično lovi u zoru ili u sumrak, najčešće sam, osim kada je reč o ženki koja traga za hranom za svoje mladunce. Žrtvu čeka u zasedi ili joj se tiho prikrada, a kada mu nije dalja od petnaestak metara, iznenadi je i zadavi. Često se služi i lukavstvom: napada životinje koje su iscrpljene posle seobe u toplije krajeve. Njegova omiljena hrana su različite vrste divljih koza i ovaca, kunići, manji jakovi, mrmoti, a kada je zima oštra i glad velika, zalazi i na imanja azijskih stočara. Napada i životinje koje su čak tri puta krupnije od njega.

Pošto hladna klima usporava kvarenje mesa, snežni leopard se svojim ulovom hrani i po desetak dana. Kao i druge velike mačke, priroda ga je obdarila telom koje je savršeno za lov: ima kandže, grub jezik kojim uklanja krzno i kožu sa svoje lovine, odličan vid i opuštenu kožu na trbuhu, kako bi ublažio bol ako žrtva u samoodbrani pokuša da ga udari u stomak.

Tokom letnjih meseci snežni leopard živi na livadama koje se prostiru na nadmorskoj visini od 2.700 do 6.000 metara, a zimi silazi na visinu od 1.500 metara, na kojoj je dubina snega manja, a vetrovi slabiji. Često se može videti i na obodima gustih šuma, a sklonište od zime ponekad traži i u pećinama.

Od januara do marta, u sezoni parenja, mužjaci i ženke žive u parovima. Posle 14 do 15 nedelja ženka okoti do pet mladunaca. Nejaki i slepi, mladi prve dane provode u jazbini skrivenoj među stenama i obloženoj toplim krznom. Oči otvaraju posle sedam do devet dana, a majka ih doji dok ne navrše osam nedelja. I posle toga ona se brine o hrani za male leoparde, čuva ih i uči da love. Tek godinu i po posle rođenja mladunci će se osamostaliti i napustiti majčin dom. Polno sazrevaju u četvrtoj godini, a žive i do petnaest godina.

D. D.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 454 48
Pitanja o udomljavanju životinja... PITANJE: Našli smo psa/mačku/štenad/mačiće. Možete li ih smestiti u azil ili ih negde udomiti? PITANJE: Potrebna je pomoć oko udomljavanja kuca, jedna ženka manjeg rasta i jedan žuti mužjak malo većeg rasta, mešanci, lutalice ali umiljate. Prete im šinterima. Hitno moramo da ih sklonimo i zato vas molim da odgovorite na moju molbu. ODGOVOR: Mi nemamo svoj azil. Sve životinje koje uspemo udomiti, smestimo isključivo zahvaljujući ličnoj snalažljivosti. Pokušajte objaviti oglas o potrebnom udoml...
Com Content 166 48
Lisica... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinNa razmrskanoj nozi se dovukla, Uklupčila se kraj rupe i brega. A krv je ko tanka brazda okrugla Sanjivo lice delila od snega.Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinNa razmrskanoj nozi se dovukla, Uklupčila se kraj rupe i brega. A krv je ko tanka brazda okrugla Sanjivo lice delila od snega.  Još je nazirala pucanj kroz dim ljuti, I vila se šumska putanja u oku. Iz žbunja je vetar kosmati i kruti Raznosio sitne sačme kišu zvonku. Kao žunje, nad njom magla...
Com Content 51 48
Veza između koljača sa Taidžija i industrije zarobljavanja delfina... Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine. Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine.Neki dreseri delfina...
Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 407 48
Primedbe na nacrt Zakona o dobrobiti zivotinja... Udruženje SLOBODA ZA ŽIVOTINJE u saradnji sa Centrom za unapređenje i zaštitu prava životinja, osnovanim u okviru udruženja LAWDEM – Pravnici za demokratiju, podnelo je 21. septembra 2007. godine Upravi za veterinu i ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svoje primedbe i sugestije na Nacrt ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA. Udruženje SLOBODA ZA ŽIVOTINJE u saradnji sa Centrom za unapređenje i zaštitu prava životinja, osnovanim u okviru udruženja LAWDEM – Pravnici za demokratiju, podnelo je...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pitanja o udomljavanju životinja

Detaljnije »